четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31

Трг републике биће завршен када се сруши „Стакленац”

Тек изградњом објекта културе на месту привременог тржног центра биће дате праве контуре централном градском простору, сматрају аутори његовог новог изгледа архитекте Зорица Савичић и Зоран Дмитровић
Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 08.09.2019. у 21:21
(Фото Небојша Марјановић)

После годину дана радова и потрошених осам милиона евра, обнова Трга републике завршена је, али спорења око централног јавног простора у Београду не престају. Најчешће примедбе су да је трг претворен у бетонску пустињу и да организација саобраћаја није добро решена. И аутори оваквог решења за Трг републике, архитекте Зорица Савичић и Зоран Дмитровић, имају своје приговоре на начин на који су поједини детаљи на њему на крају уређени, пре свега нивелација и избор засађеног дрвећа. Али, да су се они питали, били би још радикалнији и, за разлику од градских власти, направили би мањи компромис око саобраћаја – потпуно би га забранили за аутомобиле и уз једну линију градског превоза простор у којем би се смели кретати искључиво пешаци продужили би све до Дома војске.

Но, радовима још није крај. Према решењу Савичићеве и Дмитровића, које је било победничко на урбанистичко-архитектонском конкурсу из 2015. године, трг ће бити уобличен, а реконструкција завршена тек када на месту привременог тржног центра „Стакленац” буде подигнут објекат културе, грађевина која ће својом регулацијом формирати правилан правоугаони трг.

– Тек тада ће овај простор који се сада чини превелик, недефинисаних контура, бити дефинисан као прави градски трг који истиче здања која га окружују. Та грађевина по нашем конкурсном раду предвиђена је као нова зграда Народног музеја у којој би, осим додатних изложбених простора, требало да буду депои, простор за архивирање, презентацију јер здање Народног музеја и после реновирања не испуњава највише стандарде за чување грађе које имамо. Нови објекат не би само дао тргу завршни изглед него је програмски замишљен као објекат културе третиран на начин како се сада савремене институције културе односе према јавним просторима – то су у неким сегментима потпуно отворене институције, повезане са окружењем, доступне за све грађане. Зграде велике архитектонске и амбијенталне вредности Народни музеј и Народно позориште су репрезентативни рам трга, али њихови програми одржавају се унутра и не комуницирају са тргом – објашњава Савичићева.

Она и њен колега не мисле да реконструкција није успела, иако је пронађено компромисно саобраћајно решење да уважавајући потребе грађана засад ту саобраћај треба да функционише. Задовољни су што је њихов концепт трга као великог празног простора задржан.

– Отворена велика површина као оквир за догађаје у престоници одговара размери Београда, величини града и броју становника. То јесте велики простор, али то је главни градски трг. Он има сасвим другачије амбијенталне одлике од скверова, паркова, ботаничке баште или других мањих градских тргова – истиче Савичићева.

Они су у пројектантској разради решења били само консултанти „без могућности да доносе одлуке, и само неке њихове примедбе су прихваћене”. Последица тога је, каже Савичићева, недовољно разрађен пројекат који је лош увод у извођење. За то она криви јавне набавке и Закон о планирању и изградњи који у процесу реализације објеката после конкурса не препознају улогу аутора. Услови на јавним набавкама су такви, каже, да не могу да их прате ауторски пројектантски тимови што доводи до монополистичких позиција великих фирми које добијају посао.

– Проблем је и то што је један од одлучујућих критеријума код јавних набавки најјефтинија цена, уместо да се у обзир узме процењена вредност израде пројекта и да се на другим референцама тражи најбољи пројектант. Колеге из ЦИП-а су пројектовале трг, имали су мали буџет и кратке рокове што се негативно одразило на разраду пројекта, елементе нивелације, детаље, избор дрвећа… Извођење са најјефтинијом понудом даје најјефтиније саднице. То су ствари на којима не сме да се штеди, поготову код овако значајних инвестиција – наглашава Савичићева и додаје да је улога аутора веома битна и то потврђују изузеци када су у реализације објеката после конкурса били укључени аутори попут Југословенског драмског позоришта и вртића у Новом Београду.

– Развој архитектонске професије у Хрватској и Словенији заснован је на изградњи бројних објеката јавне намене које су после конкурса пројектовали ауторски бирои. И код нас је неопходна таква пракса да бисмо добили најбоље услове за реализацију пројеката – каже Савичићева.

Корист за археологију

Корист од обнове Трга републике за ауторе је тај што су реконструкцији претходила археолошка истраживања.

– Инсистирали смо на препознавању историјски релевантних елемената трга што обнову чини важнијом не само са урбанистичког, већ и са историјског становишта. Нису постојали тачни подаци о граници вароши у шанцу и о позицији капије која је тамо пронађена била она Стамбол или Виртембергова. У следећој фази обнове према Француској улици бедеми које очекујемо да тамо постоје треба да буду видљиви – истиче Савичићева.


Коментари49
22aa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никодим
@Beogradjanin Schwabenländle Канда би волео да ти дођу Немци... А и ово ,,Schwabenländle,, се пише одвојено
Beogradjanin Schwabenländle
Duden у руке, то је све што могу оваквој цивилизованој особи рећи , и ово је само губљење времена, oder ?
Препоручујем 1
Драган
1. Срушити стакленац и све остале објекте до Дома Војске. 2. Цео тај плато уредити као Трг Републике са једном великом фонтаном. 3. Испод постојећих саобраћајница у зони Трга Републике направити тунеле са 2+2 траке 4. Постојеће улице као пешачке би неприметно спајале Трг са платоом на којем је стакленац. 5. Дом ЈНА поклонити Музеју. Војску ионако више немамо. Другим речима, Трг Републике би заузимао простор од Дома Војске до Кнез Михајлове и од Дома омладине до Народног музеја.
Beogradjanin Schwabenländle
Дом јна ? Не постоји никакав дом јна, то је било само за време окупације Србије од стране Броза и његових српских слугу. То здање је подигнуто од добровољних прилога официра југословенске краљевске војске, био је " официрски дом ".
Препоручујем 9
Срле
Једини главни трг главног града на свету без заставе
Dusan T
Jeste, staklenac je problem. Kad sam bio mlad, mislio sam da o ovoj, drugoj po duzini okupaciji Srbije, znam sasvim pouzdano dve stvari: 1) Okupacija je pocela 1941. 2) Nemci su bili najgori okupator. Kako sam sazrevao i saznavao vise o Aleksandru, poceo sam da dovodim u pitanje prvu stvar. Ovih dana sam poceo da sumnjam i u drugu. Nemci jesu sravnili centar Beograda, ali nam za to nisu trazili nikakve pare.Dobro je sto je Politika objavila imena autora ove katastrofe. A kod koga su diplomirali?
Wissenschaftler
Trg je odličan, a neki građani očigledno ne razlikuju trg od parka. Što se tiče okolnih zgrada umesto robne kuće i "staklenca" neophodno je podići zdanja u stilu srodnom muzeju i zgradi pozorišta. Nova staklena čudovišta bi taj prostor samo devastirala.
Srboljub
Odlican za stajanje i eventualno za prolazam preko njega. Inace gola, ravna povrsina bez sadrzaja. Trgovi su mesta okupljanja ali ne uvek megalomanskih hiljada ljudi vec i manjih grupa, i pojedinaca. Gde ovde zastati o zasto? Narocito mi se svidja ta "devastacija". U kom jeziku postoji ta rec? Na Srpskom se kaze unistiti, upropastiti. Na Engleskom "devastation". Ali nema jezika sa devastacijom sem srpskih pomodnih, pokondirenih tikava.
Препоручујем 2
Elena
Znači u Parisu, ne znaju šta rade sto pretvaraju betonske trgove i asfalt u trgove parkove, "Jardin".kažu previše asfalta u njihovom gradu hoće da oplemene?!?
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља