Немачка фондација „Бертелсман” објавила је студију под насловом „Колико Запад инвестира дуж кинеског Новог пута свиле”, која је показала да западне земље не заостају за Кином када је реч о инвестирању у поменутом појасу.

Према истраживању, које је објавио „Дојче веле”, а пренео Танјуг, између 2013. и 2017. земље Запада у државама које су на Путу свиле инвестирале су укупно 290 милијарди долара, док је Кина у истом периоду уложила око 285 милијарди. У Србији су, према овом истраживању, западне инвестиције у поменутом периоду износиле нешто мање од 10 милијарди долара, као и да се Србија налази у групи земаља у којима ЕУ инвестира више од Кине.

Фондација даље наводи да је један од разлога за такав развој ситуације то што је ангажовање Кине тренутно далеко иза најава из Пекинга и да су се ове године инвестиције битно смањиле у односу на 2016. или 2017, док су инвестиције са Запада константне.

Само по себи се намеће питање, да ли ЕУ заправо страхује од кинеских инвестиција?

Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација од 2010. до 2018. ЕУ је у Србију инвестирала 12,7 милијарди евра, што представља 75 одсто укупних инвестиција. ЕУ је прошле године инвестирала две милијарде евра, што је 64 одсто укупних инвестиција. Према доступним подацима НБС, у првом тромесечју 2019. из ЕУ у Србију инвестирано је 538 милиона евра.

Кина је до 2018. инвестирала 504 милиона евра или три одсто од укупних инвестиција, уколико се овоме додају инвестиције из Хонгконга онда се ради о износу од 1,1 милијарде евра и учешћу у износу од седам одсто у укупним инвестицијама.

Проф. др Катарина Закић, с Институт за међународну политику и привреду, каже за „Политику” да Европска унија оправдано има разлога за забринутост због доласка кинеских инвестиција на Балкан јер су оне у последњих пет година у значајном порасту.

– Она пре свега брине због повећаних кинеских улагања у саму ЕУ јер су она значајно већа него улагања на Балкану и централној и источној Европи. Услед тог драматичног повећања кинеских инвестиција и бојазни како ће се оне одразити на сопствену економију и конкурентност, ЕУ је увела посебан скрининг кинеских инвестиција које омогућавају ЕУ да значајније утиче на то које кинеске компаније и у којим врстама делатности могу да инвестирају на њеној територији. За сада је ИТ индустрија идентификована као посебно осетљиво подручје у коме ЕУ жели да смањи кинеско присуство – сматра Закић.

Међутим, без обзира на ове промене, и даље влада интересовање појединих земаља унутар ЕУ да се појачају кинеске инвестиције у њиховим земљама, попут рецимо Италије или Шпаније, које услед проблема у националним економијама траже решење у новим инвестицијама.

Она подсећа да је Кина 2016. поставила апсолутне сопствене рекорде у погледу страних директних инвестиција, а разлог је пре свега лежао у већим дозволама кинеске владе да кинески приватни инвеститори улажу у иностранство.

– Примећено ја да све инвестиције нису дале добре резултате, те да је било великих проблема након куповине тих иностраних предузећа у самом њиховом раду. Услед тога председник Си Ђипинг је на 19 седници Националног конгреса КПК најавио да ће се смањити обим кинеских инвестиција у иностранству, да ће се пажљивије гледати области у којима се инвестира, те да ће се више новца инвестирати у земље које су на Путу свиле. С обзиром на то да је Кина у трговинском рату са САД и да је ЕУ повукла читав низ мера да се смање кинеске инвестиције, логично је било да Кина усмери инвестиције на другу страну, а то су Азија, Африка и делимично Латинска Америка – наводи наша саговорница.

Када је реч о Србији, Закић каже да Европска унија има у сваком смислу највише инвестиција, и то је очекивано јер се Србија налази у Европи, највише тргује са земљама ЕУ и ове земље су њени природни партнери.

– Кинеске инвестиције у Србију долазе значајно касније и нормално је да по обиму и броју пројеката још не могу да достигну ниво ЕУ инвестиција. Мора се рећи да је број кинеских инвестиција у Србију значајно порастао и да су улагања „Циђин мајнинга” и ХБИС групације свакако најистакнутији примери. Уколико се реализује инвестиција „Шандонг Линглонга” у Зрењанину, то ће бити једна од највећих гринфилд инвестиција у Србију у њеној историји – каже Закић.

Према њеној оцени, Србију у глобалу, економски посматрано, не би требало да занима одакле инвестиције долазе, то је више проблем политичке природе. Оно што је потребно да нас много више занима јесте износ, врста делатности и тип инвестиције који долази у нашу земљу.

Оно што Србији, према њеној оцени, у овом тренутку недостаје јесте снажнија домаћа привреда, већи број домаћих улагања и заштита оних домаћих компанија којима ће се стратегијом развоја дати стратешки значај.