субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.09.2019. у 12:31

Див јунаци

Бугарски напад (Фото Википедија)

Средином септембра пре 103 године почела је Горничевска битка у Првом светском рату (трајала од 12. до  16. септембра 1916. године) којом је српска војска почела са првом етапом пробијања Солунског  фронта и ослобађања окупиране Србије од сурових окупатора Немаца, Аустро-Угара и Бугара. То је у ствари била противофанзива против надмоћне бугарске армије која је прва кренула у офанзивна дејства 17. августа 1916. године на линији Битољ – Лерин – Острвско језеро, а са циљем протеривања савезничких снага из Солуна, и уништења тог  фронта. Главни напад Бугара уз подршку Немачке далекометне артиљерије је био у правцу Острвског језера јер се ту налазила железничка пруга према Солуну, иначе важна лука за снабдевање савезничких армија. У овом рејону  се налазила наша Дунавска дивизија и Добровољачки четнички одред који је бројао 1.500 војника под командом потпуковника Војина Поповића (Војводе Вука). Дошло је до жестоке борбе код железничке станице Флорина. Срби су тада изгубили девет топова, али су успели да одбију напад Бугарске коњице.

Тада се  командант савезничких снага у Грчкој, француски генерал Сарај одлучио за офанзиву и наредио француским и српским трупама да крену у помоћ Дунавској дивизији. Врховни командант  српске војске регент Александар Карађорђевић и његови генерали Живојин Мишић, Петар Бојевић као и Павле Јуришић Штурм  наређују офанзиву Прве и Треће Српске армије, и упућују Вардарску и Тимочку дивизију као појачање  Дунавској дивизији док француско-руска борбена група под командом генерала Кордонија ставља на располагање своју тешку артиљерију као ватрену подршку српској војсци на терену.

Дунавска дивизија се до доласка појачања херојски бранила пуних пет дана у ширем рејону села Горничева до последњег човека по пакленој врућини и суровом терену онемогућавајући Бугарима да заузму село Горничево и станицу Флорина. Доласком појачања ситуација се променила у српску корист иако су Бугари имали велику подршку немачке далекометне артиљерије и авиона који су бомбардовали савезничке положаје код Острова и Вартокопа.

Бугари су обуставили офанзиву и прешли у одбрану чврсто се утаборивши на доминантним висовима планине Ниџе са којих су ефикасно угрожавали Српску војску. Битка се касније наставља на планини Козјак, а завршава се српским освајањем коте 2.225 на Кајмакчалану (у фази битке на Кајмакчалану) којег су Бугари звали Борисов Град, а Срби Капијом слободе. Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској првој армији и француским снагама да продуже операције све до ослобођења Битоља 19. новембра 1916 године. Тако је ослобођен први комад отаџбине, и то је била прва велика победа реорганизоване Српске војске у другој фази рата то јест на Солунском ратишту. Нажалост иако је остварена победа,  битка је однела огромне губитке у српској војсци: 347 страдалих официра и 6.933 војника, а посебно из Дунавске дивизије и Војиновог Добровољачког четничког одреда. Дана 16. септембра 1916. године на положају Црни камен изнад села Груништа (Грунишки вис на Кајмакчалану) јуначки је погинуо војвода Вук и многи његови саборци из одреда борећи се против Бугара. Ове жртве доказују да је слобода отаџбине драгоцено скупа, али и неприкосновена када се за њу боре и умиру „див јунаци”  како их је прозвао лично њихов врховни командант регент Александар Карађорђевић, а уз њих касније оставио и сахранио своје срце – велики српски доброчинитељ Арчибалд Рајс у жељи да се вечно диви њиховој жртви.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари2
5431a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
....hvala puno autoru ove price Garasaninu i Politici ...mnogo smo u zaostatku sa ucenjem i citanjem prave istorije koju su nam eto skoro sto godina skrivali,falsifikovali,sminkali kako im je bilo potrebno u ime nekih visih ciljeva ... nikad nije kasno da sto pre dodjemo sebi i dozivimo sveukupni drusteveni preobrazaj ...na bolje naravno ...
Petar I
Baš tako, div junaci! Slava im za sva vremena!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља