четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Отворен нови Музеј ослобођења Париза

Лавиринти некадашњег подземног војног комплекса претворени су у изложбену атракцију у име обележавања 75. годишњице окончања нацистичке окупације француске престонице
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 02.09.2019. у 20:40
Вој­ни­ци и ци­ви­ли на Тр­гу Кон­корд, 25. ав­густ 1944. (Фо­то­ Ви­ки­пе­ди­ја)

„Двадесет метара под земљом. Стотину степеника низ бетонски ходник. Посетиоци новог Музеја ослобођења Париза тако почињу свој пут буквалним силаском у историју”, речи су којима „Франс 24” почиње своју репортажу о најновијој музејској атракцији овог града, некадашњем подземном војном комплексу који је од пре који дан први пут доступан широј јавности, а у име обележавања седамдесет пете годишњице окончања нацистичке окупације француске престонице. Уз интересантан видео-материјал који прати овај наратив, на овом порталу доступне су детаљне информације о самој локацији и њеној историји која је интригантна па су пажњу овом посебном месту посветили не само француски већ и други светски медији.

Како подсећа француска штампа, оригинално саграђен као владино склониште 1938, подземни бункер испод Трга Данфер-Рошеро, у париском 14. арондисману, који чини читав лавиринт одаја и ходника, није био коришћен током дуге нацистичке окупације све до августа 1944, када су почеле борбе за ослобађање града и када је пуковник Анри Рол-Танги у дискрецији управо унутар тог простора сместио свој главни штаб, место одакле је командовао операцијама Покрета отпора током судбоносних седам дана битке. Одаје које се крију иза тешких, блиндираних врата биле су напуштене након завршетка рата и, мада су у вези с битним ратним збивањима, биле су заборављене деценијама. Опсежан подухват реновирања ових просторија трајао је четири године, коштао је двадесет милиона евра и подразумевао је реконструкцију собе из које се командовало борбама како би се рекреирао утисак из ратног доба. Истина је да дела оригиналног намештаја више нема, све остало је ту – од преко 250 старих телефонских линија, преко мапа и фотографија, до генератора који покреће бицикл.

Битно је рећи, пише „Гардијан”, да су се пре отварања овог здања, чији је улаз смештен преко пута познатих катакомби, седиште и колекција музеја, која износи око 300 оригиналних докумената, од 1994. налазили на другој адреси, изнад станице Монпарнас. Необично је и то да сама институција има неколико имена, па се поред назива Музеј ослобођења Париза користе и називи Музеј генерала Леклерка и Музеј Жан Мулен, по двојици хероја борбе за ослобађање Француске. У свом новом руху, музеј нуди још једну изложбену новину: приче о Леклерку и Мулену, који су били поприлично различите личности и који се никада лично нису упознали, али чији су наследници удруженим снагама финансирали његово оснивање, испричане су на нов, интегрисан начин.

По речима кустоса, посетиоцима је пружен свеобухватнији увид у нека од кључних дешавања из Другог светског рата. Приватнији аспект поставке чине, свакако, експонати попут фотеље у којој се одмарао Мулен, кофера који је са собом носио током трајања окупације, кутије пастела којима се служио кријући се као упосленик у једној уметничкој галерији у Ници и уметничке слике које је одатле понео, потом Леклерков капут у којем је ратовао с трупама у Чаду и Тунису, његов штап као и папири који сведоче о позајмљеном британском идентитету који је користио док је боравио у Лондону. Бројни артефакти осликавају и минијатуре из свакодневног живота током тих тешких година, па према речима Ан Идалго, градоначелнице Париза, која са својим сарадницима стоји иза овој подухвата, а које преноси „Индипендент”, на овај начин одата је достојна пошта не само војним великанима већ и стотинама војника и Парижана који су дали своје животе за слободу своје земље и града.


Коментари0
4e674
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља