петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.09.2019. у 22:55 Маријана Авакумовић

Нелегалне шљункаре праве велику штету

Спроведена тек половина препорука за сузбијање сиве економије
(Фото З. Анастасијевић)

Нелегалне депоније шљунка и песка годишње оштете државни буџет за око два милиона евра. До сада су затворене четири шљункаре широм Србије, две на реци Велика Морава и једна на Дунаву на подручју Смедерева, као и једна на Сави код Сремске Митровице. У наредном периоду требало би да буду затворене још три, које потпуно незаконито користе водне ресурсе.

Ово је једна од мера у борби против нелегалног пословања, а резултат је предочен члановима Координационог тела за сузбијање сиве економије.

Према подацима републичке инспекције за безбедност пловидбе евидентиран је значајан број места на којима се нелегално претовара роба, пре свега шљунак и песак, нафта и деривати нафте, као и пољопривредни производи.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да постојање нелегалних места, на којима се претовара роба у водном транспорту негативно утиче на приходе буџета, с обзиром на то да се за пружање услуга у овим објектима не плаћају лучке накнаде, као ни друге пореске обавезе, услед одсуства државних органа, који су иначе присутни у лукама (лучке капетаније, МУП, царина, санитарна и фитосанитарна инспекција и др.). Такође, ови објекти проузрокују озбиљне поремећаје на тржишту услед којих легални лучки оператери губе позиције на међународном тржишту.

– У циљу решавања овог вишедеценијског проблема, најпре смо изменили законски оквир како бисмо омогућили да се на системски начин реши питање нелегалних депонија шљунка и песка, као и њиховог измештања на утврђена лучка подручја – кажу за „Политику” у министарству.

Инспекција безбедности пловидбе планирала је да до краја године преконтролише сва претоварна места и биће наређена забрана, као и подношење захтева за покретање одговарајућих поступака.

Посебан фокус Координационог тела за сузбијање сиве економије, којим председава Синиша Мали, министар финансија, јесте на пољопривреди, с обзиром на то да је у том сектору било највише непријављених радника.

– Ове године до сада је пријављено чак 20.500 радника, док је током 2017. укупно пријављено 3.585. Претходним акционим планом је предвиђена много једноставнија и лакша процедура за њихово пријављивање – саопштило је Mинистарство финансија.

Министар Мали је напоменуо да је један од приоритета Министарства финансија у четвртом кварталу усвајање измене и допуне Уредбе о паушалном опорезивању ради увођења консолидоване наплате пореза и аутоматизованог обрачуна паушалног опорезивања. План је да од 2020. почне примена новог система опорезивања за паушалце чиме би с једне стране обвезници коначно знали унапред колики порез морају да плате, а Пореска управа би била ослобођена прављења стотина хиљада пореских решења.

Ово је део Акционог плана за спровођење Националног програма сузбијање сиве економије 2019–2020, који је влада усвојила у априлу ове године. Он садржи 36 мера и 153 активности.

Драгана Илић, шефица јединице за конкурентност и дигитализацију у Наледу и чланица Координационог тела за сузбијање сиве економије, наглашава да је у другом кварталу реализована половина препорука. Велики корак је направљен одлуком да се у наредне три године запосли 1.272 инспектора у различитим инспекцијама, као и да се унапреди положај инспектора. Такође, 36 инспекција укључено је у систем е-инспектор. У наредном периоду се очекује повезивање судова са е-инспекцијом. Илићева скреће пажњу да нису одређене судије које ће водити прекршајне поступке које покрећу инспекције.

– Нису усвојене измене закона о поштанским услугама, који би требао да омогући поштанским службеницима идентификацију пошиљаоца и примаоца увидом у личне исправе. То треба да смањи нелегалну трговину робе која се шаље поштом. Такође није усвојен ни закон о јавним набавкама, који је требао да буде усвојен крајем јуна – наводи наша саговорница.

За треће тромесечје остављена је промена закона о прекршајима, којим би требало би да се уведе „безначајни прекршај”, прекршај техничке природе, који не прави никакву штету за који би судија могао да изрекне опомену.

Такође у плану је да се исправи један апсурд, а то је да се нерегистровани привредни субјекти кажњавају као физичка уместо као правна лица, а разлика у казнама је огромна.

Коментари4
96bac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Ти не знаш шта причаш. Треба да наградимо људе за нестручно и незаконито копање шљунка из Дрине, захваљујући којима су хиљаде хектара сада у БиХ.
dušan
Što se tiče peska i šljunka koji se vade iz rečnih korita država bi trebala da plaća te koje sada naziva kriminalcima i utajivačima poreza. Oni štite teritoriju od poplava i čiste reke od mulja i otpada . Koliko bi državu koštalo da pravi tendere i plaća održavanje korita reka i zaštite od poplava ? Ili je lakše da kad se desi poplava političari obiđu nesrećnike i skupljaju političke poene raznim obećenjima i poreskim olakšicama ?
Ana
Nelegalni eksplatatori peska koji je sve skuplji zato što bez njega nema građevinske industrije niti gradnje puteva, etc. uništava prirodan tok reka, floru i faunu, i oko Velike Morave, pravi prirodnu katasrtofu širokih razmera. Podzemne vode su se poremetile, njive koje Morava više ne plavi i ne nanosi mulj postaju neplodne šljunkare pune vode, veštačka jezera beživotne bare. Kakva crna zaštita od poplava, pa gotovo svaka njiva je ili konstantno poplavljena ili joj je spran plodni sloj zemljišt
Slobodan P
Ako je problem za samo dva mil. E, onda to nije problem, resite vi gospodao one koji se ugradjuju na autoputevima, izgradnji mostova, nabavke za zdravstvo, kupovanje jelki i kojeg li jos kiceraja, napravite fabriku zaposlite ljude pa posle kupujte kiceraj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља