недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ИНТЕРВЈУ: Асаф Орион, бригадни генерал у пензији Војске Израела

Промена иранског режима није у нашим рукама

Све док влада режим ајатолаха, Иран не занима идеја да Израел има икакав мир. Техеран не ради за добробит Палестинаца, он само жели да затре Израел
Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 15.09.2019. у 15:45
(Фото приватна архива)

Повећава се број земаља у којима израелска војска наводно изводи ваздушне нападе. Након Сирије и Либана, преко чије је границе недавно избила највећа размена ватре између Хезболаха и Израела од 2015, Ирак је придружен том списку. Разлог за те нападе су, како се сматра, покушаји Ирана да преко паравојних група у тим државама повећа претњу по Израел.

Пензионисани бригадни генерал Асаф Орион, виши предавач у Институту за националне безбедносне студије у Тел Авиву, није особа која би могла потврдити да ли су Израелци иза тих напада. Али, према његовом мишљењу, већина претњи с којима се Израел суочава потичу из једног извора: Ирана и његове „опседнутости уништењем Израела, који се већ 40 година бори против иранских ’заступника’ – Хезболаха, палестинских група Хамас и Исламски џихад, чак и неких делова сиријске војске”.

„Током рата у Сирији, Иран је настојао да ојача арсенал Хезболаха шаљући му напредније оружје. Најважнији аспект тог настојања је претварање непрецизних балистичких ракета у прецизне пројектиле. Испрва, Иран је покушавао да достави завршене пројектиле у Сирију и Либан, у руке Хезболаха. Открили су да је тешко оперисати у Сирији, јер их је израелска војска наводно гађала стотинама пута. Онда су помислили да могу претворити сиријске фабрике у погоне за производњу пројектила, али и оне су уништене. Онда су помислили да могу искористити Ирак. Сада је Израел оптужен да је и тамо извео напад. Израел неће седети скрштених руку и посматрати како се ракете претварају у прецизне пројектиле”, каже Асаф Орион, који је током 32 године војне службе, између осталог, предводио стратешко одељење у директорату за планирање при израелском генералштабу, био ангажован у преговорима с Палестинцима и дијалогу с либанском војском, као и са страним одбрамбеним партнерима попут САД.

Процењивало се да су америчке санкције срезале новац који Иран има за слање милитантним групама у региону. Судећи према вашим речима, претња коју оне представљају за Израел није смањена тим санкцијама.

Хезболах и Иран трпе губитке због економског притиска. Имали су тешкоћа с плаћањем бораца у Сирији, морају да мобилишу још људи јер многи су убијени или повређени. Али, војно гледано, није им потребно много да би одржали оно што су већ имали. Процењује да су већ држали 130.000 ракета и пројектила. Имају већи ракетни арсенал од већине европских нација, сем можда Русије.

Како да Израел искорени претњу од Хезболаха, узевши у обзир да то није само паравојна група него и политичка организација укључена у либанске власти, сад можда више него икад раније?

Кад би се Хезболах старао само о либанским интересима, можда би своје потребу да прете Израелу ставили испод склапања мира с њим. Ако погледате нерешена питања између Израела и Либана, питање границе је занемарљиво. Ту је и незнатно питање палестинских избеглица, на којем се може радити. Ако бисте нашли начин да разоружате Хезболах, убрзо бисте постигли мир. Али, пошто то не очекујем, шта бисмо могли учинити да то њима буде довољно кад они желе, за рачун Ирана, наше уништење.

Како онда искорачити из зачараног круга? С тренутном израелском стратегијом, претња по вашу земљу постаје све већа. Осим ескалације на либанској граници, размена ватре између палестинских милитаната и израелске војске опет је постала редовна. А амерички план за мир између Израела и Палестинаца, који ће наводно бити откривен након израелских избора, не делује као да би могао задовољити Палестинце, па ни Иранце.

Све док влада режим ајатолаха, Иран не занима идеја да Израел има икакав мир. Иран не ради за добробит Палестинаца, он само жели да затре Израел. У вези с Либаном, од 2006. године и последњег рата с том групом, Хезболах је био одвраћен, али Иран је предузео кораке да дестабилизује ту ситуацију и Израел мора да се заштити.

То је стратегија умањивања претње, не и њеног брисања. Ако је Иран, као што кажете, извор већине претњи за Израел и ако ниједан део тамошњег режима није отворен за могућност мира с вашом земљом, шта Израел може да уради, нарочито кад се зна да ни САД, изгледа, немају воље за директан војни сукоб с Иранцима? Да ли вам преостаје промена режима у Ирану?

Ми смо мала нација, нисмо велики као Кина. То подразумева извесну скромност. Промена иранског режима није у нашим рукама, то је на Иранцима.

Али, имате Американце на вашој страни.

Они имају сопствене планове. Америка је уморна од блискоисточних ратова. Иран је био заједнички пријатељ и стратешки савезник до 1979, кад је потпао под исламску републику. Шта они раде у Сирији? Зашто су у Либану? Њихови „заступници” умиру, има ту за њих и трошкова, али Израел је ометен. Међународна заједница неће да предузима много шта о споразуму о нуклеарном наоружању, јер ту је и претња терором, као што неће да учини много шта око претње терором, јер жели да очува овај споразум. Зато, ми можемо само да купујемо време, пружамо руке ка партнерима у региону, радимо са САД. Али, можемо ли наговорити Хезболах да промени свој курс? Не. Можемо ли променити режим у Ирану? Не.

Режим се може променити не само отвореним ратом него и изазивањем преврата изнутра, што је идеја с којом су Американци, барем на речима, кокетирали.

Срећно им било. То није за нас. Коначна одлука је у рукама Иранаца, између жеља јавности и режимске опресије.

Да ли је израелску безбедност нужно предупређивање Ирана у Ираку? Има мишљења да је наводним ваздушним нападима у Ираку Израел помагао америчким плановима више него својим безбедносним интересима. Ваша земља нема границу с Ираком, док америчке трупе тамо јесу смештене и потенцијално угрожене од иранских „заступника” у тој држави. Иранци су у Ираку ушанчени тако дубоко да их ни Американци оданде не могу истерати, бар не без директног војног сукоба.

Људи из Пентагона, као што су и изјавили, свакако нису срећни због идеје да Израел бомбардује у Ираку и компликује њихове односе с ирачком владом, можда такође, с њиховог становишта, угрожавајући и америчке војнике тако што би призивао ирански напад. Ако је Израел збиља био укључен у напад на иранска складишта у Ираку, вероватно су примећени неки пројектили. Било је извештаја о томе да у Ирак стижу пројектили с дометом од 200 и 700 километара. Они од 700 могу бити лансирани ка Израелу с ирачког тла. Они од 200 могу бити превезени у Сирију или Либан и испаљени оданде.


Коментари8
5fa2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

joca
a da vi pruzite ruku prijateljstva susedima umesto sto ih napadate sve redom , mogli bi i da vratite teritorije koje ste okupirali od 1967-me pa nadalje. imate tu fobiju da svi zele da vas uniste, drugi svetski rat je odavno zavrsen
Nikola
Pa jel nisu pokusali da ih uniste, vise puta? Isto je i danas, na stranu sta misle vlade pojedinih drzava, kao sto je Egipat koji priznaje Izrael, ali vecina Arapa + Persijanci mrze Izraelce i mastaju o nestanku Izraela sto automastki znaci i o nestanak Izraelaca. Imajte na umu da je Iran imao svoje instruktore i u Bosni tokom rata '90-ih. E sad zamislite koliko je razgranata teroristicka mreza Irana u susednim arapskim drzavama ako su slali svoje instruktore hiljadama km od svoje drzave...
Препоручујем 5
Milorad
Nema Izraelskog generala koji nema krvave ruke od Arapske krvi.
axa
@Milorad Ne bi Arapi bili nista nezniji prema Izraelcima da su mnocniji od Izraela. Imali smo '90-ih priliku da vidimo 'miroljubive' Arape na delu, u Bosni, na Kosmetu i u Makedoniji. Prevalili hiljade i hiljade kilometara da bi se borili protiv 'nevernika'. Sta bi tek radili Izrelcima da im se pruzi prilika...
Препоручујем 6
Nismo gledali sebe
@joca Nismo u istom polozaju sa Izraelom zato sto smo naivni.Da smo se posle ratova okrenuli sebi jacanju nase drzave i vojske,mi smo svaki put pokusavali da stvorimo drzavu sa onima koji su u vise navrata pokusali da istrebe nas narod.Izraelci to nisu radili,izvukli su pouke iz svoje tragicne proslosti i shvatili da im niko drugi nece garantovati bezbednost i opstanak osim njih samih,njihove drzave i vojske.A kod nas mnogi i dan danas mastaju o nekakvoj Jugoslaviji,bratstvu i jedinstvu...
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља