понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:21

У Хонгконгу повучен спорни закон

Одлука вероватно неће умирити демонстранте, који су у међувремену повећали захтеве
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 05.09.2019. у 17:08
Житељка Хонгконга на телефону прати обраћање Кери Лам (Фото: EПА-ЕФЕ/Jeon Heon-Kyun)

Шефица Хонгконга Кери Лам је јуче објавила да ће влада формално повући закон о изручењу, који је ову бившу британску колонију гурнуо у највећу политичку кризу откако је 1997. враћена Кини. Потпуно одустајање од закона (у јуну је само одложен) био је главни захтев грађана на масовним вишемесечним демонстрацијама, али не и једини. Тражи се и амнестија за ухапшене грађане, истрага полицијске бруталности према демонстрантима, да се протести не називају нередима и да се спроведу демократске реформе како би грађани сами бирали вође.

Ламова је рекла да ће се њена влада бавити узроцима протеста, да ће изабрати два нова члана агенције за контролу полиције и кроз бројне дијалоге истражити проблеме друштва. Није, међутим, подржала захтев да се формира независни комитет који би испитао понашање полиције за време протеста. Став владе је да поступцима полиције треба да се баве постојеће институције.

Такође је најавила даље кажњавање учесника протеста јер, како је навела, „насиље је уздрмало темеље владавине права и гурнуло Хонгконг у опасну ситуацију”.

Ламова је у јуну за закон рекла да је „мртав”, али то није умирило грађане који су у њему видели оличење све веће ерозије слобода обећаних граду 1997. по принципу „једна земља два система” – да унутар Кине ужива висок степен аутономије наредних 50 година, осим у спољним пословима и одбрани, са сопственим правним системом и широким слободама.

Спорни закон предвиђао је изручење осумњичених Кини, где би могли бити суочени са мучењем и неправичним или политичким суђењима, упозоравали су критичари. Такође су тврдили да би закон повећао утицај Кине на Хонгконг и да би могао да се злоупотреби за прогон активиста и новинара.

Протести су постајали све насилнији, прошлог викенда можда и најгори за три месеца. Демонстранти су бацили стотинак Молотовљевих коктела на полицију и зграде владе. Полиција је користила водене топове, гумене метке и сузавац, а снимљено је како на станицама метроа јури и туче путнике. За 12 недеља је ухапшено више од хиљаду лица.

Ово је била и највећа побуна народа откако је на власти кинески председник Си Ђинпинг. Ројтерс је почетком седмице објавио снимак на ком се чује како Кери Лам говори групи корпоративних директора да би се „повукла кад би могла”, што је протумачено као да јој Пекинг то не дозвољава. Чује се и како каже да нема велику моћ да реши текућу кризу, јер има „два господара”, Пекинг и Хонгконг, и ограничен политички простор за маневрисање. Наредног дана је, међутим, казала новинарима да никада није нудила оставку и да жели да остане на функцији док Хонгконг не изађе из тешког периода.

Пекинг је очигледно дао миг за повлачење закона, али има мишљења да је то учињено касно и да неће умирити грађане, који су у међувремену проширили захтеве.

Демонстранти су јуче на свом онлајн форуму критиковали Кери Лам. Позивали су присталице да се окупе на станицама метроа, због чега је тим местима патролирала интервентна полиција.

Политичка криза је, уз текући трговински рат са САД, нанела огромну штету економији овог глобално важног пословног центра.

Централна влада у Пекингу је оптужила стране земље да стоје иза протеста, посебно Британију и САД. Покрет је окарактерисала као нешто што се приближава „тероризму” и представља „егзистенцијалну претњу” локалном становништву.

Један од захтева демонстраната јесте и да грађани бирају своје вође. По садашњем систему, извршног руководиоца (место Кери Лам) бира одбор од 1.200 чланова – углавном пропекиншко тело. Гласачи не бирају директно свих 70 чланова у законодавно тело територије, Законодавни савет. Већину места која се не бирају директно заузимају пропекиншки посланици.

Кинеска влада је 2014. године саопштила да ће омогућити гласачима да изаберу властите лидере са списка који одобрава пропекиншки одбор, али су критичари то прозвали „лажном демократијом” и то није изгласано у хонгконшки закон.


Коментари3
c6eea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Puno ime
Opet je CIA pobedila. Sto je bilo njihovo ostalo je njihovo. Taj grad izgleda sluzi kao i Izrael na Bliskom Istoku, kao zapadna terotorija i poluga moci
ima nade
Svaka čast Kinezima Hong Konga! Tako se brani sloboda od despotije!
Bosko
Vuna Kico! Povukli zakon nego sta!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља