недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:07

Послодавци не поштују увек права мајки

На сајту Министарства за рад и „Центра за маме” објављена је „црна листа” фирми које су ускраћивале трудницама и породиљама законом гарантоване могућности
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 04.09.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

На сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објављена је црна листа са именима послодаваца који су прекршили права трудница и породиља, односно код којих су утврђене неправилности у поштовању права трудница и породиља или, како се то званично каже, „у вези са остваривањем права на основу трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета” у периоду од 23. јула до 21. августа. Ова листа објављена је и на сајту „Центра за маме”, а на њој се налази осам фирми за које су инспектори рада утврдили да постоји прекршај. Следећа „црна листа” биће објављена почетком октобра, а из „Центра за маме” позивају мајке, труднице и породиље да сва евентуална кршења радних права пријаве на телефон 0800-300-307.

– Црну листу послодаваца објављујемо да бисмо јавности представили оне који не поштују законе и права трудница и породиља, али и да бисмо истовремено охрабрили маме да се боре за своја права и пријаве њихово кршење Инспекцији рада. Надамо се да ће ова листа подстаћи послодавце у Србији да поштују законе, али их и натерати да виде како маме нису „лака мета” и да се њихова права морају поштовати – каже Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”.

Наша саговорница истиче да свега половина мајки у Србији има стално запослење и да више од 60 одсто запослених мајки има примања нижа од републичког просека, а кршење радних права додатно отежава живот трудница и породиља.

– Резултати истраживања под називом „Култура рађања и партнерски живот у Србији”, које је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, уз подршку „Центра за маме”, говоре да је петина мајки незапослена, трећина ради на црно или је повремено ангажована на привременим пословима. Свака седма мајка има на располагању мање од 150 евра месечно, а скоро половина зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. Иако наш закон о раду предвиђа могућност флексибилног радног времена, углавном су стране компаније те које мајкама омогућавају рад од куће, скраћено радно време и постепени повратак на посао након истека породиљског боловања – подсећа Јована Ружичић.

Њене речи потврђује и истраживање Министарства за демографију и популациону политику под називом „Усклађивање рада и родитељства” у којем је учествовало 330 послодаваца и 3.018 запослених и које је показало да већина запослених није упозната и често не користи своја законом гарантована права о клизном радном времену.

Како је приликом представљања овог истраживања истакла ресорна министарка др Славица Ђукић Дејановић, од разних видова флексибилног радног времена послодавци најчешће дозвољавају замену смене. Сваки трећи послодавац одобрава прерасподелу радног времена, сваки пети дозвољава клизно радно време, а чак 90 одсто послодаваца не дозвољава рад од куће.

Ово истраживање такође је показало да 48 одсто послодаваца обезбеђује финансијску помоћ за трошкове лечења детета запослених, мање од трећине додељује једнократну помоћ за рођење детета, док је само пет одсто послодаваца спремно да додели једнократну помоћ за полазак детета у школу.

– Све социолошке студије говоре да мајке сносе највећи терет родитељства, без обзира на то да ли су запослене, јер на себе преузимају готово све у вези са негом детета и бригом о домаћинству. Финансијска помоћ државе младој породици фокусира се на прве две године живота детета, па је око 80 одсто мајки незадовољно доступношћу и ценом робе за децу, политикама запошљавања младих родитеља и мерама установљавања флексибилног радног времена.

У жељи да запослене мајке упознамо са могућностима које нуди Закон о раду, недавно смо организовали трибину под називом „Уз подршку, маме могу све”, на којој смо говорили о значају подршке мајкама у првим годинама родитељства. Иако постоје професије у којима је немогуће дозволити избор радног времена, истовремено постоје бројне ситуације у којима послодавци могу да помогну. Искуство говори да мајкама често одговара да раде пола радног времена или само преподневне смене. Свакако је најважније да се мајкама омогући оно што њима, њиховој породичном буџету и приватном животу највише одговара – закључује Јована Ружичић.

Ко је на „црној листи”

На тзв. црној листи послодаваца нашло се осам фирми. И то: радња за одржавање и поправку рачунара „Хронос компјутерс” из Врања, трговина „Стилос д. о. о.” из Новог Сада, трговина на мало деловима и опремом за моторна возила ПД „Уникомерц филтер д. о. о.” из Прокупља, трговина на мало сатовима и накитом „Фирма бомар д. о. о.” из Новог Сада, трговина на велико ТДЦ д. о. о. из Новог Сада, трговинско предузеће „Ју мак” из Житорађе, мотел „Солеј д. о. о.” из Александровца и трговина „Мис ју” са Копаоника.


Коментари11
0256c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mavashi
Ako kažete "Искуство говори да мајкама често одговара да раде пола радног времена или само преподневне смене.", zašto je onda primedba na male plate majki što iz te rečenice normalno sledi?
Comi
Taj je spisak mnogo duži...
Коста
Ово је врло осетњива тема. Приватни подузетник треба рандике на које може да рачуна. На жалост, са мајкама то често није сучај, тако да оне, а не послодавац, диктирају кад треба да раде и колико да раде. Па и послодавац ваљда има нека права? Замислите да запослите некога да вам чува децу а она мало-мало се не појави јер има неке обавезе око своје деце. То човек може и да разуме, али зашто плаћати раднике ако не можете да рачунате на њих? А ако је отпустите онда сте на црној листи!
Ivan Ivanovic
Zbog takvih kao ti, a i zbog "poslodavaca koji imaju prava" imamo sve manje dece.
Препоручујем 5
Zoki
A sta ćemo ako je to država!?
Miloš
Majke žele da imaju posao ali zar nije malo previše tražiti klizno radno vreme, plaćeno odsustvo, i sl.? I zašto bih recimo ja, da sam poslodavac, zapošljavao ženu, koja će već sutra otići na trudničko bolovanje?
Катарина
Облачење, кување и и спремање, већ смо установили да је неплаћено и да је жена ту роб. Пошто је привилегијом сама одабрала да има, не дај Боже, дете. Одабрала да, као удовица и самохрана мајка тог детета нађе начин да прехрани и себе и дете. Дете се разболи, јер дешава се да се разболе као што се и одрастао човек разболи. Деси се да мора у одређено време да прими вакцину. Деси се да је школска приредба тад и тад. Једно дете. Једна мајка. Нула клизно време. Честитам, ускратили сте државу научника
Препоручујем 1
Miloš
@Katarina pa vi se borite da vam od države bude plaćen sav taj trud oko kuvanja, spremanja i oblačenja. Mada mi nije poznato da je takva situacija bilo gde na svetu.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља