четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Пријава за посао се брише после сваког конкурса

Послодавци морају за највише шест месеци да склоне све податке о особама које конкуришу за посао јер то налаже нови Закон о заштити података о личности
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 05.09.2019. у 22:55
Компаније не смеју да прослеђују радне биографије чак ни својим „ћеркама” фирмама (Фото Пиксабеј)

Закон о заштити података о личности, који је почео да се примењује 21. августа, донео је многе новине у области запошљавања, прикупљања и чувања личних података особа које конкуришу за посао. Наиме, подаци кандидата сада смеју да се чувају само док траје оглас за посао – максимално шест месеци, а особе које су аплицирале за посао у сваком моменту имају право да траже своје податке на увид, али и да захтевају измену и брисање личних података.

Како у разговору за наш лист истиче Милош Турински, ПР сајта „Инфостуд”, нови пропис донео је многе новине компанијама које располажу и служе се личним подацима појединаца, као и промене свуда где се прикупљају и налазе лични подаци.

– Закон послодавца обавезује на транспарентност, а то значи да кандидат који аплицира за посао у сваком моменту има право да зна где су његови подаци, ко их обрађује и у коју сврху. Особа приликом конкурисања за посао послодавцу даје сагласност да обрађује његове личне податке (радну биографију, резултате тестова, белешке…) у току селекције и регрутације, а након тога послодавац је има обавезу да личне податке свих кандидата које није запослио избрише из система. Послодавцу је остављен максималан рок од шест месеци за брисање свих личних података. Уколико кандидат жели да послодавац задржи његове податке на дужи период, он може својевољно да изабере да се подаци чувају до три године. После тога, сви имају обавезу да бришу те податке – објашњава наш саговорник.

Милош Турински додаје да сваки кандидат за посао има право да тражи на увид све податке које потенцијални послодавац има о њему – осим радне биографије коју је послао приликом конкурисања за посао, има право и на увид у резултате тестирања за посао, као и на белешке о њему које су направљене приликом интервјуа за посао. Осим тога, има право на измену личних података (ако се, примера ради, накнадно сети да у радну биографију није уписао неку едукацију или познавање неког језика) као и на њихово брисање, уколико је закључио да неке податке из радне биографије не жели да подели са својим будућим послодавцем.

У жељи да послодавце у Србији упозна са свим изменама које доноси нови Закон о заштити података о личности, сајт за запошљавање Инфостуд недавно је организовао трибину, којој је присуствовало више од 150 послодаваца.

На питање може ли компанија која је расписала конкурс за посао да проследи радне биографије кандидата осталим фирмама које послују у њеном систему, Турински даје одричан одговор и додаје:

– Особа увек конкурише за одређени посао у некој компанији и та фирма нема права да његове личне податке доставља фирмама у оквиру њене групације. Чак ни фирме које се баве маркетингом немају право да користе личне податке кандидата за посао и шаљу промотивни материјал на њихову кућну или имејл адресу коју су прочитали у радној биографији. То важи и за све остале фирме – уколико непосредно након конкурисања за посао у одређеној фирми почну да вас зову продавци свега и свачега и ако посумњате да су они ваш број телефона добили од вашег несуђеног послодавца, имате право на новчану одштету, а казне за правна лица која су злоупотребила ваше податке крећу се од 100.000 до 2.000.000 динара, каже Милош Турински.

Он додаје да се овај закон неће примењивати ретроактивно, што значи да послодавци немају обавезу да бришу податке о особама које су конкурисале за неки посао пре 21. августа. Турински, међутим, истиче да је Општа уредба о заштити података у Европској унији (ГДПР) буквално преписана у овај закон и примећује да су неки његови делови једноставно недоречени. Примера ради, наводи наш саговорник, још није дефинисано на који се начин може проверити да ли је послодавац заиста уклонио све податке о кандидатима за посао из својих архива у законски предвиђеном року, који износи шест месеци.


Коментари3
a4cfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Konacno je trebalo to da se uvede...
Mirko
Ovakve priče o zaštiti podaka o ličnosti su prava budalaština. Neka poverenik pogleda kako banke manipulišu podacima gradjana pa će biti sve jasno, kao se dogovaraju o uslovima poslovanja sa gradjanima i razmeni podataka o konkurentnosti pa će shvatiti kakav monopol svesno prave zarad uvećanja profita. Troškovi obrade kredita su ukinuti za pravna lica ali ne i za fizička, bamke ne moraju da poštuju kursnu listu NBS jer im je to banka dozvolila jer gradjani nisu bitni.
Pitam
Svasta. A ko stiti podatke iz belih strana, ko obradjuje nase telefone javno dostupne svima. Drugo, zasto firma ne moze da i posle 6meseci kontaktira osobe koje su izrazile zelju da rade u toj firmi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља