уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Пала тражња за пшеницом због слабог извоза

Хлебно зрно на берзи коштало 17,20 динара ( без ПДВ-а), што је за око шест динара мање у односу на цену из јуна
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 12.09.2019. у 22:55
суб­вен­ци­је за ра­та­ре су зна­чај­но сма­ње­не (Фото Л. Адровић)

Слаб извоз и пад тражње млинара за пшеницом довели су последњих дана до пада тражње за пшеницом у Србији. До наглог преокрета, према објашњењу стручњака, дошло је јер велики купци не журе са набавкама и користе тенденцију снижавања цена пшенице која и даље траје без прогноза шта би се могло очекивати.

Основни узрок је мањи извоз пшенице из Србије, што је довело до пада цене жита које обично у овом периоду године поскупљује, каже Здравко Шајатовић, председник „Житоуније”. Пшеница је на берзи коштала 17,20 динара ( без ПДВ-а), што је за око шест динара мање у односу на цену из јуна (која је била на петогодишњем максимуму) и потпуно неочекивано за произвођаче. Практично цена је иста као почетком јула и прва почетна понуда за овогодишњи род.

– Очекивало се да ће цене расти, али то се није догодило. Понуда је превелика, знатно већа од тражње због драстичног пада извоза. Прошле године у јулу и августу, непосредно после жетве извоз пшенице из Србије био је 400.000 тона а ове – свега око 60.000 тона. Извоз преко дунавских лука у Констанцу је минималан и незахвално је предвиђати шта ће се даље догађати – истакао је Шајатовић. Он сматра да је свему допринела „превелика цена пшенице у једном тренутку”.

Када је реч о брашну, он каже да је месечни извоз у јулу и августу био на нивоу прошлогодишњег просека али да пласман на околна тржишта у последње две године бележи пад. На питање какав је квалитет пшенице овогодишњег рода, Шајатовић истиче да су негативни утицаји климатских промена постали реалност у Србији. Како је рекао, принос је смањен, а у деловима земље појавио се микотоксин фузаријум, што утиче на пад квалитета и повећава трошкове у овој индустрији. Он сматра да је за Србију најважније да ради на подизању квалитета жита и истиче да је поред свих проблема наша земља и даље највећи извозник пшенице и брашна у ЦЕФТА региону.

– Неозбиљно је када говоре да ћемо имати довољно пшенице за домаће потребе, јер Србија, са овим потенцијалом, треба да буде извозно оријентисана – каже наш саговорник и истиче да је ово удружење и раније, док су подстицаји били већи, предлагало да субвенције треба да буду условљене сејањем декларисаног сортног семена, али да нико до сада није покренуо то питање. У међувремену, каже, субвенције за ратаре су значајно смањене, па више ни не криви сељаке што сеју пшеницу „са тавана”.

– Произвођачи и извозници се тешко носе са конкуренцијом на иностраном тржишту, јер они имају неупоредиво веће подстицаје по хектару. Зато произвођачи гледају да смање трошкове колико год могу. Још имамо и добре приносе, али квалитет опада – каже Здравко Шајатовић.


Коментари1
9cc8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
A u beogradskim pekarama,jedna kifla po ceni jednog kilograma psenice...??Sa razlikom u zaradi,verovatno finansiraju proizvodnju...??

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља