субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54

Јерков: Прогон ћирилице је геноцид над писмом

На трибини у Будви чуло се да је привилегија имати два писма и да је питање ћирилице у Црној Гори везано за српски национални корпус
Аутор: Новица Ђурићнедеља, 15.09.2019. у 20:00
Учесници трибине у Будви (Фото: лична архива)

Подгорица, Будва – Књижевна имагинација и традиционално писмо назив је теме округлог стола која је у Будви, у оквиру фестивала „Ћирилица”, окупила познате писце, књижевне критичаре и теоретичаре књижевности – проф. др Александара Јеркова, проф. Слободана Владушића, Мухарема Баздуља, Маринка Воргића и Радомира Уљаревића.

Испред организатора фестивала Народне библиотеке Будва и Удружења издавача и књижара Црне Горе, песник Радомир Уљаревић је рекао да организатори ове манифестације, као и већина грађана, деле „велику забринутост за судбину ћириличног писма јер живот тог писма обезбеђује трајање наслеђа на том писму, које ми као народ баштинимо”.

– Одрицање од писма је одрицање наслеђа, а наслеђе је највиша вредност за коју знамо. Реч је претежно о књижевном наслеђу и та чињеница нас обавезује да бринемо о њему, бринући о тој књижевности – констатовао је Уљаревић.

Нема књижевне имагинације која може досећи нашу стварност, казао је он и појаснио:

– Када то кажем, мислим на случај звани „висока пећ”. Наиме, Црна Гора је, о томе се мало зна, у високој пећи жељезаре „Борис Кидрич” спалила темеље своје државности и мултикултуралности – читав вагон црквених књига допремљен је и убачен у високу пећ, али књиге су одбиле да горе и загушиле су високу пећ. Потом су паљене на класичан начин у кругу железаре. Плашим се да и сада постоји спремност да се одрекнемо писма, то јест ћириличне књиге, по оној народној „кога је змија уједала и гуштера се боји”.

Уљаревић је додао да је одрицање од ћирилице „одрицање од аутентичне културе и порицање идентитета”.

– Одбацујући ћирилицу изгубили бисмо не само основне идентитетске црте већ и сваки облик самопоштовања – оценио је Уљаревић. – Ми ни без латинице, ни без ћирилице нисмо приспели у друштво народа који се боре за очување сва три европска писма: латинице, грчког алфабета и ћирилице, као највеће културне вредности Европе. Као народ смо у том елитном друштву захваљујући књижевности, захваљујући књижевној имагинацији и ћириличном писму.

Књижевник Мухарем Баздуљ је истакао да књижевна имагинација нема везе с писмом јер када замишљамо своју причу, песму, роман, не замишљамо писмо. То значи, како је рекао, да у смислу књижевне имагинације писмо није примарно.

– Када је реч о ћириличном писму, распадом Југославије људи су почели да га се одричу и да се такмиче ко ће пре да га одбаци, што није оправдано – казао је Баздуљ и додао: – Познати хрватски економиста Бранко Хорват још 1988. године је казао да „ћирилица није само српско писмо, већ писмо свих јужних Словена и да је зато велика срамота што се ћирилица не негује”. Ја бих се сложио да је културна срамота што се ћирилица не негује.

Баздуљ је поручио да је „привилегија имати два писма”.

– Ја бих на исти начин говорио за латиницу да је она угрожена, али није – поручио је Баздуљ. – Србија се неће, и поред свега, одрећи ћирилице. Она је привилегија, без обзира на то како се ви идентитетски одређивали.

По речима Маринка Воргића, питање ћирилице не може бити лишено утицаја политике.

– Питање ћирилице у Црној Гори везано је за српски национални корпус. Та подела се направила тако да је створен привид једне анахронизације. Када год сам био у Црној Гори, сметало ми је што се ћирилица увек ставља у контекст нечега конзервативног, архаичног, анахроног... И све што је српско, када говоримо о овој врсти дискурса, углавном се сматрало таквим. Мени је то било чудно и лоше сам се осећао – речи су Воргића.

Проф. др Александар Јерков сматра да прогон ћирилице представља геноцид над писмом.

– Осим те непријатне конкретности, одвратне и подле у својој намери, мора се размишљати о целини те проблематике. Треба реаговати, разговарати, борити се и предузимати мере отпора – поручио је Јерков. – Ово је једна локална ендемска будалаштина која, међутим, није без икаквог циља. А циљ је направити цензуру, оштар рез и спречити вас да приступите сопственој прошлости и својим успоменама као нечем интимном и свом. То је свесно направљена намера да, поред осталог, решавате питање између Србије и Црне Горе, које је једно од најжалоснијих питања.

– С друге стране – наставио је он – намера је натерати људе да не буду оно што јесу, већ да буду нешто друго. Реч је о некој врсти болесног ума, који проналази начин да своје политичке циљеве спроведе у дело. Ово је злочин који се систематски спроводи над једним доменом културног идентитета – закључио је, поред осталог, проф. др Александар Јерков.

За књижевника и професора Слободана Владушића „политизација писма је могућа баш зато што писмо није само скуп знакова и зато је књижевна имагинација јако важна јер нам пружа могућност да чулно доживимо симболичку компоненту неког писма”.

– Писмо се не мења јер неко одлучи да га промени. Промена писма је увек последица деловања одређених сила и промена се врши директно, или путем посредника – рекао је он. – Симболички, смисао ћирилице би био залагање за живот насупрот изумирању.


Коментари32
06903
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Matko, прво, очигледно нема никакве везе с лингвистиком. Да има, не би му пало на пѕамет да потцењује књигу М. Ковачевића који је данас сигурно један од највећих и најразноврнијих српских лингвиста, ако не и највећи. Друго, Matko опет "ти" мени. Он тто може да ради, али се то сматра међу научницима и интелектуалцима, у најмању руку, непристојним. Треће, ово што сте казали "ni Crna Gora neće više ćirilicu!" показали сте и сами да је баш ћирилица у основи идентитета српскога народа.
Драгољуб Збиљић
Matko би стварно могао ад се уозбиљи и да ми се не обраћа на "ти" (нисмо, човече, познаници, па имајте мало културе у обраћању). То је прво. А, друго, читајте нешто, човече. Ево Вам најновије књиге чувеног лингвисте проф. др Милоша Ковачевића, па научите ад су српски језик и ћирилица неераздвојни од српског идентитетаа. Узмите нову књигу тог лингвисте "Борба за ћирилицу и српски језик" (Андрићев институт, Андрићград, 2018).
Matko
Svima, ili gotovo svima koji egzistiraju kao jedinke obraćam se sa ti (u jednini). I to ne smatram nekultutnim niti branim tebi da mene tako oslovljavaš. Hiljade loših knjiga je napisano i biće ih još. Logika je bogatstvo a ne bezvredni propagandni tekstovi. Nijedan Hrvat nije manje Hrvat čak ako piše i ćirilicom: zar ti to nije jasno? Čak i ovde, na ovom portalu, imaš nekolicinu njih koji to čine. Ostavi se crkvenih kanona iz srednjeg veka i pogledaj šta činiš: ni Crna Gora neće više ćirilicu!
Препоручујем 0
Миро Марковић
Поштована господо, слажем са свим овим све што је овде написано али се противим употреби речи "ћирилица" за србско писмо, то јест "србица". Златни печат србском краља Строимира из 830. год. је одкупњен на аукцији у Немчкој и чува се у Народном музеју у Београду. Име краља Строимира је угравирано на србици. Пошто је грчки калуђер Ћирило био рођен 828. год. лако је закључити да дете од 2 године не може да измисли и напише србско писмо. Докле ћемо да се лажемо?
Драгољуб Збиљић
Актуелна наука увек каска за правом истином. Зато јее можад Миро Марковић поптуно у праву, што се порекла ћирилице тиче. Али, то није одлучујуће важно за (о)чување српске азбуке. Зовимо је ми како хоћемо, а кључно је ад је не изгубимо, него да је у живот вратимо. А то није могуће учинити свее док српска азбука не добије и у српском правопису решење питања писма српског језика као што је то у
Препоручујем 2
Mile
Јадан је идентитет којем опстанак зависи од писма. Језик је битан, писмо је арбитрарно.
Matko
Aman Zbiljiću, uozbilji se čoveče! Kako možeš da tvrdiš da identitet Srbina zavisi od ćirilice? Ko normalan može tako nešto da izmisli?
Препоручујем 0
Драгољуб Збиљић
Можда не зависи "опстанак", али ако Срби коначно доврше започету замену свог савршеног писма туђим писмом, ти будући Срби ни идентитетски, ни културолошки неће више никада бити оно што су својом старином од хиљаду година били. Српски непријатељи који су забрањивали у свакој окупацији Србима њихову ћирилицу и наметали им уместо ње туђе писмо, много су боље знали од Вас колико је важно српско писмо за њихово трајање. Може ли неко замислити Русе који би заменили своју ћирилицу латиницом!
Препоручујем 3
Драгољуб Збиљић
Нека то "богатство двоазбучја", гдине Мике, Баздуљ пропагира неком другом народу, нпр. Енглезима, Американциам, Швеђанима и другим богатим народима. Ми Срби смо се дуго "спуштавали низ то уже", па зато имамо 90 одсто окупирано српско писмо данас у Србији због обмане да ће нас два писма у свом језику "повезивати са светом и обогаћивати". С Вама се може сложити да је Баздуљ у тој обмани био најјаснији. Свако зна зашто нам треба латиница и за које језике, али не да замењујемо своје писмо у свом јез

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља