недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23

​Како су живели Исусови савременици

Професор Михаел Тили у својој књизи која је недавно преведена на српски језик истражује свет „обичних” људи из првог века после Христа
Аутор: Ј. Чалијапонедељак, 09.09.2019. у 20:00
Улазак у Јерусалим: детаљ фреске из манастира Високи Дечани (Фото:: decani.org)

Ако желите да разумете Нови завет, пробајте да разумете живот његових савременика, њихове навике и уверења, традиционалне представе, свакодневне бриге. Овом поруком својим српским читаоцима започео је предавање професор Михаел Тили са Евангеличког теолошког факултета у Тибингену, чија је књига „Тако су живели Исусови савременици”, у издању Библијског института Православног богословског факултета недавно преведена на српски језик.

Књига професора Тилија представљена је у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, а претходило јој је предавање аутора „Свет првих хришћана: кључ за разумевање Новог завета”.

У свом предавању професор Михаел Тили истакао је да теолошки текстови увек имају историјски контекст и да је неопходно што боље га изучити како бисмо боље разумели и сам текст, али је навео и да увек морамо имати у виду да прошлост обликују наша садашња интересовања и мотиви због којих је изучавамо.

Уз то, у уводу своје књиге „Тако су живели Исусови савременици”, он је истакао да људи нашег доба у новозаветне приче пречесто учитавају представе из фундуса сопствених фантазија, „које су у најбољем случају потхрањене хришћанским уметничким традицијама или које, пак, често потичу директно из Холивуда”. Те представе, како истиче, већином немају везе са истинским животом Исусових савременика. Због тога је намера његове књиге да побуди интересовање, али и продуби разумевање света људи првог века после Христа.

Дуг пут смо прешли да бисмо стигли до тачке где се налазимо данас, а то је да хришћански аутори озбиљно проучавају властите јеврејске корене, као што то чини професор Тили у овој књизи, рекао је на промоцији професор Елиезер Папо са Универзитета Бен Гурион у Негеву.

– Предуго се на јудаизам гледало као на нешто што је супротно хришћанству. Ако хришћани имају мису, онда Јевреји имају црну мису, ако је хришћанство светла будућност, јудаизам је превазиђена прошлост, и томе слично. Сада се, срећом, налазимо на сасвим другом месту, на оном где постоје оваква корисна истраживања која изучавају први век који нас је све обележио – истакао је професор Папо.

Ослањајући се на своје искуство у раду са студентима, доцент др Владан Таталовић са Православног богословског факултета у Београду истакао је да нам недостаје вештине у историјском приступу, тога да теолошке текстове читамо из историјског угла.

– Свако историјско продирање у библијски текст схвата се као нека врста опасности, али ова књига управо помаже истраживачу да се сачува од заводљивих представа и остане чврсто на земљи – истакао је доцент др Владан Таталовић.

Он је похвалио и приповедни карактер књиге у којој је свет раних хришћана представљен кроз живот обичне, за потребе дела измишљене породице, коју чине Јуда Јонин, његова жена Мирјам и деца Салома и Симон. Кроз свакодневни живот ове породице аутор нас обавештава о устаљеним представама о браку и породици, обичајима и веровањима, друштвеним односима, али даје и прегршт детаља из њихових живота, попут висине пореза који су морали да плаћају, могућности лечења, пише о исхрани, одевању, пољопривредним културама које су гајили… Тилијева јудејска породица живи на ободу Капернаума, а аутор их прати и на богослужењу у синагоги, као и на њиховом ходочашћу ка јерусалимском храму, дајући нам значајна обавештења везана за ову велику светињу.


Коментари15
b4002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Kada zele da ga oznace jednim imenom Hriscani Isusa Hrista zovu Hrist. Jer im je vaznije sta je cinio nego kako ga je majka nazivala. Muslimani, koji ne veruju da je bio Hrist, ali ga smatraju prorokom, zovu ga Isa. Isusom ga zovu katolici, cije mi mentalno stanje, dok to rade, nije sasvim jasno. Sta god da je, nema razloga da ih u tome kopiramo.
Vladislav Marjanovic
Tacno je da katolici uglavnom oslovljavaju Hrista licnim imenom. Ali, sta to menja na stvari? Vazna je poruka koju je ostavio (ili koja mu se pripisuje). Sustina je vaznija od forme, a duh i smisao od njenog materijalizovanja. "Na pocetku bi rec", ali "rec bi u Boga".
Препоручујем 3
Иринеј Цветковић
Одлична књига. Надам се да ће у будућности бити још сличних издања. Похвале за катедру за Библистику и Библијски институт. :)
Др Живота Ступар
Браво за Богословски факултет и Библијски институт! Књига је одлична.
konačno
Politička osnova života tog doba je bila borba Izraelićana protiv rimske okupacije, tako se i rodila figura herojskog borca, ali da se Rimljani ne dosete, obukli su ga u milosrdnog propovednika. I tako ostade 2000 godina. Figura Hrista je pravljena prema istorijskoj ličnosti, vodji pobune koja je ugušena, a vodja je raspet, -prema rimskim zakonima tako se kažnjavao neprijatelj države.
sofronije
Nigde veze... svako ko je iole upućen u prilike tog vremena zna vrlo lako da izobliči ove izgovore... Biće prilike ovih dana da se čuje malo više i o tome. Ali drago mi što je je pokrenuto i to pitanje jer je vreme da ti falš argumenti o apstraktnom liku Isusa padnu u vodu i da više ljudi čuje šta je istina. Izgleda do nečijih ušiju stigne samo što oni žele da čuju a ne ono što je istina. Ovako će imati priliku.
Препоручујем 9
Mustafa Aga
Majkl Hart, američki matematičar, istoričar i izdavač, prilikom rangiranja stotinu najuticajnijih osoba u istoriji stavlja Pavla (a ne Isusa Krista) na drugo mesto najuticajnijih osoba u istoriji – drugu posle Poslanika Muhameda, neka su blagoslov i mir na njega. Prilikom rangiranja, Hart je jasno naveo činjenicu da je Pavle, zapravo, osnivač današnjeg hrišćanstva. Pavle, iznenađujuće nadmašuje Isusa, neka je mir nad njim, u Hartovoj listi, jer je on napisao više sadržaja u Bibliji nego svi nj
ИлијаЛ
Поштовани Мустафа, Најутицајнија личност у роду људском је Исус Христос па 10 места празно. Штавиша и касније реинтерпетације Исуса сина Маријиног су само бледи покушаји да се одгонетне таква једна личност. А господин Харт што је написао није никакав аргумент. Самим тим што тврдите да је он сматрао да је Павле оснивач хришћанства, показује сву стручност поменутог господина. Свако ко има увид у ранохришћанску литературу тога доба(до 145 год.) зна о чему зборим. Свако добро Вам желим.
Препоручујем 21
Veza sa temom
Zasto se objavljuju komentari koji nemaju veze sa temom?
Препоручујем 24

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља