уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:23

Сликарска оставштина Ђуре Јакшића

Аутор: Дејан Алексићнедеља, 08.09.2019. у 11:11
(Фото Н. Марјановић) Иако се његово име везује за кафански живот, он је био много више од боема

Остао је упамћен као Ђура, а у ствари право име му је било Георгије. Прва асоцијација на њега углавном су поезија и друга књижевна дела, а једнако успешан био је и као сликар. Што због незавидне финансијске ситуације, што због сплета животних околности, доста је лутао и селио се, али и поред тога Ђура Јакшић иза себе има драгоцену уметничку оставштину. Управо на месту где је редовно имао сто у некада чувеној кафани Дарданели„”, а где је касније подигнута Хипотекарна банка (данашњи Народни музеј) приређено је вођење кроз изложбу Ђура? Јакшић ? између мита и стварности”.

(Фото Н. Мајрановић)

У Великој галерији Народног музеја кустоскиња Милица Цицимил, која је и била вођа кроз изложбу, није говорила само о изложеним Јакшићевим делима. То је било и својеврсно имагинарно путовање кроз живот, свакодневицу и стваралаштво овог српског писца и сликара из 19. века. Ђура је сликао портрете, религиозне и историјске теме. Углавном је портретисао себи блиске особе.

- Насликао је велики број портрета али су му поједини поручиоци враћали радове јер нису добили шта су очекивали. Нису изгледали лепше од оног какви су заиста - објашњавала је Цицмилова.

Као и у портрете и у радове религиозне и историјске тематике Јакшић је уносио оно што проживљавао, али и особе које познаје. Тако је на иконостасу у Српској Црњи унео ликове неких блиских људи. То је био један од разлога што се његов приказ верских сцена није допао многима.

(Фото Н. Мајрановић)

Да је ипак неоспорно био изузетан сликар сведоче портрети чувених српских личности попут Краљевића Марка, краља Милана, кнеза Милоша, али и мотиви догађаја који су се у Србији збили у 19. веку.

- У опусу Ђуре Јакшића је око 200 слика. Иако се његово име везује за кафански, боемски живот, он је био много више од тога. Од најраније младости интересовао се за уметност и већ од 14. године кренуо је да се школује и усмерава ка овом позиву. Дуго се трудио да стекне званичну диплому у сликарству, али то се ипак никада није десило - казала је Цицимилова.

 

 


Коментари1
cd859
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin Srbinovic
Sto niko ne pominje Djurinu rodoljubivu poeziju kao i slike. Dali je rodoljublje u Srbiji zabranjeno?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља