среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Реке као кривци

Аутор: Јулијана Симић-Теншићсубота, 07.09.2019. у 16:49

Београд је несносно смрдео у среду, и то други пут за мање од месец дана. У шта се то претворио наш град – у шталу, свињац, кокошињац? Први пут било је са њива око престонице, а сада са Саве и Дунава. Смрделе су реке!

Распадају се органске материје које су остале у муљу после повлачења воде услед топлих дана, стиже објашњење стручњака. Потврђују да јесте непријатно, али нема опасности по здравље. Наводе и да тај непријатни мирис само угрожава комфор грађана. Само?

Град је пун туриста са разних страна света. И они осећају исту непријатност док разгледају лепоте Кнез Михаилове, диве се Калемегдану и сликају се на ганц-новом првом правом тргу који је Београд добио. И њима је угрожен комфор.

Чуло се и питање да ли је Београд малерозан зато што се налази на две реке?

Не, наравно. Малер је једино што се, изгледа, о приобаљу најмање брине. Уз обале нагомилано свакојако ђубре: флаше, конзерве, шибље, ауто-гуме, остаци хране у великим количинама... Ма, свега има.

Отпадне воде одлазе директно у реку, а за њих не постоје постројења за пречишћавање. Београд, као ниједан град у Европи, има више од 120 директних испуста канализације у Дунав и око стотину у Саву. Трећина града нема канализацију, рачунајући и леву обалу Дунава, док се из остале две трећине сва канализација слива у те наше реке.

Годинама се чују разни предлози и идеје, усвајане су бројне одлуке које предвиђају изградњу неопходних постројења. Зна се да их је потребно бар пет, али за сада је све само слово на папиру.

Да је темељ главне фабрике за прераду отпадних вода постављен у Великом селу, како се последњи пут најављивало у јуну, знало би се то и те како. О чистоћи обале не брину они који од река зарађују, рецимо власници сплав-ресторана и ноћних клубова на води.

Сећа ли се неко да су икада организовали јавно чишћење обале? Не брину ни они који уживају у кућицама подигнутим дуж обала с дозволом или, махом, без ње. Наше реке, оне којима се поносимо и доводе нам све више гостију, сада смрде. И због њих смрди читав град.

Реке су свачије и ничије. Надлежности над њима преплићу разна предузећа, инспекције, општине... А приобаље препуно отпада сада је само велики талог непријатних мириса.

И уместо да се у касама, поред свих потребних и можда не баш неопходних послова, нашло новца да се на време очисти и због нас и због оних који нам долазе у госте, догодило се да се под утицајем кисеоника органске материје интензивно распадају.

Да ли су они који крај река имају нелегалне викендице кажњавани, да ли власници ресторана на води имају обавезу да плате чишћење, да ли они који газдују рекама мисле о томе да Дунав и Сава нису кривци што се повлаче и иза себе остављају све што је неко некажњено одбацио уз оно чувено „ма, однеће то вода”?


Коментари11
b8e40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pogled sa strane
Ne znam otkud nam pravo da se bunimo? Sami bacamo đubre gde stignemo, nismo spremni da platimo vodu i da iz tih para napravimo uređaje za prečišćavanje otpadnih voda. I sad nam je drugi kriv što nam smrdi. A prihvatili smo da nam mesečni računi članova domaćinstva za mobilne telefone budu 4-5 puta veći od računa za vodu. Sad imamo tu privelegiju da u svako doba dana i noći - na uliciili u gradskom prevozu možemo saznati koja je starleta ostala trudna u poslednjih dva sata.
milan
Beo grad se pretvorio u Smrdi grad...
Врабац
То је срамота за Београд и Србију! Можда не процесуирамо отпадне воде, али зато имамо систем "кап по кап", који је је већ постао ругло. Нема везе, зато планирамо вееелики национални стадион. А фекалије? А депонија? То су превише велика и дуготрајна улагања, где "лова" не може да се обрне довољно брзо. Боље је да капље - кап по кап...
Бодин Ракић
Смрад је последица загађености ваздуха која је често и претња здравњу онима који тај ваздух удишу.
Kultura smeca
Nekultura ili bolje reci bahatost nasih gradjana nije od juce. Davne 1971. godine, kada je, moram to reci, bilo gotovo ne oprostivo videti nekoga da baci makar i papir na ulicu. Bar je bilo u vojvodjanskim gradovima. Bio sam u Zapadnoj Nemackoj, gde sam upoznao mnogo nasih radnika, pa i neke iz mog, tada, mesta prebivalista Kule u Backoj. Jednog od njih sam kesnije sreo u Kuli, kada je praznu paklicu od cigareta bacio pored korpe za smece. Upitah ga, zasto to radi? Rece: "Ovo je moja zemlja".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља