недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Уметност мора да живи

Скопљанци уживају у најбољим делима из фундуса Галерије ’73. – Од свог оснивања 1973. године до данас, представља култно место окупљања уметника различитог сензибилитета
Аутор: Д. Станковићпонедељак, 02.09.2019. у 22:37
Добро Марић Маре, из циклуса „Лет”

У Музеју македонске борбе у Скопљу, представљени су, од 29. августа, радови 30 уметника из Србије који су излагали у простору Галерије ’73 (поставка траје до 11. септембра). На овај начин, у години свог јубилеја (пола века постојања), Галерија’73  поново превазилази формате локалног излагачког простора.

– Галерија је обично била домаћин уметницима. Али, уметност треба да живи и после изложбе. У нашој галерији самостално су излагали најеминентнији уметници с наше ликовне сцене, од академика, професора академија уметности до перспективних уметника млађе генерације. Пошто је пракса да уметник који је у протеклом периоду излагао код нас по завршетку своје изложбе поклони један свој рад за колекцију, из године у годину наша збирка постајала је све обимнија и озбиљнија. Али, уместо да њихова дела чувамо у фундусу галерије, скривене од очију јавности, ми смо се потрудили да те слике упозна и нека нова публика ван овог простира. Кроз њихово презентовање унапређује се културна сарадња у региону – изјавила је Мирела Пудар, директорка Галерије ’73.

Трудећи се да сачува изворност коју су самим чином оснивања Галерије ’73 поставила највећа имена наше културне сцене седамдесетих година прошлог века, креативни тим ове галерије започео је повезивање с истомишљеницима ван граница наше земље. Њих је, у овом тренутку, много.

На првом регионалном представљању уметничког фундуса у Музеју Херцеговине у Требињу публика је уживала у одабраним делима 24 уметника из збирке ове галерије. Недавном изложбом у галерији „Pistoriho Palace” у Братислави, главном граду Словачке, такође је представљено најбоље што галерија у овом тренутку има, а што је наишло на велику подршку културне и уметничке јавности, као и амбасаде Републике Србије у Словачкој и амбасаде Републике Словачке у Београду.

С обзиром на то да су све бивше југословенске републике везане за ову галерију, јер су њихова највећа ликовна имена у њој имала своје самосталне изложбе, уследио је позив и из Српског културног центра у Пули.

– Коначно ми се испунила жеља да посетимо и Македонију, јер градска општина Чукарица негује дугогодишње побратимске везе с Кумановом. Верујем да ће након тога уследити и Европа и велике галерије – открива директорка галерије своје амбициозне планове.

Можда звучи претенциозно, али њен је циљ да Галерија ’73 постане институција која ће се представити на разним меридијанима пред новом публиком и у другачијим просторима.

Наравно, под слоганом „Култура је доступна свима”, врата ове установе отворена су свим генерацијама, са свих поднебља. Иако физички није смештена у центру града, она је, према оцени многих уметника, једна од најзначајнијих, а можда и најлепших изложбених простора у нашој престоници јер је свако дело у фокусу посматрача, без обзира у ком се делу налазило.

Од свог оснивања 1973. године, до данас, представља култно место окупљања уметника различитог сензибилитета.

„Новонастањени уметници, интелектуалци, писци, сликари, вајари, синеасте обрели су се у градском амбијенту у коме није било ниједне активне културне институције. На њиховим неформалним састанцима одлучено је да се насељу названом по Матији Бану нађе простор за уметничку галерију. Као најпогоднији, показао се велики, нефункционални ходник у згради друштвено политичких организација, на углу улица Пожешке и Благоја Паровића”, записао је Ђорђе Кадијевић, један од њених оснивача.

После прве, уследила је друга изложба, затим трећа и тако редом. Не само да је импровизована галерија брзо стекла публику, већ и реноме. Заслугом ангажованих организатора, у њој су излагали своја дела истакнути уметници, не само Београђани, већ и они из других културних центара тадашње државе, па чак и странци. Дугачак је списак оних чија су дела овде излагана: Сава Шумановић, Мића Поповић, Ђорђе Крстић, Милена Павловић Барили, Зоран Петровић...

Већ осамдесетих година Галерија ’73 стекла је место међу реномираним београдским галеријама.

Све што је у њеном раду постигнуто било је плод волунтаристичког ентузијазма уметника и културних радника. После двехиљадите, градска општина Чукарица преузела је надлежност њеног одржавања и финансирања програма. Ђорђе Кадијевић је истакао да је већ историјска Галерија ’73 постала равноправна са свим градским галеријама.


Коментари0
5061a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља