четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41
ИНТЕРВЈУ: ЈЕЛЕНА ГУСКОВА, академик Руске академије наука и уметности

Доласком Лаврова промењена је руска политика према Балкану

Аутор: Жељко Шајнпонедељак, 09.09.2019. у 21:00
(Фото: Анђелко Васиљевић)

Специјално за „Политику”
„Срби су увек били проблематични за САД : најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви“ , истиче у разговору за „ Политику” Јелена Гускова, академик Руске академије наука и уметности.

Као експерт за ситуацију на Балкану при Руској академији наука и уметности, како објашњавате балканску ситуацију у глобалним интересима?

Још почетком деведесетих година САД су Балкан прогласиле зоном америчких националних интереса. Зашто? Балкан није одговарао „демократској” Америци, као ни Европи, јер су дуго трајали комунистички режими, а и због тога што је већина словенских народа тамо православне вере. Ипак, акценат је на томе што су они увек остајали пријатељи Русије. Међу свим балканским народима, Срби су увек били проблематични за САД: најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви.

Године 1978. био је одржан Међународни конгрес социолога у шведском граду Упсала, где су се научници упознали с планом Збигњева Бжежинског везаним за будућност Југославије након смрти Јосипа Броза Тита. Главна теза била је да се спречи зближавање Југославије, а пре свега Србије са СССР-ом. Бжежински је сматрао да овакве задатке САД треба да решава ослањајући се на савезнике у Југославији – представнике либералне интелигенције. Треба напоменути да је већина тих задатака успешно решена 80-их година. Ипак, непредвидиве и неочекиване за извођаче овог плана биле су карактеристике колективне свести Срба и Црногораца, које не само да су успориле тај процес већ су се почеле и отворено уплитати у њега: патриотизам, југословенство, хомоцентризам, русофилизам. Срби су имали веома висок степен историјске свести.

Историјски гледано, Косово је увек било важно војно-политичко питање. Историјски, културно, политички, војно и територијално, коме припада Косово? Шта о томе каже наука?

Косово и Метохија никад у историји нису били део албанске државе. Од 12. века били су део средњовековне српске државе и од тада су у европској науци познати као историјски региони Србије. Наравно, инвазијом Турака на Балкан ситуација је почела да се мења. Али Срби су увек сматрали ову земљу својом.

У својој књизи сте, с научног становишта, анализирали рад министара иностраних послова Руске Федерације. Имајући у виду однос Русије, од првог министра до Сергеја Лаврова, према Југославији, Србији и косовском питању, да ли се стиче утисак да Москва није довољно заштитила Србију?

Догађаји с почетка деведесетих и криза на територији Југославије настали су на крају дугог периода хлађења односа између СССР-а и Југославије и њихове делимичне стагнације. Током овог периода балкански правац био је на периферији руске спољне политике и ван приоритета за Москву. У тим условима, у Русији и Југославији су скоро истовремено избиле националне и политичке кризе.

Југославија се нашла у тешким условима и тражила подршку међу европским државама. Историјско памћење је проговорило, па се окренула Русији са надом, као што се то често дешавало у историји. Као одговор сусрела се са хладним неразумевањем и са збуњеношћу представника руске дипломатије у вези са питањем зашто би се Русија морала залагати за Србе и Црногорце. Овај курс је остао непромењен све до 1996. године. Неке од разлога можемо потражити у садашњим односима у руским властима, концентрацији моћи решења свих спољнополитичких питања у рукама министра спољних послова и, сходно томе, његовој политичкој оријентацији. О томе се може говорити много и дуго. Долазак Лаврова на место министра спољних послова потпуно је променило ситуацију. Русија је почела да делује као објективни фактор у разматрању проблема Балкана у Савету безбедности, у УН, на међународним састанцима, учествовала је у процесу преговора на Косову. Ипак, с обзиром на агресивност НАТО-а и САД на Балкану, објективност, наравно, није довољна. Потребна је ту и нека јача позиција, коју би, међутим, требало тражити у самој Србији.

Ако изузмемо Србију и БиХ, све бивше југословенске републике су чланице НАТО-а. То ће ускоро бити и Северна Македонија. Значи ли да Русија све ове земље Северноатлантске алијансе сматра потенцијалним противницима?

Русија сигурно не сматра те земље противницима, за разлику од НАТО-а, који више не скрива да је за њих Русија главни непријатељ.


Коментари43
fb044
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavel
Acta non verba gospodjo, dakle reci, a ne dela. Umesto sto nas tapsete po ramenu, dajete nam rashodovanu vojnu opremu i ucenjujete podrku oko Kosova prodajom NIS-a po ultra-niskoj ceni, ajde za pocetak po investicijama u Srbiji prestignite zemlje na zapadu, koji su ovde daleko prisutnije, daleko vise ulazu i daleko vise zaposljavaju. Manite nas bratstva i emocija. To nam nece obezbediti napredak, ako nas volite, dokazite to. Nemojte se tuci sa Amerikom preko nas. Nije OK, stvarno nije.
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Гускова Јелена није "академик Руске академије наука и уметности". Руска академија наука није и академија уметника, како су комунисти, после Другог светског рата, убацили своје кадрове међ научнике Српске академије наука (потоња САНУ). Гускова Јелена је инострани члан Српске академије наука и уметности у Оделењу историјских наука. Руководилац је Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Vladislav Marjanovic
Ustvari je nezvanicni zastupnik ruskih interesa u Srbiji, a pod plastom nauke, da se Vlasi ne dosete...
Препоручујем 1
Игор Г.
Тврдњу да су Срби проблематични за САД опвргава стотине хиљада Срба који живе у САД. Ово подилажење српском егу је назови пријатељско тапшање по рамену, а у ствари тапшање по рамену је тек почетни ударац. Браниће Руси своје интересе на Балкану до задњег Србина, као и 1812-13. Да се не заборави. Испразан говор, или ти писање, је празан говор чак и када наводно говори у корист Срба.
Igor G.
Licemerno je i ponašanje svih onih koji nam govore kako je Zapad opasan po nas, a odlaze tamo da žive i rade dok govore kako je Rusija naša bratska zemlja.Zaista ne znam kakve su to patriote kojima je Rusija bliža od svoje sopstvene države Srbije. Da li se patriotizam meri odnosom prema stranoj ili prema sopstvenoj državi?
Препоручујем 18
Игор Г.
"zivko" Не поистовећујте Србе и Русе јер их нисам ни ја. Уместо да демонстрирају по САД било би боље да су напустили исту и дошли да бране родну груду. Познато је да Србима расте патриотизам у зависности колико су далеко од Србије, што даље то је родољубље веће. Шта ви (не некултурно ти) у суштини замерате моме коментару на дволичност Гускове.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
Zoki
@mona u pravu ste u potpunosti , mada verujem da je vecina komentara delo aktivista ( i jednih i drugih) a ne srpske internet populacije. Zapadni aktivisti nas hušhaju na autošovinizam, dobrovoljni zaborav i sveopštu kapitulaciju a ruski aktivisti nas hušhaju na rat koji bi pretpostavljam na neko vreme skrenuo pažnu sa Rusije i eto koristi za njih. Da Srbija bude kao Sirija , nazalost odgovara i jednima i drugima
rade
Neverovatna invazija natofila ili rusofoba kako hocete,ja bi to nazvao i antisrpskim delovanjem,jer obican narod je oko 70% protiv Alijanse.Ovaj scenario ne moze proci kod nas kao u CG ili SM.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља