четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31

​Политика под гас-маском

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 08.09.2019. у 22:00

Урагани углавном добијају људска имена. Научници тврде да се тако пустош коју иза себе остављају боље урезује у људско сећање. Светска метеоролошка организација је саставила листу имена за урагане који би ове године могли да се заковитлају над Атлантиком и Пацификом. Помињу се Лоренцо, Имелда, Олга, Џери... „Доријан” који ових дана пустоши Бахаме и обале САД тек је четврти на листи од 21 имена разарајућих ветрова који би до краја године могли да се стуште на земље у Атлантском океану. Озбиљност ситуације је дошла до тачке када на њу не могу да зажмуре ни они који би је најрадије отписали као још једну подвалу снобова који форсирају причу о климатским променама.

Иако би неко наиван можда претпоставио да је тиме стављена тачка на расправу о утемељености страха од уништавања животне средине, истина као да никад није била даља. Фатални пожари у Амазонији, праћени ураганом „Доријан” (да поменемо само најсвежије случајеве који су успели да се пробију у центар медијске пажње) не само да нису претерано забринули политичаре него су природне катастрофе још једном искоришћене за њихове личне аранжмане.

КОЈИ ЋЕ ТАС ПРЕВАГНУТИ: Питање климатских промена је заправо одавно постало политичко питање, а као и свака друга политика, и ова се много више заснива на личној перцепцији неголи на чињеницама. Водећи спољнополитички коментатор „Фајненшел тајмса” Гидеон Рахман у том смислу подсећа на лекцију из Аустралије. Ово лето је, тврде метеоролози, било најтоплије у аустралијској историји, а када су током испитивања јавног мњења упитани шта сматају највећом опасношћу за будућност, Аустралијанци су изјавили да је то глобално отопљавање. Но, то их ипак није омело да на чело државе доведу човека чији су политички поступци чиста антитеза очувању животне средине. Премијер је током кампање, запажа Рахман, успео да портретише политичке ривале као либерале чија „зелена” политика прети да лиши Аустралијанце њихових обожаваних пик-апова. И упалило је. Страх од уништења животне средине на дуге стазе устукнуо је пред тренутном бојазни од губитка благодати живота средње класе као што је поседовање аутомобила.
Ова дилема ће вероватно бити и једна од централних тачака спорења на америчким председничким изборима следеће године.

Активисти за заштиту природе на протесту у Јужној Кореји (Фото EPA-EFE/Kim Chul-Soo)

Парадоксално, док урагани пустоше САД, садашњи председник ће негирањем њихових узрока још једном придобити душе гласача који су га бирали и први пут. Америчка варијанта транзиционих губитника, концентрисана махом у Појасу рђе на средњем западу и североистоку земље, кривца за своје недаће види углавном у одливу послова из САД у Азију, приливу миграната, а нарочито су алергични на проповеднике заштите животне средине који би да затворе њихове фабрике и руднике. Из тог убеђења их не може продрмати ни њихов херој у Белој кући, који је супротно ономе што њима говори, из страха од водених бујица, зидинама опасао свој луксузни голф-ризорт у Ирској.

КИНЕСКИ МОДЕЛ: Нигде се, чини се, тако не сударају концепт заштите животне средине и брзог економског напретка као што је то случај у Кини. Друга економија света је свој галопирајући привредни развој у великој мери заснивала на не претерано ревносном односу према околини, што јој је прибавило епитет убедљиво највећег загађивача на планети. Ипак, с економским оснаживањем у Пекингу је порасла свест да би достигнути ниво просперитета требало и да потраје. Цена убрзаног развоја узела је свој данак како на природи, тако и на здрављу људи. Наиме, по неким проценама у Кини сваке године од компликација повезаних са загађеним ваздухом умре више од 1,5 милиона људи.
Радикалне мере које је влада у Пекингу увела како би преокренула такав тренд почеле су да дају резултате и ваздух је полако почео да се прочишћава. То је, међутим, пут пун изазова јер постоји и друга страна медаље – после готово две деценије двоцифреног раста БДП-а у Кини, у другом тромесечју ове године тај темпо је био на најнижем нивоу од почетка деведесетих година прошлог века.

Иако Комунистичка партија не мора да брине за политичку цену непопуларних мера, успорен економски раст свеједно може да изазове незадовољство Кинеза све више навикнутих на комотан животни стил.

Прогрес заснован на уништавању природе је јалова политика кратког даха. Ако човечанство ипак настави да иде тим путем, понестаће добрих имена за урагане који ће све више пустошити свет.

„Доналд” можда може да послужи као предлог за размишљање.


Коментари0
4d7c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља