уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:00

У Србији 300.000 кућа нема изолацију и троши четири - пет пута више енергије него ЕУ

четвртак, 12.09.2019. у 16:50

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Србије Стевица Деђански рекао је данас да су стамбене зграде у Србији, које обухватају 27 милиона квадрата и 60 одсто стамбеног фонда, најмање енергетски ефикасне, а да 300.000 кућа нема термоизолацију и троши четири-пет пута више енергије него куће у ЕУ.

Он је на конференцији „Енергетска ефикасност за нас - јавно финансирање енергетске ефикасности у приватним зградама”, рекао да је трећим Акционим планом предвиђено да се уштеди 58 одсто енергије коју троше домаћинства и станари зграда.

„Министарство је у енергетској ефикасности препознало нови извор енергије и улаже велике напоре како би убрзало његово унапређење”, рекао је Деђански.

Додао је да се после увођења таксе за енергетску ефикасност од 1. јула ове године ради на формирању Фонда за енергетску ефикасност и да би тај посао требало да буде завршен до краја године, а да се очекује да се на његов рачун слије око десет милиона евра, а од ЕУ грант.

„Очекујемо да то буде озбиљан фонд са озбиљним средствима”, рекао је Деђански.

Представник Сталне конференције градова и општина (СКГО) Миодраг Глушчевић истакао је да је унапређење енергетске ефикасности „важно питање и да је морало и раније да се њиме бавимо”.

„То питање завређује да добије већи приоритет”, рекао је Глушчевић.

Један од разлога што енергетској санацији стамбеног фонда није посвећена пажња протеклих година је, према његовим речима и то што није постојао правни основ за улагања јавних средстава у приватни стамбени фонд до 2016. године када је донет Закон о становању и одржавању зграда.

Представник Делегације ЕУ у Србији Глиго Вуковић рекао је да је просечна ефикасност термоелектране око 40 одсто јер се енергија расипа у транспорту и у потрошњи и да енергетска ефикасност има бенефите који се не огледају само у редуковању потрошње него и у смањењу трошкова производње, преноса и загађењу животне средине.

„Свака земља мора на основу Директиве ЕУ сама да донесе планове о повећању енергетске ефикасности, изабере подстицаје и реализује пројекте који ће смањити потрошњу енергије”, рекао је Вуковић и навео да у Србији 70 одсто свих стамбених јединица нема никакву изолацију. ;

Додао је да је за Србију из ИПА фондова ЕУ предвиђена годишња донација од око 200 милиона евра и да није реално очекивати да се за унапређење енергетске ефикасности може одвојити више од 20 до 30 милиона евра годишње.

„Када Фонд профункционише можемо да „блендирамо” донације са банкарским кредитима”, рекао је Вуковић, преноси Бета.

Према речима директора ЈКП „Топлана-Шабац” Слободана Јеротића до сада је у том граду половина зграда прикључена на систем даљинског грејања изолована, па се пример тог града наводи као добра пракса, боља чак и од европске.

„Од 2010. године бавимо се унапређењем енергетске ефикасности, увели смо мераче потрошње топлотне енергије и од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) добили смо кредит од 2,5 милиона евра па ће грађани у 12 годишњих рата вратити зајам, а новац искористити за санацију зграда и станова”, рекао је Јеротић.

Напоменуо је да је било тешко наћи форму за улагање јавног новца у приватне зграде и да је због тога државни ревизор имао примедби.

У Хрватској се, према речима вође пројекта енергетске ефикасности у зградарству у Фонду за заштиту околине и енергетске ефикасности Хрватске Младена Илијевића енергетска ефикасност поправља државним новцем и новцем из европских фондова па је у последње две године у стамбене зграде уложено преко 400 милиона евра.

„Рате кредита се враћају од новца који се прикупи уплатом станара за одржавање зграда, а оне које су саниране постигле су уштеду енергије од 62 одсто”, рекао је Илијевић.

Директорка службе за односе са јавношћу у хрватском фонду Лидија Тошић рекла је да се у Хрватској доста пажње посвећује едукацији грађана и да се подигла свест о потреби штедње енергије ;код 80 одсто њих.

„Грађани сада знају колико је уштеда енергије важна јер није довољно изоловати зграду, а зими отворити прозор, па расипати топлоту у околину”, рекла је Тошић.

Конференцију о енергетској ефикасности у приватним зградама су организовали СКГО и фондација РЕС.


Коментари10
9f2e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan petković
Бавим се изолацијама више од 30 година.Своје искуство из ЕУ желео сам да пренесем у Србији.Елоборат-бесплатан предао сам пре 20 година преко амбасаде у Љубљани Влади Србије .И ..одговор или обично хвала је данас ?? .Сам Београд,према проценама једне фабрике за производњу камене вуне за изолацију, потроши преко лета више електричне енергије за хлађење него зими за грејање. Улагање у топлотну изолацију се дугорочно исплату. Зато су потребни и државни финансијски механизми.
pakita
U Srbiji u 300.000 kuća nemaju leba da jedu i sreća da imaju bilo kakav krov nad glavom a vi tupite o izolaciji, dal nam je to najveći probelem.
Bojan Maljevic
Nemaju leba da jedu zato sto rasipaju i trose ono sto imaju. To jeste najveci problem u Srbiji, rasipnistvo i javasluk.
Препоручујем 9
Јованка Вождовчанка
Тих 300.000 кућа без изолације су, вероватно, куће по селима и мањим насељима, јер по градовима ретко где има кућа без изолације. У мом крају само једна, прастара, кућа нема изолацију. Добро је познато да је проблем у вишеспратницама, мада их изолација по једном стану кошта 5-6 пута мање него за једну кућу, али неће да дају ни толико, ни на рате, јер су научили да им држава све даје. Ко и са којим правом опет КРАДЕ од оних који су већ једном покрадени кроз уплате стамб. доприноса? СРАМОТА !
Dragan
Pre 4 godine hteli smo da izolujemo stan i nismo dobili dozvolu. Fasada propala, izolacija nikakva, radijatori mlaki, temperatura nije prelazila 18-19 stepeni umesto zakonom garantovana 22-23. OK. Povecali smo broj rebara na radijatorima za oko 60%, u stanu nam je prijatno a ako.je pretoplo otvorimo prozor ili zavrnemo ventil. Nismo mi oni koji su birli kako da osposobimo stan za pristojan zivot.
Radomir
Tačno je da trošimo više toplotne energije zbog loše izolovanih zgrada i loše održavanih instalacija, to nije sporno. Ali postoji još jedan problem, naplaćuju nam dvostruko više nego što trošimo i zapustili su održavanje instalacija dugogodišnjom nebrigom i javašlukom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља