недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Ко више инвестира у Србију – Кина или Европска унија

Аутор: М. Авакумовићсреда, 11.09.2019. у 22:55
Новчанице кинеског јуана (Фото А. Васиљевић)

Немачка фондација „Бертелсман” објавила је студију под насловом „Колико Запад инвестира дуж кинеског Новог пута свиле”, која је показала да западне земље не заостају за Кином када је реч о инвестирању у поменутом појасу.

Према истраживању, које је објавио „Дојче веле”, а пренео Танјуг, између 2013. и 2017. земље Запада у државама које су на Путу свиле инвестирале су укупно 290 милијарди долара, док је Кина у истом периоду уложила око 285 милијарди. У Србији су, према овом истраживању, западне инвестиције у поменутом периоду износиле нешто мање од 10 милијарди долара, као и да се Србија налази у групи земаља у којима ЕУ инвестира више од Кине.

Фондација даље наводи да је један од разлога за такав развој ситуације то што је ангажовање Кине тренутно далеко иза најава из Пекинга и да су се ове године инвестиције битно смањиле у односу на 2016. или 2017, док су инвестиције са Запада константне.

Само по себи се намеће питање, да ли ЕУ заправо страхује од кинеских инвестиција?

Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација од 2010. до 2018. ЕУ је у Србију инвестирала 12,7 милијарди евра, што представља 75 одсто укупних инвестиција. ЕУ је прошле године инвестирала две милијарде евра, што је 64 одсто укупних инвестиција. Према доступним подацима НБС, у првом тромесечју 2019. из ЕУ у Србију инвестирано је 538 милиона евра.

Кина је до 2018. инвестирала 504 милиона евра или три одсто од укупних инвестиција, уколико се овоме додају инвестиције из Хонгконга онда се ради о износу од 1,1 милијарде евра и учешћу у износу од седам одсто у укупним инвестицијама.

Проф. др Катарина Закић, с Институт за међународну политику и привреду, каже за „Политику” да Европска унија оправдано има разлога за забринутост због доласка кинеских инвестиција на Балкан јер су оне у последњих пет година у значајном порасту.

– Она пре свега брине због повећаних кинеских улагања у саму ЕУ јер су она значајно већа него улагања на Балкану и централној и источној Европи. Услед тог драматичног повећања кинеских инвестиција и бојазни како ће се оне одразити на сопствену економију и конкурентност, ЕУ је увела посебан скрининг кинеских инвестиција које омогућавају ЕУ да значајније утиче на то које кинеске компаније и у којим врстама делатности могу да инвестирају на њеној територији. За сада је ИТ индустрија идентификована као посебно осетљиво подручје у коме ЕУ жели да смањи кинеско присуство – сматра Закић.

Међутим, без обзира на ове промене, и даље влада интересовање појединих земаља унутар ЕУ да се појачају кинеске инвестиције у њиховим земљама, попут рецимо Италије или Шпаније, које услед проблема у националним економијама траже решење у новим инвестицијама.

Она подсећа да је Кина 2016. поставила апсолутне сопствене рекорде у погледу страних директних инвестиција, а разлог је пре свега лежао у већим дозволама кинеске владе да кинески приватни инвеститори улажу у иностранство.

– Примећено ја да све инвестиције нису дале добре резултате, те да је било великих проблема након куповине тих иностраних предузећа у самом њиховом раду. Услед тога председник Си Ђипинг је на 19 седници Националног конгреса КПК најавио да ће се смањити обим кинеских инвестиција у иностранству, да ће се пажљивије гледати области у којима се инвестира, те да ће се више новца инвестирати у земље које су на Путу свиле. С обзиром на то да је Кина у трговинском рату са САД и да је ЕУ повукла читав низ мера да се смање кинеске инвестиције, логично је било да Кина усмери инвестиције на другу страну, а то су Азија, Африка и делимично Латинска Америка – наводи наша саговорница.

Када је реч о Србији, Закић каже да Европска унија има у сваком смислу највише инвестиција, и то је очекивано јер се Србија налази у Европи, највише тргује са земљама ЕУ и ове земље су њени природни партнери.

– Кинеске инвестиције у Србију долазе значајно касније и нормално је да по обиму и броју пројеката још не могу да достигну ниво ЕУ инвестиција. Мора се рећи да је број кинеских инвестиција у Србију значајно порастао и да су улагања „Циђин мајнинга” и ХБИС групације свакако најистакнутији примери. Уколико се реализује инвестиција „Шандонг Линглонга” у Зрењанину, то ће бити једна од највећих гринфилд инвестиција у Србију у њеној историји – каже Закић.

Према њеној оцени, Србију у глобалу, економски посматрано, не би требало да занима одакле инвестиције долазе, то је више проблем политичке природе. Оно што је потребно да нас много више занима јесте износ, врста делатности и тип инвестиције који долази у нашу земљу.

Оно што Србији, према њеној оцени, у овом тренутку недостаје јесте снажнија домаћа привреда, већи број домаћих улагања и заштита оних домаћих компанија којима ће се стратегијом развоја дати стратешки значај.


Коментари27
e085c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ne/moc
19 godina "ulazimo u EU". Za tih 19 godina EU ne lici na sebe, a Srbija postala siromasna zemlja robovske radne snage. EU zahteva privatizaciju svih nasih resursa dok svoje cuvaju od Kine i sl. Mozda je vreme da trazimo alternative i novi plan razvoja privrede i drzave. Sto podrazumeva i nove partnere.
Боба
Пропаганда. Колико је Британија улагала у колоније само да би извлачила десет путра више? Шта, нема студије о томе? Наравно нико је не плаћа а боље је да се и не зна истина да нема богатих колонија а Србију гурају директно и индиректно да буде колонија што из интереса ЕУ и запада што из интереса домаћих подизвођача радова.
Зорица Аврамовић
Кад год је у питању овај начин упоредни (ваљда да би нам доказали како би нас улазак у ЕУ усрећио), истога часа запитам, углавном у себи: а колико та ЕУ дугује Србији? И да ли то зна? И одговарам, Било себи, или људима, са којима полемишем. Ма, никад, никада се земље агресори неће моћи да одуже српском народу. Звале се оне еу, меу, кеу...Не кажем да нам новац није потребан. А од њиховог ми се кожа јежи! Кина је сада на економској узлазној лествици. И њена улагања су нам даргоцена. А ови други...
Milan
Daj recite necemo vase investicije,vas novac.Daj te da Srbija investira u EU;Kini itd.Dobro dosao kapital.Daj te da kupujemo domace automobile,masine za ves,televizore,telefone,racunare itd. TO JE NASE PRAVO
Pravdanje vlasti
Kada se sindikati i ostaci levice u centru EU suprotstave krupnom kapitalu po pitanju socijalne pravde (porez, besplatno lečenje i obrazovanje), krupni kapital se seli ka periferiji u države sa slabim sindikatima, nezaštićenim radnicima i jeftinom radnom snagom. Političke elite perifernog kapitalizma pravdaju vlast ulaskom kapitala koji beži iz centra EU. U Srbiji se govori o rastu zaposlenosti, ali se ne pita da li su radna mesta sigurna, da li postiji eksploatacija, koliko su plaćeni radnici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља