понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:34

Суштина Палмерових порука

Без обзира на декларативно залагање за договор две стране („нико не треба да има осећај да је изгубио”), свим осталим порукама САД јасно дају до знања да за њих коначно решење може бити само одговарајући облик признања и потврда западне политике до сада око КиМ
Аутор: Др Зоран Миливојевићсреда, 11.09.2019. у 18:00
Метју Палмер (Фото Танјуг/З. Станић)

Именовањем специјалног изасланика за Балкан у лику М. Палмера практично се реализује интерес америчког председника Трампа из писма председнику Вучићу децембра 2018. и његове администрације да жели за овог свог мандата да одлучујуће делује и утиче на решавање косовског чвора. Потврда овога је уједно и прва порука новоименованог специјалног изасланика: „Циљ ми је да што пре вратим Београд и Приштину за преговарачки сто и осигурам договор”, упућена не случајно преко Танјуга Србији. Тежиште је како се види на конкретном ангажовању администрације САД, брзини и осигурању договора.

Друга порука је да администрација САД рачуна да ће предстојећи избори у октобру омогућити политички расплет у Приштини у корист структура за наставак дијалога и скидање таксa како би се  ipso facto (сам по себи) наставио дијалог отклањањем ове сметње на чему инсистира Србија као услову за наставак. Инсистирање да и Србија томе допринесе заустављањем активности на оспоравању „косовске државности” представља на западу усаглашено и већ виђено залагање за „одговорност две стране” у свакој прилици и нова је потврда о чврстој подршци албанској страни без обзира на аргументе о одговорности за неиспуњено или чињено.

Трећа порука је да би наставак дијалога до српских избора на пролеће наредне године требало практично да обезбеди елементе за оквир будућег коначног договора две стране који би се верификовао после српских избора, а пре америчких председничких са прилично видљивим циљем да ова администрација оконча преговоре пожељним договором и укњижи поен у предизборну спољнополитичку, иначе до сада у овом делу оскудну платформу.

Наиме није случајно што администрација управо сада покреће офанзиву око КиМ и Балкана: ЕУ преокупирана брегзитом и сопственом будућношћу у другом плану; руски и кинески досијеи и ривалства у приоритетима; итд., а Балкан ипак има додира са тим геостратешким интересима и није занемарљива тема у том смислу.

Четврта порука је да САД нормализацију односа Београд–Приштина виде као кључно питање „трансформације” целог Балкана у правцу стратешких интереса западне алијансе, оценом Палмера да би нормализација била „позитивна ствар за регион, Европу и САД”. Други део ове поруке чини став да нормализација представља основни услов за отварање европског пута Србије (и „Косова”), што је уједно потврда да је решавање питања КиМ за Србију предуслов за успешан наставак њених евроинтеграција и упозорење шта би неуспех могао да значи. У том смислу Палмер у интервјуу Танјугу прецизно подвлачи: „Надамо се да ће обе стране разумети своје интересе и постићи договор”, што јасније не може бити.

Пета порука о „међусобном признању” је у ствари потврда америчког става о неопходности признања „Косова” и потврде његове државности, као крајњем циљу целокупног америчког ангажмана у косовској ствари од почетка 1998. прихватањем ОВК као савезника, НАТО агресијом, подршком самопроглашеној независности, свим мерама и акцијама косовских елита у Приштини, ангажовањем у корист државности „Косова” на спољном плану, итд.

Шестом поруком администрација даје до знања да прихвата српски став о потреби компромисног решења. Међутим, без обзира на декларативно залагање за договор две стране („нико не треба да има осећај да је изгубио”)  свим осталим порукама САД јасно дају до знања да за њих коначно решење може бити само одговарајући облик признања и потврда западне политике до сада око КиМ. Опоро делује да САД уопште никад и нигде не помињу међународно право, СБ ОУН, резолуцију 1244 или било шта од тога без чега се коначни статус КиМ не може одговарајуће међународно решити и верификовати. Тежиште је по правилу на потреби да Србија преломи и тиме створи услове за реализацију косовске државности. У том смислу прихватање става о компромису делује  као прагматичан тактички потез да се тврда и принципијелна позиција Србије против признања омекша ради достизања циља преговорима суштински о истој раније окончаној ствари. Ако се ово покаже као тачно онда признање „косовске” државности ни у једном виду не може бити за Србију компромис који задовољава националне интересе, без обзира на притиске, недоречене понуде („отварање европског пута”) или условљавања Запада.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари9
f9f21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Postoje dva faktora koje treba uzeti u obzir. Prvi su predsednicki izbori u Americi sledece godine u Novembru. Tramp ce zato insistirati da se dogovor postigne (prizna Kosovo) negde u leto sledece godine da bi on mogao da to priznanje iskoristi za svoju predsednicku kampanju. Drugi faktor je da kad Amerika kaze da obe strane treba da dobiju jednako, to znaci da u toj jednacini nije Kosovo. Kosovo je vec izgubljeno. Ostaju samo pitanja zastite srpskih manistira i takve sitnice.
Маниша Гњатија
Америка се заправо понаша нормално. 20 година након бомбардовања, које није довело ни до признања Косова ни до нестанка Србије, она покушава да спасе што се спасити може. Да приволи Србију да га призна у било ком делу и на било који начин. Није важно што то Клинтонови Шиптари наводно не прихватају. Прихватили би они, милом или силом, поделу по етничким границама само кад би им је Србија понудила, али Србија нити нуди нити не нуди. На Србији се копља ломе. Више туђа него српска и шиптарска.
Nikola
Ok, onda izolacija, nema drugog.
Ратко
Просто ми је неугодно колико се САД труде око нас и брину о нама. Нека они нас оставе да сами решавамо наше проблеме јер они имају много својих проблема. Нека затворе Camp Bondsteel и понесу осиромашени уранијум који могу да обогате за своје локалне потребе.
analiticar
Tramp pojma nema ni gdje je Srbija ni Kosovo niti zna u cemu je problem.Jos manje zna njegovo biracko tijelo i kao oni ce to upisati kao poen u izbornoj trci,ako izgladi problem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља