недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Оптимизам уочи меча са Порториком

Александар Ђорђевић о данашњем окршају са Порториком (1030 ч, ТВ РТС 1), квалитету ривала и његовој историји, као и опасности на коју посебно упозорава играче. – Због деценијског ривалства са Италијом увек буде „искри”. – Опуштање играча се неће десити, јер им није дозвољено, каже селектор наше репрезентације
Аутор: Милун Нешовићпетак, 06.09.2019. у 08:04
Сигурно руководи нашим игром: Стефан Јовић (Фото ЕПА)

Од нашег извештача

Вухан - По ко зна који пут за ових недељу дана колико су на окупу заједно репрезентативци Србије и новинари, Александар Ђорђевић се нашао пред питањем везаним за чињеницу да сви – сада не само ранкинг по мишљењу новинара који пише за ФИБА већ и кладионице, остали новинари, тренери и играчи других екипа – сматрају да су Орлови највећи фаворити за злато. Добро расположени селектор овог пута је само одбио да прича о тој теми, али је чињеница да се у овом тренутку Србија налази у фантастичној позицији.

Не само да је убедљивом победом над Италијом готово сигурно обезбедила пласман у четвртфинале Светског првенства (морало би да се деси чудо у виду силовитог тријумфа Азура над Шпанијом и тешког пораза Орлова од Црвене фурије да би Ђорђевићева екипа завршила такмичење у Вухану) већ ће и у првој рунди елиминација бити озбиљан фаворит. Колико велики, зависи од имена ривала, коначног пласмана у групи и – да куцнемо о дрво – плави буду комплетни.

Све то је потребно узети у обзир и данас, када Орлови истрче на мегдан Порторику (10,30 ч, ТВ РТС 1). Србија ће бити апсолутни фаворит у овом мечу, али треба се одморити, сачувати од евентуалних повреда, дочекати окршај са Шпанијом у идеалном расположењу...

- Противник је веома интересантан – почео је Ђорђевић анализу „Бандитоса“. - Начин на који је дошао довде је занимљив, због две утакмице које су одиграли у групи. Прва, против Ирана, је она која се деси једном у сто година. Губили су, чини ми се, 14 разлике два и по минута пре краја, али су успели да изједначе и дају кош у последњој секунди. Дакле, екипа која има карактер, страст, атлетику...

Последњи пут када је Србија играла са Порториком било је у Београдској арени, у склопу квалификација за Олимпијске игре у Рију. Ривал није имао шансу.

- Познајемо их од 2016. године, али су се променили, подмладили екипу. Ипак, опет имају два изузетно брза и талентована плејмејкера, Брауна и Родригеза. Од њих све почиње. Веома су брзи с лоптом. Тројица играча имају сјајне шутерске способности, пре свих Хуертас који се искристалисао као лидер, док су ту још Балкман и Дијаз који пружају подршку испод коша. Клементеа знамо из Београда, са радничком улогом. Мохика је играч који је донео преокрет против Ирана, изванредан шутер. Изузетно интересантан играч на тројци је Пињеиро који може атлетиком да одговори. Играју уску одбрану... Видећемо да пробамо да нађемо одређена решења у односу на њих.

Порториканци су у прошлости имали озбиљне улоге на великим такмичењима. Посебно нису презали у дуелима против највећих имена, неретко излазивши као победници. Југославија је то осетила у неколико наврата, последњи пут 2002. године.

- Врло ретко генерације могу да се пореде. Све је другачије. Били су ту Пикулин Ортиз, Рамон Ривас, после Карлос Аројо, Еди Касијано који је сада тренер а био врхунски шутер у то време... Екипа са кошаркашким поносом. Уопште, таква је нација која увек да све од себе када изађе на борилиште да победи. Многи од њих су одрасли у Америци, везани су јако за своју земљу и имају патриотски набој који им даје енергију. Али, тешко је поредити. У оно време су били јачи на центрима. Ривас и пре свих Ортиз који је доминирао, обојица су били у НБА, имали фантастичне каријере. Сада је од генерације Џеј Џеј Барее и Ароја пребачено на атлетско-шутерску спољну линију.

На тај сегмент игре ривала селектор Србије и упозорава:

- Сигурно ћемо морати то да одбранимо, да парирамо у брзини, транзицији, отвореном терену. То је први задатак, а онда да искористимо наше предности. Увек морамо да будемо сигурни у оно што радимо. У томе смо доста добри, мада може још боље. Како такмичење пролази играчи подижу концентрацију и вољу, само да нас и повреде заобиђу. У последња три-четири дана причам са играчима, да се у неком глупом инциденту не деси нешто. Као што је Галинари прескочио Европско првенство 2017. тако што се изнервирао, ударио противника и није играо. Врло мало је потребно да се деси таква ситуација. Морамо да се концентришемо на игру и кошаркашки да реагујемо. Много има поносних играча, поносних репрезентација које ће све учинити да те победе дозвољним средствима. На нама је да их лимитирамо квалитетом.

Када се десио инцидент на утакмици са Италијом због којег је Ђорђевић и почео ову причу, стручни штаб је муњевито реаговао, посебно Дарко Рајаковић, не давши да се неко мрдне.

- Дарко то зна из НБА где је правило чим крочиш на терен, аутоматски си две утакмице суспендован. Не знам колико је у ФИБА, али и мени је то било у глави, па сам само крајичком ока видео да не дозволим било шта. Водили смо, завршавали утакмицу, нама је најмање потребна таква ситуација. Играчи морају да буду свесни тога и не улазимо. Без обзира што и код нас ври крв, код Јовића јужњачка – насмејао се селектор. - Импулс те наводи да покажеш зубе и карактер, али је то заиста непотребно.

Ђорђевић је застао па наставио:

- Мада, са Италијанима се увек историјски дешавају такве ствари. Крене утакмица, онда они играју чврсто јер су увек били одбрамбено карактерна екипа, онда дође до повлачења и фаулова, па искри. Некада су биле и веће у историји. Ривалство траје већ деценијама. Када то постоји, онда је то очекивано.

Један од учесника таквих конфликта био је и – Ђорђевић. Против Абија.

- Били су и Кића, Мока, Сакети, Вилфан, Симентал са Звездом... – присетио се Сале Национале.

Упитан да ли постоји опасност од опуштања играча због чињенице да су обавили велики део посла победом над Италијом, селектор Орлова, највећег фаворита за злато по мишљењу многих, одмахнуо је главом:

- Неће се десити. То им није дозвољено.

А што се тиче кладионица које кажу да је Србија највећи фаворит...

- Е, сад сам сигуран – насмејао се Ђорђевић. - Ми не можемо да нам не буде драго када видимо то, али је у питању само детаљ који нема никакве везе и не сме да нас поремети. Апсолутно, ни вас, ни нас. То су ствари које нас не дотичу. Никада нисам листић попунио. Није то добро. Американци су највећи фаворити. И даље.

Богдановић би играо 42 минута

Колико је реално да ће се носиоци одморити против Порторика ако утакмица то дозволи?

- Размишљања иду у том правцу. Била је то идеја и против Италије, међутим постоји могућност уласка у неки круг у наредна два меча, тако да је разлика у том мечу била много битна. Видећемо, треба само играти. Потребни су минути свих играча. Али, како такмичење креће, физички напор у свима њима долази до аутоматизма, они тачно знају колико могу. Видимо ко је уморан, ко није. Сигурно је могло без неких минута Богдановића, али је играо фантастичну утакмицу. Па зашто онда? Зашто – насмејао се Ђорђевић. - Он је момак који би од 40 минута утакмице хтео да је 42 на терену.

Путовања

Упитан да ли је утакмица са Порториком дошла у правом тренутку с обзиром на путовање и припрему без тренинга, Ђорђевић је одговорио:

- Не може боље у односу на ове мечеве који сада крећу. Једино што је за размишљање јесу путовања између фаза, верујем да и вама то тешко падне, а можете да замислите код играча. Тек што је запао у тврди сан који му и доноси опоравак, мора да устане, да буде на ногама од јутра и онда је дан касније утакмица. Али, имамо искуство и знамо како да се спремамо за ту енергетску потрошњу и тренинг опоравка. Од тога да ли ћемо бити први или други у овој групи зависи и да ли ћемо опет ићи назад доле, или наставити даље. Ни вама не бих био у кожи – рекао је селектор говорећи о чињеници да ако Србија буде друга у групи, иде опет на југ, у Донгуан, али ако буде прва – иде у оближњи Шангај, малтене на путу ка Пекингу.

Квалитет – кванитет 95:5

После утакмице са Италијом Александар Ђорђевић је био задовољан победом и игром, али је пецнуо млађе играче који могу да имају већи допринос. Очигледно је мислио на Гудурића, Мицића...

- И Милутинова – додао је селектор. - То су играчи у ротацији који су дали допринос квантитативно, али је увек квалитет у односу на квантитет 95:5. Међутим, свако од њих жели и може. Имаће прилику. Нико од њих не треба да се оптерећује индивидуалним играма. У оваквим ситуацијама, мање је више, да би се дошло тамо где желимо.

Центарска одлука

Зашто је селектор Србије повео четворицу центара, видело се у мечу са Италијом. Почео је са Милутиновим, онда увео Марјановића, али је највећу корист имао од Радуљице, или када је Јокић играо на петици.

- Задовољан сам. Били су спремни за нашу игру када је Марјановић био унутра, посебно нападачки. Са другим играчима нису ишли у удвајања, играли су само са ужом одбраном, што су наши велики играчи искористили. Пре свих Радуљица који је стварно одиграо искусну ролу. Још да је погодио онај зицер што је лепо изградио, било би баш, баш добро. Марјановић даје све од себе, али је он атипичан играч који има одбрамбене проблеме када су ту играчи попут Галинарија који је друго полувреме почео како доликује његовом имену. Ту је била једна одлука шта да се уради.

О Шпанији, Турској, Америци, Ирану, Чешкој, Аустралији...

У атрактивном хотелу у Вухану, селектор Ђорђевић је дуго разговарао са српским новинарима. Један од разлога је и то што су сви желели да чују шта легендарни ас мисли о резултатима у другим групама, где су неки фаворити или били пред понором, или су већ завршили такмичење.

- Турска одигра историјски фантастичну утакмицу и са четири слободна бацања, невероватно, изгуби оно што је требало да победи. Вероватно би ишла даље, а сада је испала. Јесте изненађење што су испали, али Чешка има Саторанског који се апсолутно искристалисао у лидера те репрезентације са искуством које вуче од 2015, када се појавио као први плејмејкер репрезентације. Стварно је играо фантастично, чак је и против Американаца имао закуцавања и потезе који остављају људе отворених уста. Они су, уз Пољску, репрезентација о којој треба водити рачуна.

Селектор је у даху говорио. На ред су дошли тешкаши:

- Литванија и Аустралија су физички изузетно снажне екипе. Вероватно је брзина Аустралије пресудила. Они извлаче максимум из атлетских способности, пре свега брзином Патија Милса који диригује нападачке кретње. У одбрани је ту Делаведова, али им главни плејмејкер остаје Богут око којег се све врти, уз Инглса који се у Јути искристалисао као екстра плејмејкер. Није више само реализатор, већ гледа да разигра, да дода, разуме геометрију терена, има преглед, миран играч, зна када да шутне... Они играју изузетну кошарку. Врхунска репрезентација.

Још мало се задржао Ђорђевић на Турској и Америци. Мало више због екипе Грега Поповића.

- Треба решити у дужем временском периоду зонске одбране екипа које историјски тако играју. Сетите се 2010. када је Турска са Бошом Тањевићем до финала играла 2-1-2 зону, или његову чувену 1-3-1 где је он све те играче обучио како да играју. А они су сада на клупи Турске – Уфук Сариџа и Керем Тунчери. Треба решити одбрану у коју се верује, а она не може да се сломије ако је лопта стално у систему један на један, што су Американци мислили да могу да ураде у тој утакмици. То једноставно не функционише. Зона се решава другачије. Турци су их баш намучили, прочитали, одиграли историјску утакмицу... Али, шта да им радим.

Исто може да се каже и за Иран који је водио и имао малтене добијену утакмицу против Шпаније у последњем колу.

- Иран је и против Шпаније и Порторика имао велике предност. Ми смо њих позвали као наше госте пред прозоре у Грузији и Новом Саду. Били су нам спаринг партнери, годинама имамо добру сарадњу са њима. Они око Хададија који је некада био НБА играч, изградили стил игре. Имају доста шутерских способности, чак и у далекој Шпанији 2014. године играли су против нас у групи и тада имали тројицу који су наступали у кинеским клубовима. Полако су се дизали. Они су лига која улаже велика средства, уговори странаца су високи, а то је подигло квалитет. Није изненађење што су они у тој групи одиграли како су одиграли.

Ипак, мало изненађује Шпанија која ће бити ривал Србије у борби за прво место у групи:

- Видео сам тренера Шпаније на путу овамо који није задовољан својом формом. А и ти Шпанци доста често умеју на првенствима да крену слабије и онда током шампионата дижу форму. Врти им се много око Рикија Рубија и Серхија Љуља, наравно уз Марка Гасола и браћу Ернангомез имају опет озбиљну репрезентацију.

Без тренинга на меч

Изнео је селектор Србије један податак са путовања од Фошана до Вухана:

- Каже Јоца Аничић, економ, да нам је тона и 180 килограма тежак пртљаг! Ишли смо само са ручним пртљагом у авион. У аутобус смо синоћ убацили ствари и оне су стигле данас.

Што се путовања тиче, Ђорђевић је задовољан:

- Све је било у реду. Захтевне су сатнице, пробудили смо се у 6,30 јутрос, имали лагани доручак, а онда сат и по до аеродрома где смо уз добру организацију прошли до авиона, све четири екипе заједно. Дошли смо овде, завршили с ручком, али смо имали промењену сатницу тренинга. Дали су нам у четири поподне, па смо одлучили да не идемо у дворану, јер је било тешко физички за играче. Све је у реду. Нови град, нови хотел, све остало је исто. Паркети и кошеви су исти. Неће нам пуно требати да се адаптирамо на услове игре.

Занимљиво је да Србија неће ући у дворану све до почетка утакмице:

- Нећемо имати тренинг ни ујутру. Сада је најбитније да се сачува енергија. Врло је мало прошло између утакмице са Италије и тренинга. Није на овако захтевном такмичењу добро. Верујем да знамо како да се припремимо за овакву утакмицу. Начин имамо и када не одрадимо јутарњи тренинг. Концентрација је добра, сви су завршили тренинг у теретани, опоравили тела, довели их у тонус и биће спремни физички за утакмицу. То је циљ.

Светла дворане у Вухану

Дворана у Вухану изгледа спектакуларно, посебно ноћу, када се гледа цео комплекс у склопу којег се налази и фудбалски стадион. Све бљешти и све је најмодерније могуће.


Коментари0
32bcb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља