четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.09.2019. у 11:24

Спомен-соба Ђорђа Станојевића у Неготину

(Фото З. Анастасијевић)

У згради Електродистрибуције у Неготину 7. априла 1992. године отворена је спомен-соба рођеног Неготинца и великог научника Ђорђа Станојевића. Аутори сталне поставке научникове меморијалне собе били су архитекта Александар М. Радојевић, Божидар Благојевић, директор Музеја Крајине и Историјског архива Крајине, Кључа и Пореча, Ђорђе Митровић, кустос Историјског музеја Србије, и Душан Стефановић. Многобројне фотографије и разна документа, изложени у лепо уређеном простору, сликовито представљају Ђорђа Станојевића – човека који је осветлио Србију. Један од експоната је и портрет Ђорђа Станојевића, дело нашег великог сликара Милића од Мачве.

Термоелектрана на Дорћолу у Београду прва је јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације Србије. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретани трамваји и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице. Термоелектрану је конструисао професор физике и механике Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, који се здушно залагао за увођење електричног осветљења у Србију, уместо гасног, које се раније примењивало. Станојевић је више година изучавао могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито коришћење водних токова у ту сврху. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана у Србији: „Под градом” у Ужицу, „Гамзиград” код Зајечара и „Вучје” код Лесковца. Хидроелектрана „Под градом” на Ђетињи је прва електрана у Србији, коју је, по Теслиним принципима полифазних струја (саграђена само четири године после хидроелектране на Нијагари), конструисао Станојевић. Камен темељац за електрану поставио је краљ Александар Обреновић, а почела је да ради 2. августа 1900. године.

Прва термоелектрана у Неготину пуштена је у рад 1924. године, а након тога са неготинских улица су „протерани фењери”, а без посла су остале „патролџије”, људи који су о фењерима бринули.

Јован Поповић

Коментари3
44905
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana
Predivan tekst! Želimo još ovakvih divnih tekstova i tema! Veliki pozdrav!
Zlatko Petrović
Dobar članak
Miki
Odličan članak. Gospodin Popović cesto promoviše Negotin, pa Negotinci treba da mu budu zahvalni, a i da mu se oduže nekim priznanjem. To isto čini i novinar Miroslav Stefanović lepim tekstovima u Magazinu. Svaka čast takvim ljudima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља