Јапан има одличне мере за подстицај очева да се од рођења укључе у одгајање деце, али у пракси врло мали број, тек сваки шеснаести, искористи законско право на „породиљско” одсуство. Најчешћи разлог јесте страх да ће их послодавац по повратку на радно место казнити лошијом позицијом у фирми и мањом платом. Два случаја која су доспела до суда показују да та брига није без основа.
Један Јапанац запослен у познатој компанији спортске опреме „Асикс” тужио је послодавца за неправичан третман после повратка с боловања. Из канцеларије су га пребацили у магацин да ради физички тежи посао, а после жалби и једне повреде вратили у канцеларију али да преводи упутства на енглески иако слабо зна језик. Преко суда тражи враћање на стару позицију, као и одштету од око 40.000 долара.
Није хтео да му се у медијима помиње име, јер је већ на друштвеним мрежама био изложен погрдама. Пребацују му да је себичан што је за оба сина узео по годину дана одсуства. У коментарима су му поручивали да не може да очекује да му радно место припада ако је две године био одсутан због деце.
„Требало би да си захвалан што су ти дозволили да радиш и у магацину. Није те било две године, не помишљај да си исти као остали запослени”, једна је од порука које је добио. У фирми су премештај образложили оценом да није „тимски играч”, али он верује да су га казнили због тога што цене систем у ком мушкарци раде, а жене остају код куће.
За следећи месец заказано је прво рочиште у другом сличном случају у Јапану. Американац Глен Вуд који је радио у токијском представништву инвестиционе банке Морган Стенли тврди је да је после породиљског одсуства премештен на лошије радно место да би потом добио и отказ. За јапанске медије је рекао да се ту ради о присиљавању мушкараца да им фирма увек буде на првом месту и кажњавању оних који желе да проводе време с породицом.
Ове за Јапан крајње необичне тужбе изазвале су полемику о увреженим културним нормама и томе шта компаније очекују од ког пола. Традиција је да жене и даље преузимају одговорност за бригу о деци, док се од мушкараца очекује да покажу екстремну лојалност послодавцу на штету породице.
Прво рочиште у случају анонимног тужитеља одржано је у токијском окружном суду прекјуче, само дан пошто је нови млади министар за заштиту животне средине најавио да размишља да узме породиљско одсуство почетком следеће године. Будући да је ожењен познатом ТВ водитељком дигла се прилична медијска халабука, а он је оценио да снажне реакције и подршке и осуде показују да је Јапан ригидан и старомодан.
Према листи Организације за економску сарадњу и развој, закони у Јапану и Јужној Кореји дају очевима више времена за негу детета него у било којој другој богатој земљи, укључујући чак и скандинавске. Могу да узму до годину дана плаћеног одсуства баш као и мајке, али само шест одсто је искористило ту могућност 2016, иако је то било дупло више него 2013. године. И од тако малог броја, 70 одсто углавном узима мање од две недеље одмах по рођењу.
Будући да стопа рађања пада и да је за економију важно да што више жена ради, нужно је да и мушкарци преузму део посла код куће. Поједини посланици у парламенту су чак предложили да одсуство за очеве после рођења детета буде обавезно.
Премијер Шинзо Абе рекао је да разуме да више очева жели да користи ову могућност али да „у друштву и самим компанијама постоји одређена атмосфера због које им то тешко пада”.
Како је рекао адвокат анонимног тужитеља, у послератном Јапану је изграђена култура у којој се од мушкарца очекује да буде искључиви хранитељ породице. И они сами се неретко држе традиционалног уверења да ће породица и друштво функционисати како треба све док они буду радили марљиво и предано. Овом тужбом желе да промене став да су очеви који чувају децу нека чудна врста и да охрабре сваког ко би желео да узме одсуство али се не усуђује.
„Асикс” је навео да су прошле године све жене које су имале право на породиљско одсуство то искористиле, док је исто само 7,8 одсто мушкараца. Компанија каже да активно ради на томе да повећа постотак очева који одлазе на родитељско одсуство на ниво који је влада поставила као национални циљ, а то је 13 одсто до 2020. године, пренео је „Њујорк тајмс”.
