Родитељи петнаестогодишње тинејџерке К. М., која је прексиноћ преминула од повреда задобијених у илегалној уличној трци на улазу у Краљево, дали су сагласност да се њени органи пресаде онима којима је то једини спас. Захваљујући њиховој хуманој одлуци, органе ове ученице другог разреда Економске школе у Краљеву добило је троје пацијената. Један бубрег је пресађен малом пацијенту у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, други болеснику у Клиничком центру Србије, где је обављена и трансплантација јетре. Пацијенти који су добили нови орган за сада се успешно опорављају.

Девојчица је после несреће превезена у Клинички центар у Крагујевцу, где су се лекари борили за њен живот. Нажалост, повреде су биле смртоносне, јер се нашла у стању мождане смрти, из којег више није било повратка. Лекари Клиничког центра Србије у сарадњи са колегама из Крагујевца узели су органе за трансплантацију, два бубрега и јетру, док срце није било у довољној мери развијено будући да је реч о младој особи, тако да тај орган није могао да буде дониран.

Како је истакао проф. др Предраг Саздановић, директор КЦ у Крагујевцу, у овој установи је током ове године забележено око 20 дијагностикованих можданих смрти. Од тог броја, подобност органа за донирање утврђена је код пет пацијената. Након сагласности породице, узимање органа је спроведено код два пацијента.

– У осталим случајевима нисмо имали сагласност породице и зато апелујемо на људе да буду хумани у тим тешким тренуцима и дају сагласност, јер се на тај начин продужавају животи других људи који чекају спасоносни орган – каже др Саздановић за „Политику”.

Од почетка године 12 породица дало је сагласност да се узму органи након смрти њихових најближих и захваљујући томе спасено је 30 живота. Ипак, то није довољно да би се збринули сви пацијенти који се налазе на листама чекања за трансплантацију.

За око 800 пацијената потребна је трансплантација бубрега, за више од сто болесника само је пресађивање јетре начин да побољшају здравствено стање, а за око 50 људи ново срце је једини спас. Србија на милион становника тренутно има само три донора, Хрватска чак 41, Аустрија и Словенија 25, Мађарска 17. Да би листе чекања на интервенције нестале, потребно је да наша земља има барем 10 донора на милион становника. Донори органа у Србији могу да спасу минимум четири живота, а у земљама где се обављају и пресађивања других органа, као што су плућа, панкреас, танко црево – и до осам живота. Ту су и трансплантације ткива, у која спадају рожњаче, кости, срчани залисци, који су за многе спасоносни лек. У нашој земљи обављају се трансплантације бубрега, јетре и срца, а планира се успостављање програма за пресађивање панкреаса и плућа.

С циљем да се повећа број донора и трансплантација, прошле године је донет Закон о пресађивању људских органа по којем је сваки грађанин потенцијални давалац органа уколико се томе не успротиви током живота или његова породица не одлучи другачије. Направљен под претпоставком да процедуре и бирократија успоравају, а понекад и онемогућавају грађане да донирају органе, закон, међутим, није наишао на подршку грађана, а очекивани ефекат повећања броја донора још се није десио. Око 300 грађана су се у Управи за биомедицину изјаснили да не желе да буду донори уколико се нађу у стању мождане смрти.

У Министарству здравља истичу да се доста очекује од кампање која је започета пре два и по месеца, у сарадњи са Хемофарм фондацијом. Кампања носи назив „И ја сам донор. Јер навијам за Србију”, а циљ је да се повећа број грађана спремних да завештају своје органе.

У Србији су 2018. године органи 23 донора спасили 64 живота. Успешно су урађене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и десет срца у пет здравствених центара.

У Европи трансплантацију чека 65.000 људи

Подаци говоре да у Европи око 65.000 људи чека на трансплантацију органа и да се сваких 11 минута у свету један пацијент ставља на листу чекања. Сваког дана на Старом континенту 18 особа премине чекајући нови бубрег, јетру, панкреас, срце... Статистика показује да је 20 пута већа шанса да ће некоме затребати орган него да ће бити донор.

Мождана смрт – неповратно стање

Једна од најчешћих заблуда у вези са донирањем органа јесте да ће се особа која се нашла у стању мождане смрти једног дана пробудити. Реч је о тешком и неповратном оштећењу мозга, који више нема рефлекс можданог стабла. За разлику од коме, мождана смрт представља тешко мождано оштећење, без могућности опоравка болесника.

Законска обавеза лекара у болници је да тада обави потребну дијагностику, а затим се разматрају потенцијалне подобности за давалаштво, уз обавезан разговор са породицом због добијања сагласности за узимање органа за трансплантације. Најчешћи разлози за настанак мождане смрти су тешка крварења у мозгу као последица пуцања измењених крвних судова, повреде главе са оштећењем можданог ткива и мождани удари. Давалаштво органа након мождане смрти не нарушава интегритет тела преминуле особе, тако да се сахрана може обавити по важећим верским обредима.