среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Пролази време јефтиних летова

уторак, 03.09.2019. у 14:15
(Фото ЕПА/Аrmando Babani)

БОН - Првих девет места на листи десет највећих емитера угљен диоксида у Европи заузмају термоелектране на мрки угаљ, али на десетом месту је друга највећа авио-компанија у Европи, нискобуџетни Рајанер, преноси Дојче веле.

Како се наводи, посланици баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) у немачком Бундестагу желе да се јефтиним авионским путовањима стане на крај.

„Карта од девет евра за летове у Европи нема никакве везе ни са тржишном привредом, ни са заштитом климе”, каже Александер Добринт (ЦСУ) за „Билд” и додаје да би на авионску карту која кошта мање од 50 евра требало увести „казнени порез”, преноси Танјуг.

Историјски гледано, нискобуџетне авио-компаније производ су Европске уније која је од 1987. године у више наврата либерализовала европски авио-саобраћај.

Потрошачи су се током година навикли на ниске цене, али се ситуација на тржишту нискобуџетних летова мења, јер компаније попут Ер Берлина, Германије или WОW Ера у једном тренутку више нису могле да иду у корак с другима и прогласиле су банкрот.

Карте су већ поскупеле, потврђује Франк Фихерт, професор туризма и саобраћаја на Високој школи Вормс.

„Погрешна је идеја да свако може да лети за 9,99 евра”, каже он за Дојче веле.

Када је реч о таквим промотивним ценама, обично се ради о малом контигенту карата које се финансирају преко знатно скупљих, преосталих карата.

У Рајанеру просечна цена карте по лету износи 40 евра, а најчешће би ту требало урачунати и додатне услуге као што су пртљаг или резервација седишта, што по лету просечно износи 15 евра.

„Ако са Рајанером летите на неку дестинацију и натраг, у просеку плаћате 110 евра”, тврди Фихерт и додаје да што је време лета ближе, то су и цене веће.

У авио-саобраћају постоје веома високи, фиксни трошкови - за саме авионе, за персонал или гориво, па компаније могу да профитирају само ако су авиони добро попуњени, а на трошкове по путнику, отпада мали део цене карте, објашњава Фихерт.

Поред тога, Немачка, рецимо, наплаћује порез на авио-саобраћај у износу од 7,38 евра до 41,49 на дужим рутама, пише Дојче веле.

Када је реч о летовима унутар саме Немачке, то је још и 19 одсто пореза на додату вредност (ПДВ), док су летови у иностранство тога ослобођени.

Како се наводи, ако би Немачка једнострано увела ПДВ на међународне летове, немачки аеродроми нашли би се у неповољнијем положају у односу на Амстердам, Лондон или Брисел, пре свега када је реч трансферним летовима.

Порезе на додату вредност увек су одређивале саме чланице ЕУ и стопе се разликују од државе до државе. Уместо тога, већ дуго се захтева увођење заједничког пореза на керозин, а ту могућност преиспитује и Европска комисија.

Када је реч о порезу, онда у Савету ЕУ важи принцип да с тим морају да се сложе све земље. А тешко да би државе на Средоземљу, које су дестинације за одмор, пристале на увођење тог пореза.

Због тога професор сматра да је пре могуће формирање некакве „коалиције вољних” држава попут Холандије, Францускw, али и Шведскw, које би преко билатералних уговора могле заједнички да уведу порез на керозин.

Авио-индустрија и даље снажно расте у читавом свету, али се жели да се од 2020. године тај раст учини климатски неутралним - електрични авиони, обновљива горива или процеси типа „power to liquid” у којима се потрошњом енергије стварају синтетичка горива.

У недостатку таквих алтернатива за фосилна горива, ипак се највише рачуна на тзв. компензацију преко угљен-диоксида, каже Фихерт и додаје да авио-компаније уплаћају у фонд из којег се финансира пошумљавање, шири коришћење обновљивих енергија или се спроводе друге мере у циљу заштите климе.

Али ефекти свега тога могу се видети тек кроз много времена, а дотле концентрација CО2 у атмосфери наставља да расте са сваким летом.

Из немачког Министарства саобраћаја, које иначе припада ЦСУ, може се да пре осмишљавања било каквих инструмената мора најпре да се спроведе опширна дискусија.


Коментари5
807d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не лети се од јуче. И сви имају право да имају могућност коришћења авиона. Добро се сећам када је карта за чартер лет за Њујорк коштала око 800 - 1200 ДМ, у оба правца. И добро се сећам да је место могло да се прода за 500-700 ДМ и то са великом зарадом, али министарство саобраћаја то није дозвољавало, него је држало вештачку цену, ради заштите државног авиопревозника. Увођењем " слободног неба " су цене слободне на слободном тржишту. А Добринт, пуно прича када је дан дугачак, Шојер је још гор
Nenad
I ja bih se slozio sa Jankom. Suludo je da se kontinentom leti avionima. Evropa treba da se ugleda na Japan , i izgradi mrezu brzih pruga i milina. Avione samo za prekookeanske letove . Bio sam pre 3 godine u Japanu i oni njihovi vozovi su zaista cudo . Udjes u voz i caskom stignes gde god ti treba. Nisu jeftini bas kosta ko i avion , ali brzo nemas zezanje do aerodroma, pa kroz isti pa tamo opet . Ovo iz centra u centar . Evropa bi isto mogla tako a i kauboji glupsoni .
Janko
Nije problem u jeftinim letovima vec u sjupoj zeljeznici. Tek kad prestanu da postoje nacionalni zeljeznicki operateri i dodje do ukrupnjavanja pojeftinice i medjunarodne vozne karte sto bi dovelo do manjeg koristenja aviona i vecih ulaganja u zeljeznicu
marko marković
Da li to zahtjevaju njemački zastupnici samo zbog toga što su njemačke nisko-budžetne kompanije bankrotirale ? Zašto lažiranje njemačke autoindustrije o emisiji CO2 na tehničkim pregledima nije kazneno djelo kao u Americi, i zašto se zastupnici ne zalažu za obeštećenje europskih vozača ? Zašto Njemačka krši sankcije u trgovini s Rusijom, i na Krim isporučuje plinske turbine Simensa, i gradi plinovod Sjeverni tok ? Zašto djeca stranih radnika nemaju ista prava kao i Nijemci ?
Bojsa
Ovo je samo nestvarna zelja, fantazija nekih politicara. Jeftini letovi su tu da ostanu, sto ne znaci da kompanije nece propadati, ali ce nove nastajati. Znamo svi dobro da avionski let ne moze ekonomski da kosta 10 evra, jer on na kraju to ni ne kosta. To samo znaci da neki od nas dobiju prakticno besplatan let, a sledeci let preplatimo za nekog drugog, jer to je, u stvarnosti, ekonomski model avionskih kompanija. Putnik plati 15 evra za kartu, a onda potrosi isto za prazan sendvic...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља