понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06

Од Кулина бана и добријех дана

Није случајно што деценијама уназад студенти српскога језика на Београдском универзитету уче основе језичке историје на примеру Повеље бана Кулина
Аутор: Виктор Савићсреда, 11.09.2019. у 21:15
(Фото: Архива В. Савића)

Речима: „У име Оца и Сина и Светаго Духа” пре 830 година почиње своје кратко обраћање босански бан Кулин кнезу Гервасију (локално Крвашу) и свим дубровачким грађанима, с обећањем да ће им прави пријатељ бити за сва времена. Окончавајући своје свечано обећање, бан осигурава своје кореспонденте призивом Бога и држећи у руци Јеванђеље: тако ми Боже помагај и сије Свето јеванђелије. Документ је састављен 1189. године од рођења Христова, на Усековање главе Светог Јована Крститеља, или, по старом календару 29. августа месеца (11. септембра).

После смрти цара Манојла Првог Комнина (1180), значајно се мењају прилике у унутрашњости Балканског полуострва, па Дубровчани склапају уговоре са својим главним суседима. Потврђује се мир и утврђује слобода кретања с повластицама за трговце. Први сачуван, латински, уговор је између Дубровачке општине и великог жупана Стефана Немање (његова се земља простирала од Цетине до Бојане и Дрима) из 1186; уговор је потписан на српском језику, ћирилицом. Други такав документ, с латинским и српским текстом, јесте заклетва бана Кулина коју је написао банов писар, дијак Радоје. На ове споразуме ће се позивати и каснији владари. У првој својој сачуваној повељи, бан Матеј Нинослав понавља Кулинову заклетву и дате слободе, додајући, притом, да је судска надлежност за спор између Бошњанина и Дубровчанина у једном случају код кнеза, у другом код бана, или у оригиналу, с приближним читањем: ако верује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако верује Влах Србљина, да се при пред баном (1232–1235).

Документ је сачуван у три примерка. Најстарији примерак би могао бити оригинал (Библиотека Руске академије наука). Преостала два примерка су преписи (Дубровачки архив). Повељу је први објавио Д. Тирол у Голубици (1839). Прво стручно издање сачинио је П. Ј. Шафарик (1851). Исправа је касније много пута издавана, а најпознатија су издања Ф. Миклошича у књизи оквирног наслова Српски споменици (1858) и Љ. Стојановића (1929).

Избор ћирилице и нарочитог правописа слика је Кулиновог културног опредељења Повеља бана Кулина (1189–2019)

Језик повеље чист је српски („старосрпски”) без дијалекатских посебности у односу на неутралну, штокавску норму, с лексичким и формулаичким посуђеницама из црквенословенског српске редакције. Како запажа Асим Пецо, у овој повељи је употреба тзв. сливених сугласника (африката) потпуно правилна. Овде влада системски низ: ћђ, ч [џ], док „у савременим говорима централнобосанске зоне, и знатно шире у шћа-говорима, природа наших африката није таква, тј. у многим од тих говора не постоје два африкатска пара”, него њихову службу обично „врши један африкатски пар, [...]: ћ и ђ.” У Кулиновој повељи најстарија је домаћа потврда српскога народног лика имена Јован. У њему се учвршћује ј у гласовној групи јо-, непознатој словенском књижевном и прасловенском језику. Такође, зев између два самогласника уклања се на исти начин као што ће се то чинити у толиким српским говорима у каснијем времену у вези с надокнадом изгубљеног -х- (овде Јоан > Јован; уп. ухо > уво). Из црквенословенског фонда највише пада у очи у живој употреби развијен облик рож’ство, с упрошћавањем старословенске сугласничке групе жд. Ово је један од елемената који ван сваке сумње упућује на источне темеље посведочене (а не пожељне или претпостављене) писмености у средњовековној Босни. У другој прилици показали смо да је та писменост, уколико се мисли на њен црквени огранак, имала своју путању која је подразумевала различите етапе, од Призренске, преко Рашке епископије, Полимља, до Хума и Босне.

Језички, писмовни и правописни брат близанац ове повеље јесте Прва оснивачка повеља манастира Хиландара, коју је издао монах Симеон на Светој Гори (1198/1199). То је некадашњи рашки велики жупан Стефан Немања, сада ктитор српске обитељи у срцу Византије. И у овој повељи присутан је чист српски народни језик, лингвистички подударан језику из Кулинове повеље, у већој мери укројен с елементима из црквенословенског српске редакције, што је у вези с околностима издавања и самим издавачем. Занимљиво је да је и у Кулиновој исправи примењен нешто млађи једнојеров правопис дефинисан у Рашкој. Није без значаја чињеница да се у обе повеље јавља и слово с чијим настанком, по мишљењу Петра Ђорђића, започиње историја српске ћирилице. То је /ћ/, задржано уз престилизацију из глагољице због специфичних потреба српскога изговора. Столећима касније, ово слово наћи ће своје место у Вуковој народној ћирилици, „вуковици”, с врло занимљивим континуитетом у односу на старију писменост.

Избор ћирилице и нарочитог правописа слика је Кулиновог културног опредељења. Овај најстарији целовит и датиран ћирилички документ на древном српском народном језику важан је споменик културе српскога средњег века, обликоване на источнохришћанским духовним темељима. Зато није случајно што деценијама уназад студенти српскога језика на Београдском универзитету уче основе језичке историје на примеру Повеље бана Кулина.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду,
Институт за српски језик САНУ


Коментари38
f14fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Треба имати у виду да су Срби до раскола у хришћанској цркци 1054. године имали један идентитет, а после 1054. тај идентитет је одлазио у два правца: један ка идентитету православних Срба, а други ка идентитерту Срба католика. Али је ипак реч о том комплетном идентитету Срба који су дељени по вери и писму по познатом неепријатељском деловању на Србе по вечном принципу "завади један народ, па му лакше владај". Тако се и српски језик мењао кроз историју и тако је Србима наметано латиничко писмо.
Коста
Милан Јовановић пише: "Ако неко говори, да пише 'словима сербским, а језиком словинским', мислим да је јасно на коју страну нагињу научне чињенице и закључци". Које "чињенице"? Без доказа тврдите да су "фратри били Срби". Чудна је та Ваша "наука". То је као да неко тврди да је јасно као дан да су Срби Хрвати јер пишу "словима хрватским (гајевицом), а језиком српским"! Иначе, словински никада није био синоним за српски као ни српски за хрватски. То су чињенице.
Милан Јовановић
@Коста Превидео сам да сте ставили "у БиХ", па сам навео Фра Андрију Качића Миошића. Матија Дивковић, кога својатају хрвати, у делу "Плач блажене девице Марије" наводи да пише српским - "Плач блажене девице Марије, који Плач изписавши сарпски, изправивши многе ствари Богословац, фра Матије Дивковић из Јелашак.."
Препоручујем 3
Коста
Господине Јовановићу, ја Вас одлично разумем. У то можете бити сигурни. Ипак, будите љубазни и наведите бар једног фрањевачког фратра у БиХ између XVI и XXI в. који за себе каже да је Србин.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Ташко Васиљев
Интересатно, али и овим примером се доказује чињеница старих научника филолога да су српски и хрватски у корену један те исти језик - српскохрватски, или хрватскосрпски. Још прецизније да је то Јужнословенски језик једнородног народа. Ми смо Једно које је теком историје имало различите владаре. Из повеље се тачно види да је ту присутан и словеначки језик, највише је сличности загорском дијалекту, али је присутна и нека врста торлачко-шопског наречја (д'н).
Коста
Ово је још један жалостан пример наклапања о језику а да се ништа у позитивном смислу у вези језика не постиже. Оригинал не постоји. Постоје само три копије које се доста разликују једна од друге. Све три су написане у 19. веку. Текст је писан "босанчицом," којом православци нису писали, али су њом писали католички монаси у Босни до 19. века који слова зову "српска" (јер нису латинска). На пример, слово Ч се писало као Y. Има много слова којих нема у српској ћирилици. Језик је штокавски.
Коста
@Милан Јовановић --Ви мени причате како функционише наука?! Уместо доказа, нудите речи као "мислим да је јасно.."!? То није наука. То су извртавања (ткз. weasel words). Доказ је фактичан и проверљив. То што Ви нудите није. Свето Писмо има фантастичне историјске нетачности и несугласице. Оигледно не познајете ни Бибилију. Пример: По Матеју Исус се родио за време Херода Великог (4. г. пре наше ере), а Лука пише да се родио за време Квириниуса (постаје гувернер Сирије 6. године наше ере)!
Препоручујем 2
Милан Јовановић
@Коста Коста, наука функционише на основу чињеница које поседујемо. Ако неко говори, да пише "словима сербским, а језиком словинским", мислим да је јасно на коју страну нагињу научне чињенице и закључци, поготово у светлу осталих изворника тог доба. Такође, повељу познајемо преко тих преписа, и на основу тога извлачимо закључке. Свето Писмо нема везе са вером, него са доказаном историчношћу тих списа и њихових преписа. Оно што Ви овде упорно покушавате, е то су Вам - бабе и жабе.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
др Милан Лекић
Господин Савић, лијепо пише, али прави само једну али велику грешку. Спомиње "Бошњање"? У тексту повеље, свако може видјети да се становници Босне називају Србима. К. Јиречек је "под Србима видио Бошњане", али није објаснио како их је и гдје видио. Неки српски историчаре "Србе" из византијских и латинских извора "виде као Рашане", док је Рачки у својим млађим данима тврдио да је "Босна српска покрајина", да би после Берлинског конгреса доказивао да је она "хрватски териториј ОД ПОЧЕТКА"!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља