субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Велике користи од енергетског споразума са Русијом

понедељак, 16.09.2019. у 12:45
(Фото НИС)

Енергетски споразум с Русијом донео је велике користи српској енерегетици и садашња изградња гасовода кроз Србију за руски гас, у оквиру Турског тока, представља наставак реализације тог споразума, рекли су данас Танјугу стручњаци за енергетику.

Кажу да се Енергетски споразум из 2008. године повремено оспорава искључиво из политичких разлога.

Генерални секретар Националног нафтног комитета Србије Горан Радосављевић је објаснио да споразум има три компоненте: једна је била изгадња гасовода Јужни ток, затим приватизација НИС-а и изградња гасног складишта.

Пројекат изградње Јужног тока је обустављен из објективних разлога, који нису имали директно везе са Србијом већ са Бугарском, навео је Радосављевић.

„Друге две компоненте су реализоване, а најважнија је можда складиште природног гаса у Банатском Двору, које сада може да задовољи око 35 одсто годишње потрошње гаса читаве Србије, што је значајан ресурс”, нагласио је Радосављевић.

Подсећа да то подземно складиште може да прими око 450 милијарди кубних метара гаса и да се планира његово додатно проширење.

Када је реч о приватизацији НИС-а од стране Гаспромњефта, Радосављевић истиче да је то предузеће од губиташа постало једно од најуспешнијих у региону и има неколико милијарди евра инвестиција.

Како каже, упркос томе што неки оспоравају ту приватизацију и постављају питање да ли је за НИС могло више да се добије, НИС је сада савремено и профитабилно предузеће.

„Јасно је да је споразум с Русијом имао одређене користи за Србију и да те користи још увек постоје”, Радосављевић.

Поједине политичке странке критикују како Гаспромњефт, који има већински удео у НИС-у, плаћа свега три одсто рудну ренту, као и да је она много виша у земљама у региону, а Радосављевић одговара да је у тренутку приватизације НИС-а закон предвиђао рудну ренту од три одсто.

„У међувремену је закон промењен, а инвеститор је добио као и многи други инвеститори у земљи могућност да се пореска политика не мења одређени низ година. Тако да је приликом приватизације НИС-а обећано Гаспромњефту да се, мислим, до 2021. или 2023. године, неће мењати пореска политика. А, то подразумева да они порези попут рудне ренте који су постојали у тренутку приватизације остају на снази колико је договорено”, рекао је Радосављевић.

Навео је да то није јединствен случај и да је многим предузећима приликом приватизације дата могућност да не плаћа порез на добит, „као што је случај, на пример, са Фијатом”.

Такође, ни нека друга предузећа нису плаћала одређене порезе или се нису мењали док она нису постала профитабилна или како је било предвиђено тим уговорима.

„Ту нема полемике и мислим да држава треба сваком инвеститору да испуни оно што је обећала, без обзира што се нама то сада не свиђа. Разлика између три и седам одсто рудне ренте представља одређену количина новца, али се она мери у три или четири милијарде динара и ако се пореди према 2.000 милијарди динара колико је консолидовани буџет Србије, скоро је па ништа”, каже Радосављевић.

Додаје да, према његовом мишљењу, буџет не би био енормно богатији када би наплаћивао и тај износ рудне ренте, „а кршио би се закон”.

„Тако да мислим да је ту реч о полемици ради полемике која није заснована на чињеницама. Закон који је ратификован у скупштини мора да се испоштује до краја, а након тога НИС ће као и свако друго предузеће морати да плаћа рудну ренту која је предвиђена законом, ако се тај закон у међувремену не промени”, истиче Радосављевић.

Додаје да је на неки начин градња гасовода у Србији који се назива Турски ток наставак реализације енергетског споразума са Русијом.

Радосављевић сматра да је и тај пројекат још под знаком питања, пре свега, због Бугарске, али је изразио очекивање да ће тај гасовод бити реализован.

„Ако се реализује, на неки начин ће задовољити и тај први део гасног споразума с Русијом који се тиче гасовода, под мало другачијим финансијским условима. Надам се да ће Србија добити тај гасовод. Тако да можемо рећи да ће све три компоненте споразума бити испуњене”, закључио је Радосављевић.

Стручњак за енергетику Јелица Путнковић каже да је енергетски споразум с Русијом већ годинама предмет напада „углавном од политичара, од којих је већина у власти била и у време када је продавана Нафтна индустрија Србије Гаспрому и прављен међудржавни споразум са Руском Федерацијом”.

Како је рекла, они су учествовали и у доношењу закона којим је дефинисана рудна рента, не само за сирову нафту и природни гас, као и прописа по којима се контролише експлоатација природних богатстава.

„Занимљиво је да критичари енергетског споразума с Русијом и тога што већ није изграђен гасовод Јужни ток не помињу да је пролетос Гастранс (мешовита фирма Гаспрома и Србијагаса) започела градњу магистралног гасовода од границе с Бугарском код Зајечара до мађарске границе, којим ће руски гас из Турског тока преко Бугарске стизати у Србију и бити транспортован даље ка европским потрошачима”.

Критичари енергетског споразума не коментаришу ни то што је НИС-ова рафинерија нафте у Панчеву међу најмодернијима у Европи, наводи Путниковић.

„Не коментаришу ни то што НИС производи и извози гориво на европско тржиште и што се та компанија позиционирала на околним тржиштима: у Републици Српској, Бугарској и Румунији, где су им конкуренција мађарски МОЛ - односно ИНА, аустријски ОМВ, руски Лукоил и словеначки Петрол. Већ у суседној Хрватској не могу да се похвале таквим статусом својих рафинерија, јер мађарски МОЛ у својим стратешким плановима није Инине рафинерије у Ријеци и Сиску одредио за тржишну утакмицу”, нагласила је Путниковић.


Коментари1
323ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ništa im ne treba opraštati
Rudna renta na naftu i gas iz Srbije treba i POD HITNO mora biti izjednačena sa rudnomnrentom u Rusiji!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља