Закон о заштити података о личности, који је почео да се примењује 21. августа, донео је многе новине у области запошљавања, прикупљања и чувања личних података особа које конкуришу за посао. Наиме, подаци кандидата сада смеју да се чувају само док траје оглас за посао – максимално шест месеци, а особе које су аплицирале за посао у сваком моменту имају право да траже своје податке на увид, али и да захтевају измену и брисање личних података.

Како у разговору за наш лист истиче Милош Турински, ПР сајта „Инфостуд”, нови пропис донео је многе новине компанијама које располажу и служе се личним подацима појединаца, као и промене свуда где се прикупљају и налазе лични подаци.

– Закон послодавца обавезује на транспарентност, а то значи да кандидат који аплицира за посао у сваком моменту има право да зна где су његови подаци, ко их обрађује и у коју сврху. Особа приликом конкурисања за посао послодавцу даје сагласност да обрађује његове личне податке (радну биографију, резултате тестова, белешке…) у току селекције и регрутације, а након тога послодавац је има обавезу да личне податке свих кандидата које није запослио избрише из система. Послодавцу је остављен максималан рок од шест месеци за брисање свих личних података. Уколико кандидат жели да послодавац задржи његове податке на дужи период, он може својевољно да изабере да се подаци чувају до три године. После тога, сви имају обавезу да бришу те податке – објашњава наш саговорник.

Милош Турински додаје да сваки кандидат за посао има право да тражи на увид све податке које потенцијални послодавац има о њему – осим радне биографије коју је послао приликом конкурисања за посао, има право и на увид у резултате тестирања за посао, као и на белешке о њему које су направљене приликом интервјуа за посао. Осим тога, има право на измену личних података (ако се, примера ради, накнадно сети да у радну биографију није уписао неку едукацију или познавање неког језика) као и на њихово брисање, уколико је закључио да неке податке из радне биографије не жели да подели са својим будућим послодавцем.

У жељи да послодавце у Србији упозна са свим изменама које доноси нови Закон о заштити података о личности, сајт за запошљавање Инфостуд недавно је организовао трибину, којој је присуствовало више од 150 послодаваца.

На питање може ли компанија која је расписала конкурс за посао да проследи радне биографије кандидата осталим фирмама које послују у њеном систему, Турински даје одричан одговор и додаје:

– Особа увек конкурише за одређени посао у некој компанији и та фирма нема права да његове личне податке доставља фирмама у оквиру њене групације. Чак ни фирме које се баве маркетингом немају право да користе личне податке кандидата за посао и шаљу промотивни материјал на њихову кућну или имејл адресу коју су прочитали у радној биографији. То важи и за све остале фирме – уколико непосредно након конкурисања за посао у одређеној фирми почну да вас зову продавци свега и свачега и ако посумњате да су они ваш број телефона добили од вашег несуђеног послодавца, имате право на новчану одштету, а казне за правна лица која су злоупотребила ваше податке крећу се од 100.000 до 2.000.000 динара, каже Милош Турински.

Он додаје да се овај закон неће примењивати ретроактивно, што значи да послодавци немају обавезу да бришу податке о особама које су конкурисале за неки посао пре 21. августа. Турински, међутим, истиче да је Општа уредба о заштити података у Европској унији (ГДПР) буквално преписана у овај закон и примећује да су неки његови делови једноставно недоречени. Примера ради, наводи наш саговорник, још није дефинисано на који се начин може проверити да ли је послодавац заиста уклонио све податке о кандидатима за посао из својих архива у законски предвиђеном року, који износи шест месеци.