недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20
ИНТЕРВЈУ: ЂОСИ МАЛИС, графички дизајнер и илустратор

У хаосу светих машина

Ми смо цивилизација многих светлости и сенки. Нажалост, више сенки него било чега другог
Аутор: Милен Алемпијевићпонедељак, 09.09.2019. у 21:00
(Фото: Илија Пауновић)

„Бендито Машин” (Bendito Machine), нема сумње, један је од најапартнијих анимираних универзума иза кога стоји графички аниматор, графички дизајнер и илустратор из Шпаније, Ђоси Малис. У свом студију „Зумбакамера” у Палма де Мајорки он креира тај апсурдни и контрадикторни свет необичних механизама и машина, градећи комплексну причу пуну изненађујућих преокрета. Ђосијев боравак на фестивалу анимираног филма „Аниманима 2019” у Чачку био је и прилика за разговор о овом необичном шестоделном серијалу.

Kо је или шта је „Бендито Машин”?

Бендито Машин је атипична анимирана серија о хуманоидној врсти и њеном односу са машинама, уопштено технологијом и њеним најчуднијим поривима и страховима. Свака сличност са реалношћу је чиста случајност.

Kако сте дошли до овог наслова?

Бендито на шпанском значи благословен, свети. Трагао сам за насловом који је способан да обухвати мистичну славу технологије и њених корисника. Превод би, дакле, био „света машина”, али сам хтео и да се поиграм с два језика, па је резултат наслов на „спенглишу”.

Бендито свет сачињен је од дводимензионалних црних контура. Kако сте се одлучили за овај графички стил?

До тренутка када сам почео да развијам идеју за први кратки филм из серије, већ сам експериментисао са анимацијом силуета. У то време сам био врло заинтригиран радовима Лоте Вајнингер и Мишела Ослоа, чији су филмови са силуетама имали велики утицај да одаберем овај стил. Уз то, открио сам и књигу иконографије Анда и дошао до идеје очувања древних предања кроз позориште сенки у дигиталној ери. То је графички извор који ме је као дизајнера увек очаравао визуелном снагом; контраст између црног и боје је веома снажан.

Бендито на свој начин, иронично, уз обиље црног хумора, па и сатире, одсликава нашу цивилизацију. Чини се да су конфликт и (само)деструкција кључне речи?

Дефинитивно. Ми смо цивилизација многих светлости и сенки. Нажалост, више сенки него било чега другог. Креирали смо систем у коме сви морамо да преживимо следећи иста правила, играјући се технологијом која нас мења брзином светлости. Све изгледа врло лепо и забавно, али у стварности наша природна тенденција скреће ка деструкцији. Грабимо напред у еволутивном процесу, сећајући се грешака и страхота махом деструктивних догађаја који су обликовали нашу цивилизацију. Фасцинира ме сваки покушај да разумем унутрашње борбе човека који се труди да обузда своје страхове, да видим како напредујемо ка будућности, која је увек несигурна, јер знамо које су опасности које смо сами већ створили, и дубоко у срцу знамо да све може отићи дођавола за само неколико секунди. Кроз „Бендито Машин” ја покушавам да истерам неке од тих страхова, заједно са опсесијом технолошке зависности, али са добром дозом црне комедије, разуме се.

У другом наставку чудесан напитак људе баца у транс и ствара зависност. Нескривена алузија на кока-колу. Такође, један од ликова носи капу чији профил подсећа на уши Микија Мауса. Неомитови су саставни део неоколонијализма?

Симболи модерног времена доминантно су логотипи глобалних компанија, услуга или брендова, а у последње време и емотикони. Ми смо способни да меморишемо симболе брендова које конзумирамо и то је очигледно врло јак графички извор за нарацију фантастичких приповести о врстама попут наше. Мој приступ се састојао у томе да дам један примитивни шмек серији, али не остављајући по страни универзалне референце које свако може да препозна. Мада у серији има и доста прикривене предачке симбологије, људима је лакше да препознају модерне иконе или слике које се појављују кроз серију, а увелико су део наших живота.

Бендито критички говори и о религији. У трећем делу долазак идола у облику телевизијске кутије у неспремну цивилизацију изазива њен распад. Нескривена алузија на данашњи моћ и утицај медија?

Да, ја сматрам да библијске референце, посебно из Старог Завета, имају доста наративног потенцијала. У поменутој епизоди, идеја је била да се развије прича заснована на божјим заповестима, алудирајући на таблице закона, али са технолошким преокретом. У време продукције овог кратког филма друштвене мреже нису ни постојале, па сам зато говорио о телевизији. Проласком година схватио сам да улазак у дигиталну еру није далеко од оног што се већ догодило са апсолутном и патерналистичком истином мас-медија, посебно телевизије. Али ми се чини да је збрка још већа и тотално ван контроле, не зато јер је иза дезинформација велико тржиште, већ зато што људи више не чине ни најмањи напор да би потврдили веродостојност онога што читају или извора који то преносе, тако да сада можеш да верујеш у оно што желиш и затворених очију, а алгоритми твог дигиталног профила ће изнова потврдити да је баш то она права истина.

У шестом делу „Бендито Машин” серијала препознајемо елементе који су алузија на Kјубрикову „Одисеју у свемиру 2001”. Овде је монолит black screen који мења нашу врсту у антрополошком смислу. Тематски, серијал је заокружен? Који је ваш следећи пројекат?

„Одисеја” је један од мојих омиљених филмова и после поновног гледања схватио сам да је потенцијални пророчки одговор на мистериозни монолит – у џеповима наших сопствених панталона. Желео сам да истражим и искористим ту идеју наше технолошке садашњости и неизвесност наше будућности кроз једну немогућу причу, али препуну ововремених састојака. Тренутно, „Бендито Маши” се састоји од шест епизода, али не бих могао да тврдим да бих у будућности могао да развијем другу сезону или можда још пар кратких филмова, стварно нисам сигуран у то. Свакако, материјала не недостаје, али сам у међувремену завршио сценарио и мој нови кратки филм је у почетној фази развоја. То је пројекат који је мутирао у мојој фиоци током више година; наслов је „Мис Универзум”, али није о лепим девојкама.


Коментари0
f4279
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља