петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:41
ИЗ ИНТЕРВЈУА АЛЕКСАНДРА БОЦАН-ХАРЧЕНКА СПУТЊИКУ

Како „суперсила” и утиче на „супердржаву”

Аутор: Љубинка Милинчићсреда, 04.09.2019. у 22:39
(Фото Танјуг)

Осамдесет година после почетка Другог светског рата суочавамо се питањем потпуне ревизије историје. Злочинци и жртве заједно обележавају тај дан, занемарујући улогу Совјетског Савеза који је ослободио свет од фашизма. То је био и повод за разговор са Александром Боцан-Харченком. Међутим, не може се водити разговор са руским амбасадором, а да се не постави питање Косова и Метохије. Подршка Русије је неспорна, али су притисци са других страна све јачи. Америка је послала специјалног представника за решавање проблема Балкана, чиме су притисци постали још интензивнији. Александар Боцан-Харченка питали смо и да ли сматра да Србија, као мала земљама, може да им одоли.

– Одговорићу директно. Рекли сте да сваки разговор са руским амбасадором мора да садржи и питање Косова, а ја бих рекао да наш разговор, који је везан за обележавање 80. годишњице почетка Другог светског рата, обавезује да попричамо мало о Косову. Бомбардовање и агресија на СР Југославију су трагови либералног међународног поретка и садашње Косово је такође један од експеримената тог либералног поретка. То питање мора да буде решено, јер без тога нема ни дугорочне стабилности на Балкану. Ми смо убеђени да је неопходно вратити читав тај процес у међународно правни оквир. Косово је глобално питање које за решавање тражи повољне глобалне услове.

Нама се понекад учини да се међународна клима променила, да су шансе Србије да се избори за праведније решење –веће?

– Немам осећај да сада постоји повољнија међународна ситуација и услови за решавање питања Косова. Поготово кад видимо како је протекао догађај у Пољској. Ипак, све зависи од држава, људи, напора, жеља и добре воље, јер ако све то постоји, онда кључне земље и наравно Србија могу и морају да решавају то питање у оквиру међународног права и на основу Резолуције 1244, која и даље има одлучујућу улогу за решавање тог питања. Из медија се види да САД и друге земље желе „на брзака“ да пронађу решење за КиМ, али ја сумњам у то. Ипак, моје сумње не значе да нема жеље да се проблем Косова реши. Можда и на неки чаробни начин. Зашто да не?

Читајући наше медије можемо закључити да су се на Западу уплашили што је Русија послала великог експерта за Балкан, дакле Вас, и решила да вам парира, шаљући Палмера? Његов долазак посматра се и као покушај Америке да директно учествује у преговорима. Србија жели да, у том случају, учествује и Русија. Да ли је таква промена формата могућа?

– Ја нисам поменуо Палмера, Ви сте, али сам прочитао оно што је Палмер рекао, укључујући и оно за Танјуг, и нисам пронашао нешто ново. Заиста сам хтео да пронађем неки нови став, јако охрабрујући став… Нисам то пронашао. Међутим, ако жеље постоје, што се тиче формата разговора, ми смо сматрали, па и сада сматрамо, да је овај формат разговора Београд-Приштина, уз посредовање Европске уније, давао резултат. И на папиру има резултата. Највећи проблем, онај који је на крају крајева увео ове разговоре у ћорсокак, јесте то што нема реализације и имплементације. У животу не постоји ништа или углавном ништа од тога, од резултата. Проблем је, наравно, и притисак на Београд, као и раније. У сваком случају, ако тај дијалог буде успостављен поново, уз поштовање захтева Београда, који су правно и законски потпуно утемељени – повлачење таксе, пореза и друго, он је способан да да резултат.

А промена формата?

– Ако дође до промене формата, треба имати у виду да је Русија стална чланица Савета безбедности и ми озбиљно прилазимо сваком питању за које је надлежан СБ. Једно од њих је Косово. Наравно, ми морамо и желимо да учествујемо и наравно да ћемо размотрити ову могућност ако Београд то буде захтевао, али нема никакве сумње, не желимо и не смемо да учествујемо у нечему, у неком разговору, који није утемељен на међународном праву. Ми ћемо одлучно тражити темељ и предуслове у оквиру Резолуције 1244, све остало ће бити узалуд.

Споразуме које сте поменули не поштује албанска страна и, када је реч о таксама, Америка и неке европске земље тобоже врше притисак на њих да их укину. А они неће. Да ли ви верујете да Америка која је створила ту такозвану државу, без које не би могли да опстану, не може да утиче на њих?

–То је, исто као у Варшави, ревизија историје. Циљ је да се утврдити доминација једне земље. Између осталог, разлог Другог светског рата је био доминација једне земље. И до сада се сматрало да постоји једна супердржава, а сада се, ево, десило да је „супердржава” друга, мала, која и није држава, али је „суперсила” и утиче на „супердржаву”.


Коментари23
2d7db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Игор Г.
"славко" За вас није битно што су бољшевици без икаквог разлога напали Финску и отели јој део територије, већ што им је неко помогао да се одбране од бољшевичке пошасти. Преостали део коментара је чиста про-руска пропаганда како би се поистоветило савезништво СССР и Немачке са измишљеном савезништвом-договором између Немачке и В.Британије. Славко у време о којем пишете су В.Б. и Француска ратовале против немаца, док су се бољшевици спремали на отимачину делова Пољске, Финске и Балтичких држава.
Игор Г.
"Петар Н. Сремац" Бранко Китановић рођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и од малена је васпитаван у духу комунизма. Бранко је развио велику љубав према првој земљи социјализма на свету, великом Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Веома озбиљан извор?
Препоручујем 6
Петар Н. Сремац
Ово што је Славко написао ја сам нашао такође код бар 2 озбиљна извора. Напр. Б. Китановић "Рат на Западу" стр. 352,3и4. и из књиге америчких публициста М. Сејерса и А. Е. Кана "Тајни рат против совјетске Русије" стр. 321,2,3,4,5 и 6 Наравно коме недостаје основно знање, што подразумева и образовање о 2.WW довољне су и енциклопедије, ако није малициозан.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Šunta
Više od deset godina sve velike zapadne sile i njihovi satrapri hoće da od Kosova naprave državu po svaku cenu. Sve se moglo silom učinili su još 1999. Kako to nije bilo dovoljno, pokušale su da nas stave pred svršen čin priznanjem. Protiveći se bilo kakvim ustupcima, Nemačka se, na primer, našla u situaciji da moli članice EU koje su to priznanje uskratile, vezujući dakle svoju i sudbinu EU za sudbinu Kosova. Tako bi Kosovo za Nemačku moglo da postane novi Staljingrad. I ne samo za Nemačku.
Alojz
Tendenciozan članak. Agresori i žrtve su danas uglavnom svi mrtvi, pa nazivanje nekih zlikovcima koji učestvuju u proslavi predstavlja huškanje i podmetanje. SSSR kao saveznik nacista raskomadao je s njima Poljsku. Današnja Rusija bi po tome mogla da učestvuje ako učestvuje Nemačka. No današnja Rusija, za razliku od Nemačke je agresor i okupator na Krimu i po tome joj tamo nije mesto.
rade
Mogu pojedinci da mrze Rusiju i lobiraju protiv nje koliko hoce ali to je uzaludan posao jer prema Zapadnim statistikama oko 70% nasih gradjana je za Rusiju.A narocito nemate sansi jer Zapad vodi i antisrpsku politiku.
Pravac kretanja
Mi smo u mogucnosti da vodimo nezavisnu politiku samo zahvaljujuci tome sto je Rusija uspostalila ravnotezu snaga u Svetu. Da toga nema bili bi kao sve zemlje regiona pod kontolom NATO pakta, koji kontrolise jedna drzava. Ne bi bilo vazno da li je Kolinda predsednik Hrvatske ili Srbije, isli bi kao Montenegro na godisnjicu Oluje, a Tomson bi na pevao pesme. Toga treba da budemo svesni i to treba da nam trasira pravac kretanja.
slavko
Nezavisna politika sa redovnim konzultacijama u Moskvi na svaka 2 meseca?
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља