субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:17
ПОГЛЕДИ

Заборављена дијаспора

Аутор: Милош Ковићуторак, 17.09.2019. у 18:00

Срба у матици има све мање, али у расејању њихов број непрекидно расте. У Србији, Републици Српској и Црној Гори готово свака породица има сроднике у Канади, САД, или некој од земаља Европске уније. На Западу су они, неретко, успешни инжењери, пословни људи, научници. Тај део света, од кога толико тога зависи, они познају одлично, за разлику од убедљиве већине становника матице, чија се знања о Западу заснива на гледању телевизије и на туристичким пакет-аранжманима. Њихови духовни и материјални ресурси још су видљивији када се упореде са посусталошћу и сиромаштвом матице.

Срби из САД су светској цивилизацији дали двојицу великана, Николу Теслу и Михаила Пупина, а хришћанској цркви и српском православљу тројицу светаца – Светог Севастијана Џексонског, Светог Мардарија љешанско-либертивилског и Светог Варнаву хвостанског. У Првом светском рату, одатле су долазили добровољци који су, заједно са браћом из Србије и Французима, пробили Солунски фронт, ослободили и ујединили српске земље. Упркос свему, стандардне историје српског народа готово да и не помињу српску дијаспору. Једини изузетак је, у одређеној мери, славна прошлост Срба у Русији. И данас, у нашем јавном животу, српско расејање је невидљиво. Министарство за дијаспору, основано 2004, у међувремену је укинуто.

Ове чињенице враћају нас на тему места и улоге дијаспоре у нашој прошлости, садашњости и будућности. У првој половини 19. века, у добу кнеза Милоша и уставобранитеља, после векова турског ропства, дијаспора је, наиме, обновила и изградила српску културу. Може ли ова прича о успеху да се понови?

Срби су народ расејања. По томе су слични Грцима, Јерменима, Јеврејима – народима дугих сећања, који су упамтили времена неслућених успона и драматичних падова, праћених страдањима и расељавањима. Српске сеобе почеле су у 14. и 15. веку, са доласком Турака у Европу и сломом српских средњовековних држава. Турски начин ратовања подразумевао је уништавање и протеривање граничног, неверничког становништва. Истим средствима прибегавале су и аустријске и млетачке војске. Угарски краљеви Србе су на силу пресељавали у своје земље. Хабзбурговци су их позивали да напусте османлијске крајеве и населе се у аустријским. Велика сеоба из 1690. имала је стравичне размере и последице. Ту, на крвавим границама сукобљених царстава, Срби су стицали статус слободних војника у служби османских султана, хабзбуршких царева и млетачких дуждева.

Када је коначно дошло време ослобођења, почетком 19. века, Србија је била неписмена. Прелазак Доситеја Обрадовића у Београд, у којем никада раније није био, да би ступио у Карађорђеву службу, означио је симболички почетак повратка у матицу. Почевши од тог доба, образовани аустријски Срби стизаће у Србију, па и у Црну Гору, у потрази за службом и патриотским испуњењем. Они су били први законодавци, правници, професори, учитељи, писци у обновљеним српским државама. Почеће да губе примат у српској култури тек онда када буду стасале генерације „отечествених синова” и „благодејанаца” из Србије, које је држава стипендирала и школовала на најпрестижнијим западним универзитетима. Највиши слојеви српског грађанства ће ипак, све до краја 19. века, потицати из „пречанских” породица и фамилија старешина и херојског, устаничког доба.

Србија данас, наравно, није неписмена. Она, међутим, не познаје своје духовне и материјалне ресурсе. Српске политичке, медијске и пословне елите као да не разумеју свет у коме живимо. Економија и спољна политика Србије заснивају се на кредитима и наређењима земаља које покушавају да, пошто су растуриле Југославију, распарчају и Србију, да би на њеној територији изградиле „велику Албанију”. Колико се у томе далеко отишло понајбоље показује чињеница да се саме српске власти залажу за самоубилачку идеју „разграничења” Србије са „Косовом”, са собом и сопственом историјом. Кључни положаји у државним, академским и привредним институцијама упорно се попуњавају на основу негативне селекције која не негује памет и родољубље, него послушност и неспособност.

У таквим условима, у догледној будућности, док се матица не освести и државна политика не промени, српска дијаспора, посебно она која се налази близу кључних центара глобалне моћи, требало би да се посвети превазилажењу подела, удруживању, лобирању за српске интересе и хуманитарном раду. Јасно је да она мора да нађе начин да утиче и на државне власти Србије, које су, како се види, изгубиле сваки компас. Вођство у томе требало би да припадне најновијем имигрантском таласу, који је у расејање отишао у последње три деценије. Кључна је борба за Косово и Метохију, против распарчавања Србије, укидања Републике Српске и претварања Црне Горе у оруђе наших непријатеља.

Када за то дође време, положај Србије могао би врло брзо да се промени набоље. Наша дијаспора у томе ће, ако у матици буде памети и трезвености, одиграти важну, можда и пресудну улогу.

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари52
4be50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miro,Bastina-Ohio
Postovani profesore,kaougledni istoricar tvrdite da su Zavetni Srbi u Dijaspori veci Srbi od onih u Matici,koji zato trebaju da slede Dijasporin Nacionalni kod,te da se zato ne integrisu u svetski sistem vrednosti. Ali avaj ,vi ste zanemarili cinjenicu da vecinsku grupaciju u Dijaspori cine Zavetni Srbi koji su svojim talentom,obrazovanjem i vestinom pretoceni i u TESLIN NAROD i postali integrisani gradjani Sveta u svetski sistem vrednosti. Kao sto je to i nasa SPC-a. U ohaju 22/9
bb
Ja nisam,kako to neko pametno reče pobegao od Turaka,nego od “svojih”.Preko sam već punih 27 godina a ONI “moji”su još uvek “tukaj” bez ikakvih izgleda da odu.Come on!
Боба
Значи и "Рђосав" је заштићени коментатор? Добро чекамо да дијаспора заборави да шаље дознаке. Можда се ондa "Рђосави" сете да нешто промене.
Рђосав
@Rade: - Ви сте изузетак. А изузеци, као што знате, не обараiу правило. Него га само потврђуiу...
Препоручујем 2
Rade
Tacno je da ima onih koji prodaju stanove u Bg. i novac iznose, ali ima i drugacijih slucajeva, nista nije crno-belo. Ja zivim u dijaspori, kupio sam pre par godina stan u Bg. i potrosio $100000. Fakultet koji sam tamo zavrsio, skoro nista ne vredi na zapadu pa sam se ponovo vanredno skolovao. Svake godine saljem oko 5000, tako da sam za dvadest godina koliko sam u inostranstvu u Srbiju poslao/investirao oko $200000.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Milovan Rafailovic
На Западу сам већ пуних 60 година и могу вам рећи даје наша дијаспора већ одиграла важну улогу. Заједно са "браћом" Хрватима и Словенцима марљиво је радила на разбијању Југославије. Кад сам им рекао дато није добро и да ће доћи до великог крвопролића, покушали су да ме избаце из Америке. Били су заклети непријатељи Југославије. Лако је бити успешан на Западу јер нису били 500 година туђи робови а касније масакрирани од колонијалних западних сила.
Goranko Ilić
Dobro ste objasnili profesoru Koviću!
Препоручујем 3
Рђосав
- браво. Било iе таквих и овде, Коштуница ("сваку Југославиiу у мутну Марицу") па и Ћосић и остали меморандисти - као да нису имали на уму да iе Југославиiа створена пре свега да обiедини Србе. И да ће рушење Југославиiе наiвише да унесрећи - Србе...
Препоручујем 23
MMM
U tekstu se opravdano ukazuje na ono što je loše u današnjem srpskom kapitalističkom društvu i što bi trebalo popravljati. Ali takva kritika nije na nivou kritike političke ekonomije koja je suštinska za antikapitalizam. Nije dovoljno apelovati samo na ljubav prema otadžbini, jer ostaje netaknuta destruktivna „neljudska mašina razvoja “, kako kapitalizam naziva nemački filozof Volfang Fric Haug.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља