среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46
ИСТОЧНА СТРАНА

Пољска неће Путина

Аутор: Слободан Самарџија понедељак, 02.09.2019. у 19:00
Анджеј Дуда и Франк Валтер Штајнмајер на обележавању годишњице (Фото EPA/Grzegorz Michalowski)

Грандиозно обележавање почетка Другог светског рата, недалеко од пољског града Гдањска, као да је за циљ имало релативизацију свега трагичног што се догађало од 1. септембра 1939. па до 9. маја 1945. Као и недавна, ништа мање гламурозна прослава дана искрцавања савезничке војске у Нормандији 6. јуна 1944. Наиме, ни у првом ни у другом случају међу присутним шефовима држава и угледницима није било Владимира Путина, председника Русије, земље која је, као матица Совјетског Савеза, на својим плећима изнела највећи терет ове велике епопеје.

Коме је могло да смета Путиново присуство, може само да се нагађа. У првом случају, као изговор за његово непозивање наведена је улога Русије у догађајима у суседној Украјини у протеклих пет година. У случају Пољске ствари су сложеније и дешавају се свега неколико недеља након што су из Варшаве упутили отворени позив САД да на пољско тле преселе свој војни контингент тренутно стациониран у другим крајевима Европе.

Као да је историја некоме засметала. Засметала је истина о томе ко је извојевао победу у рату, ко је поражен, а ко би деценијама касније волео да се окити победничким ореолом.

Пољаци су, подсећајући се на дан када их је Немачка напала без објаве рата, са списка позваних гостију изоставили Русију иако је у борбама за ослобођење њихове земље положено чак 200.000 совјетских живота. Влада у Варшави се радије приклонила наследницима оних који су Пољску уништавали, отеравши у смрт чак 18 процената њеног тадашњег живља.

Да ли су надлежни у Варшави сами одлучили да Русију изоставе са списка гостију, или их је неко у том смислу „саветовао”, питање је које ће остати да лебди. Ипак, како објашњавају поједини пољски историчари, „руски грех” наслеђен од СССР-а је у томе што је на агресију Немачке, тог судбоносног 1. септембра, одговорено 17 дана касније сличном акцијом са совјетске стране ка Пољској.

Анджеј Новак, један од водећих пољских историчара, сматра да је чувени „пакт о ненападању”, потписан 23. августа 1939. у Москви од стране тадашњег совјетског министра спољних послова Вјачеслава Молотова и његовог немачког колеге Јоахима фон Рибентропа, за циљ у ствари имао поделу Пољске између ове две земље, што је представљало и својеврсну припрему за предстојећи рат.

Слично размишља и Каспер Плажинскиј, парламентарац из Гдањска, који је недавну изјаву руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова по којој је пакт Рибентроп-Молотов био резултат одбијања Пољске да ступи у антихитлеровску коалицију оценио као – „фалсификовање историје”. Рекло би се ипак да непозивање Русије на обележавања кључних датума Другог светског рата није толико ствар тумачења прошлости колико је узроковано измицањем тежишта светске политике из руку оних који су је водили од краја „хладног рата” наовамо.

Пољаци не могу да порекну то да су им, после шест година немачке страховладе, слободу донели управо војници пристигли под совјетским знамењима. Да ли је то оно што боли наследнике свих оних који су страдали пре осам деценија?

После свега остаје горак укус. И на страни Русије, и на страни Пољске. У том светлу треба посматрати и одбијање председника Белорусије Александра Лукашенка да присуствује обележавању почетка рата иако му је позив уредно уручен. Осим несумњиве солидарности са руским колегом Путином, Лукашенко је на овај начин недвосмислено поручио да поштује оно што су пре осам деценија, заједно са Русима, прошли и његови земљаци.


Коментари57
3ec67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђорђе Заврза
После оног понижења у Француској Србија у Пољску није смела да иде ни да је позвана. Вучић је на француски позив навучен Макроновим обећањем да ће га посетити иако је знао шта ће нам овај сасути у лице у сред Београда. Колинда је срамота како за антифашистичку тако и за фашистичку Хрвтску. Пољаци и Хрвати хоће да компензују своје комплексе гледе Руса и Срба по сваку цену. Зато је ово пре било прегруписавање за трећи светски рат него обележвање другог. Тако се тежиште помера са Немачке на Пољску.
Mika Mis
Ima tih Poljaka raznih! Mnogi njihovi piloti u bitci za Britaniju leteli su I ginuli u engleskim avionima.A I Cemberlen je imao ugovor o prijateljstvu sa Hitlerom, zar ne! A to im je OK.Pa ih 1944 navukose englezi obecanjima o pomoci u oruzju I ostalom da dignu ustanak u Varsavi pa ih ostavise na cedilu da ih Nemci strasno pobiju I dobise jedno "sorry" od njih.A sad slave pocetak tog rata I sa Nemcima I sa Englezima I oni su im prijatelji a Ruse ne vole posto su im oni neprijatelji.Eto !
Teodora
Pitanjima nikad kraja! Zašto je obeležavanje 80-godišnjice početka II sv. rata režirano tako da pitanja bude više nego odgovora? U kakvoj je vezi ta 80-godišnica sa prošlogodišnjim obeležavanjem 100-godišnjice kraja I sv. rata, sa izostankom Makrona, Trampa, Džonsona i Tuska ili sa nepozivanjem Putina i Vučića? I u kakvoj je vezi sve to zajdeno sa favorizovanjem Nemačke, čiji je predsednik unatoč svemu skrušeno saopštio da Nemačka namerava da i dalje bude glavna?
Miki
Može li neko da mi objasni kako to da su oprostili Nemcima a Rusima neće?
Артур
А Грци?Зашто они траже одштету сада?Покријте се ушима Пољаци.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља