недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.09.2019. у 14:29

АПР ће крајем године принудно угасити још око 15.000 фирми

(Фото А. Васиљевић)

Агенција за привредне регистре је крајем августа принудно ликвидирала 23.000 привредних друштава, а око Нове године почеће ликвидацију још око 15.000 фирми које за то испуњавају услове, изјавио је данас директор АПР - а Милан Лучић, преноси Танјуг.

Он је на конференцији у АПР-у казао да су крајем августа угашене „мртве фирме” и да ће тај процес бити настављен.

„Настављамо и нови круг за принудну ликвидацију испуњава 15.000 приведних дурштава, а то су она предузећа која нису предала завршне рачуне за 2016. и 2017. годину и тај поступак почињемо око Нове године”, рекао је Лучић.

Каже да је нацрт Закона о рачуноводству и ревизији био на јавној расправи до 2. септембра и да би требало да буде усвојен до краја године, као и да ће на основу њега АПР ући у измену информациног система како би он био још јефтинији и једноставнији за кориснике и сам АПР.

Лучић је подсетио да је информациони систем АПР већ пет година потпуно електронски.

Такође, казао је да је евиденција „стварног власништва” (стварних власника капитала) почела у децембру прошле године и да је до сада 80 одсто обвезника то урадило.

Лучић упозорава да су законом предвиђене прекршајна и кривична одговорност за власнике привредних друштава ако то не ураде и додаје да је та евиденција потпуно бесплатна и да мозе упутство да се нађе на сајту.

„Само је потребан квалификован електронски сертификат. То траје пар минута, а трајна је обавеза за свакога”, напоменуо је он.

Каже да ће бити измењен закон који ће АПР овластити да подноси прекршајне пријаве за оне који то не ураде.

„Ми ћемо то врло брзо урадити, а реч је десетинама хиљада предмета. Од 20 одсто оних који се нису евидентирали бар 95 одсто то није урадило због незнања, неажурности и слично”, навео је он.

Подсетио је да је прекршајна казна од 50.000 до два милиона динара по појединцу.

Лучић је додао да је АПР при крају новог пројекта Е лизинг који ће стартовати од 1. јануара.

„Пријем и регистрација уговора о финансијском лизингу ће у АПР-у бити потпуно електронски”, поручио је он.

Лучић наводи да АПР ради активно и на успостављању централне евиденције здравствених установа и подсећа да је Закон о здравственој заштити обавезао АПР да у року од 18 месеци од доношења закона успостави ту евиндецију.

„Ми смо од привредних судова већ преузели документацију и до октобра следеће године сва регистација ће прећи у надлежност АПР, тако да ће постојати централна евинденција и сви подаци биће обједињени и јавни”, додао је Лучић.

Коментари3
8e93c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле мрђеновачки
Надам се да ће међу угашеним фирмама бити и "Лиминг" из Београда, који нема ни једног запосленог, приватизована по првим законима о приватизацији, дељењем и откупом акција... Успео сам да погрешим у процени да ће такве грађевинске фирме опстати, тако да сам свестан да поседујем једанаест безвредних акција. Колико знам четири године се узалуд покушавало да се покрене стечај и не сумњам да је од тога једино имала корист држава увечавајући свој део власништва. Додајем само француску реч: селави.
Александар Поповић
А можда је у овом "послу" држава и штетила, а није имала никакве користи. Јер, иако фирма не послује, дужна је да плаћа социјално и пензијско осигурање макар за власника. Ако је то минимално 100 евра месечно, за годину дана то је око 50 милиона евра само за поменуте фирме. Што би се рекло, мало ли је! За толико је буџет закинут, а не треба да ређам шта би се све могло да изгради тим парама.
миле мрђеновачки
Држава није дужна да паћа социјално и пензијско осигурање "макар за власника"! она штети због неубраног очекиваног прихода. Ако то ради по ком то закону ради!? Тачно је да је процедура стечаја озбиљан посао али ја нисам чуо да је неко , у нашој земљи, имао проблема ако је остао дужан држави. Очигледно је да је ово што сада држава ради међукорак да се то од сада деси. Нажалост највише ће профитирати утериваћи пара, а новине ће бити пуне тужних прича.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља