петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

Српски језик се вратио у македонске школе

Његово изучавање је увршћено у изборне предмете
Аутор: Жељко Шајнчетвртак, 05.09.2019. у 20:00
Српски језик се у Северној Македонији није учио 12 година (Фото: EПА-ЕФЕ/Georgi Licovski)

Специјално за „Политику”
Скопље – Након дванаест година паузе, у македонским школама се поново изучава и српски језик. То владино решење је почело да се примењује, између осталог, и у новоотвореној школи „Киро Глигоров” у Скопљу. Њене ђаке који ће учити српски језик, као изборни предмет, јуче су, уз премијера Северне Македоније Зорана Заева и министра за образовање Арбера Адемија, посетили српски министар просвете Младен Шарчевић и амбасадорка Србије Душанка Дивјак Томић.

„Ово много значи за Србију у региону. Држава Србија је својим примером на најбољи начин показала да се брине о својим мањинама већ дуже време. Наша земља је подигла те стандарде више него чланице Европске уније. У Србији тренутно постоји 27 регистрованих националних савета националних мањина, од чега осам заједница могу да имају комплетну наставу на свом језику, како у основној, тако и у средњој школи. Забележен је и значајан раст македонске заједнице. Ово што имамо у центру Скопља, факултативну наставу, прву форму, јесте ембрион нечега што је прича која тек треба да се развија. Очекује се процват учења на српском језику, као и учења српског језика са елементима српске културе”, рекао је за „Политику” Шарчевић, који је дошао у Скопље да с колегом Адемијем, који је и потписао решење о повратку српског језика у овдашње школске клупе, разговара о унапређењу односа Србије и Северне Македоније на пољу образовања, науке и културе.

Министар Шарчевић је нагласио и то да је образовање мост за побољшавања односа двеју држава путем развоја националних мањина, те да га посебно радује велико интересовање деце и родитеља за учење на српском језику, не само међу Србима већ и међу Македонцима. О томе је Шарчевића обавестио градоначелник општине Центар Саша Богдановић током обиласка „Кира Глигорова”, школе изграђене по најсавременијим стандардима, уз утрошак од око 5,5 милиона евра. Српски министар просвете је додао да ће Србија наставити да улаже у рад школа и побољшање статуса српског језика, културе и традиције у дијаспори. О даљој сарадњи са Северном Македонијом на том плану Шарчевић би с Адемијем требало да потпише протокол за око месец дана.

Шарчевић ће обићи и средине са српским становништвом у насељу Скопска Црна Гора, где ће првацима поклонити комплете уџбеника за наступајућу школску годину.


Коментари7
ba517
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rale
U vreme kada nismo smeli da kažemo da smo Srbi. Ma gde da kažemo, nismo smeli ni da šapućemo da smo Srbi, Makedonci su se veoma mnogo trudili da govore srpsko-hrvatski jezik toliko dobro da ne može da se primeti da su Makedonci. Srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski, nebitno, bez naglaska. A onda je došla demokratija, dišemo punim plućima, smemo svakome u oči da vrisnemo da smo Srbi, a radujemo se što je srpski jezik uveden kao izborni predmet u neke makedonske škole. Može malo prst na čelo?
Колико знаш толико и вредиш
@Бранко Срб Козаковић , На жалост Ви сте делимично у праву -али само делимично када је реч о писму. Када је реч о овом другом у МКД сматрам да када год дође до доброг решења -ОК.Срби наиме нису измислили ћирилицу исто тако као што Хрвати нису измислили латиницу . Од увек сам сматрао оне Хрвате који су систематски избегавали ћирилицу или се правили да је не знају за полуписмене људе -јер не желе ни да знају и ћирилицу.И глупо и безобразно.
Бранко Срб Козаковић
Непотписани, сасвим си у криву. Ћириличко и латиничко (латинско) писмо, односно ћирилица и латиница, су надскупови из којих су изведене националне редакције. Савремена срп.ред.ћир.писма је вуковица (предходила јој је Мркаљева реформа, као и доба "грађанског стила" по узору на росијску реформу), који је ћирилицу изгледом полатинио и унео иновације. Хрв.ред.лат.писма је гајевица по Људевиту Гају који је на тај начин, по узору на Вукову реформу, увео ред у писање међу Хрватима. Ја користим 7 писама
Препоручујем 4
Зорица Аврамовић
Охрабрујуће...
Маја Георгиевска
Осамдесетих година прошлог века, српскохрватски се изучавао као обавезни предмет у петом и шестом разреду основне школе. Због тога смо касније, у средњој школи, задату лектиру из књижевности могли да читамо по избору, ако не нађемо македонски превод, читали смо на српском. Користим овај коментар за једну молбу - “Политике“ на киосцима у Македонији више нема годинама. Било би лепо учинити нешто по том питању.
Dobro od (S) Makedonije
Pozdravimo to .Setimo se samo čekićanja po vukovarskim tablama i izmišljotina o srpskim tenkovima kao da Jugoslavija nije ni postojala.
Бранко Срб Козаковић
Што ти бринеш за "вуковарске табле" а користиш хрватску гајевицу? Већ је одавно постало мучно то апсурдно понашање - србује се на гајевици, турцизмима,.. Од мене нема никаквог поздрава за БЈР Македонију - неискрено је и окаснило.
Препоручујем 44

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља