недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.09.2019. у 22:55 Јована Рабреновић

И подношење захтева и исплата кредита без одласка у банку

Убудуће ће се све више клијената служити искључиво мобилним банкарством, али у Србији највећи део њих искључиво посећује филијале
(Фото Д. Јевремовић)

Дигитализација банкарског пословања толико је одмакла да клијенти који узимају кредит у појединим банкама ни у једном тренутку не морају да посете филијалу. Онлајн подношење захтева за кредит у већини банака постоји годинама, а новина је да се сада целокупан процес, од подношења захтева за готовински кредит до исплате средстава на рачун, завршава преко интернета.

Клијент се идентификује путем кратког видео-позива са запосленима банке захваљујући новој регулативи коју је недавно у складу са праксом у развијеним земљама увела Народна банка Србије. Такву услугу обезбедила је Рајфајзен банка, а и друге велике банке је најављују. Одговор о одобреном кредиту добија се у року од 15 минута, а до исплате новца на рачун може протећи и мање од пола сата. Кредит се добија без иједног достављеног папира у филијали, у време и на месту које клијентима одговара.

Истраживања показују да ће убудуће бити све више клијената који се служе само дигиталним или чак искључиво мобилним банкарством. Међутим, посете банкарским филијалама су и даље важне клијентима банака у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ) упркос расту популарности дигиталног банкарства, и чак су чешће него посете лекару или сајтовима за куповину преко интернета, наводи се у најновијем истраживању банкарског тржишта које је за Ерсте групу у земљама ЦИЕ спровео ИМАС Интернационал.

Клијенти банака у земљама ЦИЕ и даље редовно посећују филијале ради разговора и консултације са својим банкарским саветницима. Приступ „и дигитално банкарство и филијале” постаје норма широм региона.

То је посебно распрострањено у Аустрији и Чешкој у којима је 60 одсто испитаника у претходних шест месеци користило дигиталне услуге и одлазило у пословнице, не рачунајући посете само због употребе банкомата.

Србија и Хрватска су једина два тржишта на којим су они који искључиво посећују филијале и даље највећи део клијената. Ипак, и код нас и код комшија број клијената који комбинују дигитално банкарство и одласке у пословницу најбрже расте.

Готово сви клијенти банака у земљама ЦИЕ посетили су филијалу у протеклих 12 месеци, док у Србији одлазак у филијалу предњачи у односу на неке уобичајене активности (физичке активности, онлајн куповину, затим коришћење дигиталних банкарских сервиса, одлазак на културни догађај, посету саветнику банке и одлазак на спортски догађај).

За већину испитаника на свим тржиштима, циљ посета филијалама није само подизање новца са банкомата, већ и лични контакт и разговор са саветником или благајником банке, што посебно важи за испитанике из Србије, тачније њих 88 одсто. Најмање су за непосредни контакт са запосленима били заинтересовани у Чешкој Републици – укупно 56 одсто анкетираних.

Филијале посећују клијенти свих старосних доби, а иако је међу младим клијентима посебно популарно мобилно банкарство, они и даље одлазе у пословнице да се директно посаветују са запосленима, показали су резултати истраживања. Нешто више од 40 одсто банкарских клијената у Србији и Хрватској каже да су користили дигиталне банкарске сервисе у протеклих шест месеци, а четири одсто банкарских клијената у Србији је у потпуности избегло посете филијалама.

Насупрот томе, више од четвртине испитаника у Чешкој и сличан удео грађана Словачке ниједном нису посетили филијалу у истом периоду.

У Србији је такође забележен пораст корисника дигиталног банкарства само путем мобилног телефона, са 14 одсто у првој половини 2018. на 32 одсто у истом периоду ове године.

Србија и Румунија су прва два тржишта у ЦИЕ на којима се дигиталним услугама чешће приступа искључиво на мобилном телефону. Међутим, и у овим земљама највећи удео клијената често користи и свој мобилни и компјутер за дигитално банкарство – у Србији нешто више од половине.

Коментари0
5a94d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља