Иако се у јавности одомаћиле изјаве да „држава слабо улаже у науку”, подаци до којих је наш лист дошао показују сасвим другачији слику у односу на период од пре три, четири године, а посебно ако се упореди стање какво је било на институтима и факултетима 2011.
Професор др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као машински инжењер, навикао је да бројеви говоре јаче од речи: 2011. године је издвајање по истраживачу било 48.021 динар, а за прошлу годину 78.143 динара.
Он каже да су се нарочито последњих дана појављивали потпуно нетачни подаци о директним материјалним трошковима истраживања по истраживачу. Та средства, истиче, свакако нису и даље довољна, али је чињеница да су прилично увећана: када поредимо 2012. и 2018, то повећање је веће од 100 одсто.
- Често се занемарује и повећање плата истраживача, које је било значајно, нарочито у периоду 2016?2019. Истраживач сарадник је, рецимо, имао 87.506 динара бруто плату, а сада прима више од 105.000 динара - истиче наш саговорник.
Према његовим речима, све је то логично, када се погледа укупно повећање буџета за науку и технолошки развој (без инфраструктурних улагања и опреме), у последње четири године, а које износи 35,8 одсто. Примера ради, показује нам табеле, 2015. издвојено је 13.869.248.000, а 2019. године 18.833.870.000 динара.
Иако је то посебна тема којом ћемо се бавити наредних дана, користимо прилику да питамо и да ли има податке о броју пријављених на конкурс за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС), који је затворен 2. септембра.
- Стигао је изузетно велики број пријава - 570, због чега ћемо од Владе Србије тражити додатни новац за ПРОМИС. Овај позив је био намењен оним истраживачима који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у претходних скоро 10 година. Број пријава јасно показује огромну енергију и заинтересованост људи за нове пројекте - истиче Поповић и додаје да су пријаве равномерно распоређене по областима и да их има и са факултета и са института.
У октобру ће бити расписана још два позива: за вештачку интелигенцију (обухвата и друштвено-хуманистичке науке), а други ће бити ваучери за дијаспору
До 15. новембра биће завршен комплетан процес рецензија и после креће исплата новца. Пројекти се раде на две године, буџети су до 200.000 евра, а укупно ће, са повећањем, за ПРОМИС бити издвојено осам милиона евра.
Ускоро ће бити расписана још два позива, открива за наш лист државни секретар: у октобру за вештачку интелигенцију (обухвата и друштвено-хуманистичке науке), а други ће бити ваучери за дијаспору. Идеја је да се додељују ваучери истраживачима у Србији који ће дати мини-програм сарадње са нашим истраживачима у иностранству, како би се повезали да заједно конкуришу за домаће и стране пројекте.
Он подсећа да су ови позиви први у низу нових правила научне утакмице. Реформа финансирања је била неопходна, јер истиче, имали смо систем у коме нико није до краја задовољан, ни научници, нити држава.
- Реч која најбоље осликава ситуацију коју смо имали је - уравниловка. То је евидентно када се погледа и укупан број радова наших истраживача у бази Web of Science. Од 2013. до 2018. нема значајних одступања, чак је резултат у 2018. и најбољи - 5.299 радова. Овај резултат је остварен са око 12.000 финансираних истраживача, што упућује на закључак да имамо доста истраживача са малом активношћу, а с друге стране смо имали велики број просечних радова. Изврсност у истраживањима не може се развијати са постојећим моделом. Желимо да финансирамо најбоље, јер ће они онда производити и високу цитираност и најбоље истраживаче, а они се стварају кроз компетитивност - објашњава др Поповић.
Он указује на још једну слабост која је захватила један део наше научне заједнице, а зове се ДУП (дописивање/уписивање/потписивање). Већина научника се понаша поштено, додаје, али има и оних који на непоштен начин стижу до великог броја радова, што ће се такође решити новим моделом финансирања.
- Наши факултети су основани да би стварали кадар за државу у одређеним областима, али и да се баве науком. Ту се мора наћи права мера. То што одређени универзитетски професор има велики број научних радова није никаква гаранција да је он добар предавач. Чињеница је да су нам једни те исти професори носиоци и научне и наставне активности, и сарадње са привредом, и то су ствари које желимо да променимо новим законским решењима - каже на крају др Владимир Поповић.
Улагања у научнотехнолошке паркове
- Повећан је капацитет и број програма Научнотехнолошког парка у Београду. Више од 70 технолошких компанија, са преко 700 инжењера, приходовало је 46,4 милиона евра у периоду од 2016. до 2018 године. Модел се преноси и у Нови Сад, Ниш, Чачак, кроз стварање мреже научнотехнолошких паркова.
Улаже се и у инфраструктуру ? 23,9 милиона евра за парк у Новом Саду, 10 милиона за парк у Нишу, 5,2 милиона за изградњу и опремање ламеле Електронског факултета у Нишу. И 5,6 милиона за 210 станова за Универзитет у Крагујевцу, као и 14 милиона за изградњу института Биосенс у Новом Саду. И пет милиона евра за изградњу нове зграде Факултета организационих наука Универзитета у Београду. И додатних 60 милиона динара за њено опремање. Па пет милиона евра за изградњу Верокио центра Института за физику... - набраја у даху др Поповић.
Он каже и да наших 358 институција учествује у 250 европских пројеката у оквиру Хоризонт 2020 програма, одакле смо повукли 88,35 милиона евра..
