среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27

Мајстори и фризери не воле картице

Пластични новац најчешће се користи за куповину хране, мешовите робе, лекова, одеће, за плаћање на бензинским пумпама и ресторанима али – „кеш је кеш”
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 08.09.2019. у 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

У мењачници која је регистрована за обављање послова платног промета хтела сам да платим рачуне картицом, али су ми рекли да картице не примају. Па како је то могуће. Отишла сам у другу, а тамо су ми рекли да, уколико платим картицом, да ће ми провизија бити већа. Где је ту логика да коришћење картице и смањење готовине у оптицају мене треба да опали по џепу. Зар треба да се вратим старом добром кешу и слушам оно „је л’ имате ситно”, пита једна читатељка.

Употреба картица је све већа, али и даље велики број робе, а превасходно услуга, не може да се плати на тај начин. Фризери, козметичари и пиљари често не примају „пластични новац”, као ни мајстори за поправке и радове у кући. Економисти би рекли микропредузећа неће да приме пластику, а објашњење је једноставно – она им се не исплати због трошкова који иду на терет прихватиоца картице. Конкретно, у примеру плаћања рачуна картицом, када је провизија значајно већа, износ трошкова, који иду на рачун примаоца картице, преваљују се на оног који плаћа. У противном, зарада мењачнице била би мања.

Све су то разлози због којих употреба готовине не посустаје. Ту су и навике. Неко више воли кеш, а неко не воли да му велики брат води евиденцију о томе шта, како и где купује. Али није употреба готовине свуда иста и нема везе са развијеношћу земље. У Холандији се, на пример, 27 одсто вредности куповине плаћа готовином, у Немачкој 55 одсто, а у Аустрији чак 67 одсто.

Народна банка Србије (НБС) нема податке колико је код нас употреба готовине, а колико картица.

– НБС по природи посла који обавља не може да располаже подацима о коришћењу готовине у трговинским радњама, односно у промету робе и услуга, с обзиром на то да те трансакције не спадају у пружање платних услуга од стране банака и других пружалаца платних услуга за разлику од картичних плаћања и плаћања чеком у трговинама – кажу у НБС.

Картице се најчешће користе за куповину хране, мешовите робе, лекова, одеће и сличне робе у супермаркетима, продавницама мешовите робе, специјализованим продавницама и апотекама (око 50 одсто), затим за плаћање на бензинским пумпама (14,17 одсто) и у ресторанима (2,65 одсто). Ови подаци НБС односе се на промет употребом националне платне картице динакард.

 У 2018. години обављено је 205,6 милиона трансакција платним картицама на продајним местима (ПОС терминалима), у вредности од преко 365 милијарди динара. Поређења ради, број трансакција платним картицама на продајним местима у 2012. години износио је 81,4 милиона, док је вредност тих трансакција износила 167 милијарди динара.

Што се тиче куповине робе и услуга преко интернета у динарима, у 2018. години реализовано је 2,8 трансакција куповине робе и услуга преко интернета у динарима, у вредности од преко 9,2 милијарде динара. Поређења ради, у 2012. години реализовано је било 158.114 трансакција куповине робе и услуга преко интернета у динарима, у вредности од 878 милиона динара.

У првој половини 2019. године обављено је 116 милиона трансакција платним картицама на физичким продајним местима (на ПОС терминалима), у вредности од 204 милијарде динара. Када су у питању плаћања картицама на интернету, у наведеном периоду обављено је на домаћим интернет сајтовима 2,9 милиона трансакција укупне вредности 7,8 милијарди динара.

Да ли ће, сада када су после доношења Закона о међубанкарским накнадама, пали трошкови за оне код којих се картице провлаче, бити повећана њихова употреба?

– Имајући у виду да међу безготовинским платним инструментима значајно место заузимају плаћања картицама, која директно зависе од обима прихватне мреже на продајним местима, управо је са циљем подстицања ширења те прихватне мреже на предлог НБС у јуну 2018. године донет Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица. Циљ закона јесте смањење трошкова прихватања платних картица и повећање броја продајних места на којима је могуће платити картицом, и то посредством снижавања, односно ограничавања међубанкарске накнаде, која представља најзначајнију компоненту трговачке накнаде. Снижавањем међубанкарских накнада на ниво од 0,2 одсто од износа трансакција за дебитне картице и 0,3 одсто од износа трансакције за кредитне картице створени су предуслови да се снизе и трговачке провизије, чиме прихватање картица постаје знатно повољније за трговце, и то пре свега за мале трговце који до сада нису, услед високих трошкова, прихватали платне картице. Оваквим регулаторним изменама у целости је промењен картични екосистем у нашој земљи, односно фокус је са пуког издавања картица (што је до тог тренутка био најисплативији картичарски посао) пребачен на изградњу прихватне мреже (постављање ПОС терминала) и у малим и средњим трговинама где ти терминали нису били заступљени, зато што пре наведених регулаторних измена то није било исплативо нити за банке (осим највећих банака), нити за средње, а посебно не за мале трговце, наводе у централној банци.

Употреба готовине уставно право

Аустријанци размишљају о томе да плаћање готовином прогласе својим уставним правом. То је пре месец дана предложила конзервативна Аустријска народна странка бившег канцелара Себастиана Курца, који води кампању за реизбор на изборима крајем септембра. „Коришћење готовине темељни је услов самосталног живота”, сматра бивши 32-годишњи канцелар, јављају агенције.

Предлог је омогућио крајње десној Слободарској странци, која је с Курцом владала, да подсети да је управо она прва предложила уставни амандман за заштиту плаћања готовином. Социјалдемократи су затражили постављање више банкомата на селу и укидање накнада за исплату готовине које траже неки оператери.


Коментари16
ceaf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Татјана Јовановић
Браво за Аустријанце! Прогласити плаћање готовином уставним правом, свака част! Припадам модерној генерацији, али не подносим банковне картице, мобилно банкарство и сличне великобратовске мајмунарије. Своју плату покупим на шалтеру банке, не путем банкомата и имам рационалну теорију о томе. Готовина је мој зарађен новац, нико ми га није поклонио, према томе, трошим га како хоћу и где хоћу. Моји родитељи, бејби бумери, крсте се и не верују, док посвећено врте своје фејсбук и инстаграм налоге.
Dusan
Otpor kartici je los rad bankarskih sluzbenika,sporost, neljubaznost,neznanje propisa. Jedini siguran posao bankama je sto vise kartica a zatim i sto vise DINA kartica, koje su obavezne uz bilo koju drugu. To je ogroman prihod bankama ostvaren odrzavanjem racuna i el.bankarstva. Postavite svom salterskom sluzbeniku pitanje o PayPal-u ili drugom platnom procesoru ili ih pitajte sta je to swift, iban ili inhaber banka. Dobicete poznat odgovor, ne znam ili pitajte sefa koji vecito nekud zuri.
kole
Za gotov novac garantuje drzavna banka za plastiku garantuje banke cije je postojanje u poslednje vreme neizvesno. Jedna Grcka se ugasil-promenila vlasnika pa mi izbrisali racun bez obavestenja. U drugoj da bih namirio karticu moram licno da odem na salter.U trecoj ne mogu deci da uplatim novac dok su na putovanju a u cetvrtoj sve moze. Ta NESIGURNOST je glavni problem, dok se banke upiru da nam objasne kako je to po propisu NBS objasnjava da mnogo toga nije bas tako.
Francesco
Pa normalno je da većina domaćih "preduzetnika" beži od kreditnih kartica jer onog momenta kad ta kartica prođe kroz njihov terminal dužni su da na tu cifru plate porez državi. Ni kod jednog majstora nećete dobiti ni račun, kod frizera manje-više, u kafanama sve ređe, a svi bi da se igraju kapitalizma. Svi patriote, svi uspešni biznismeni, a na kraju i grbav i dužan i jadan ispadne onaj najpošteniji koji državi ne duguje ni dinara.
evroskeptik
Tehnologija je dostigla takav nivo da je postalo moguce potpuno ukinuti plaćanje kesom. To bi odmah resili problem sive ekonomije. Dana je u Srbiji prijavljeno 2,2 miliona radnika, a oo anketama radi 2,9 miliona. 700 hiljada radi na crno. Na birou je 550 hiljada ljudi koji primaju naknade od države, a zaista je nezaposleno 300 hiljada. Znači 250 hiljada radi,a ne samo da ne uplaćuje doprinose, vec od države uzima novac kao nezaposleno lice. Svega toga ne bi bilo da nema kesa.
Дом престарелых
sa druge strane, ukidanje gotovog novca bi značilo da ste u raljama banke, bilo koje, i da niste svoga života gospodar. Zamislite državu u kojoj nema keša, samo kartice, a baš vam tog jutra stopirali karticu iz samo njima poznatog razloga. Pa kada krene trka... Inače, u svakoj situaciji koristim karticu, gde je primaju, keš za bakšiš samo... Ali naginjem ka austrijskom shvatanju novca.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља