субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:03

Четкар на Булбулдеру чува традицију

Драгослав Стојановић наставља занат и брине о можда последњој радњи у граду у којој се производе и продају четке. – На полицама и у магацину има око стотинак врста четки међу којима су четке за купање, скидање пчела са саћа, али и за чишћење белих линија на тениским теренима
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 17.09.2019. у 12:06
(Фотографије Б. Васиљевић)

За све оне који своју косу желе да негују као у филмовима четкајући је правом четком, али и за оне домаћице и домаћине што не сматрају тепих опраним док не узму четку и добро га изрибају још постоји кутак где као у прошла времена могу да набаве праву правцату четку. Не кинеску, већ ону која траје годинама. Радња можда и последњег четкара у граду налази се на почетку Булбулдера у Улици Димитрија Туцовића. Смештена је на месту где се још осећа мирис топлог пецива из оближње пекаре и између вишеспратница опстају радњице занатлија.

Овај локал у коме можете набавити стотинак различитих четки некада је држао чика Момчило Костић. Пре десетак година радњу је преузела његова кћерка Зорица, али је нажалост преминула пре две године. За њом је отишао и њен муж Стево Гелевски, који је живот посветио овој радњи. Бригу о локалу и послу преузео је њихов кум Драгослав Стојановић. Чува је и послује како би је, кад за то дође време, предао Зоричином и Стевином сину.

– Радња се у почетку налазила код Градске болнице у једном подруму, а потом је осамдесетих година пресељена у Улицу Димитрија Туцовића 59А. Мислим да смо ми сада једини у граду који истовремено производимо и продајемо четке. Срећом, занат се није угасио. Четкара има и у Новом Саду, Крагујевцу... Не ради се више као некада мануелно – када су се рупе бушиле ручно, а длаке увлачиле прстима. Сада је производња унапређена. Имамо машину која буши рупе, а на штанц машини се у четке увлачи длака, пластика, месинг... па посао не траје дуго. Једино израда четки за перионице траје око два сата. Код њих се у гумени одливак длака увлачи ручно – прича Стојановић.

Као и некада, за праве четке користе се свињска длака и длака од коњског репа. Свињска длака се више не обрађује у Србији јер је тај процес био дуготрајан и не баш еколошки. Кожа свиње некада се бацала у јаме, затрпавала земљом и остављала да стоји данима. Тек касније се длака скидала са коже. Сада се овај репроматеријал увози.

За разлику од ње, длака од коњског репа још се производи код нас.

Она се прво прво пере, затим испира, чешља, сече... Длака се потом увезује у снопиће који се кувају и то два пута да би свака нит стајала право. Када се заврши кување, снопић се развезује, иде у четку и машину где се длака увлачи.

– Четке са коњском длаком користе за портфише – за чишћење прашине у магацинима, за радне површине у пекарама, у железничкој и аутобуској индустрији... Бела коњска длака мекша је од црне и употребљава се за премазивање колача, за прављење четки за купање, за скидање пчела са саћа, али и за чишћење белих линија на тениским теренима – објашњава Стојановић.

Четке од коњске длаке користе уметници и то акварелисти, док су за темпере погодне четкице од свињске длаке. Четкице од свињске длаке имају специфичну употребу. Користе се за чишћење канила потребних људима оболелим од рака грла, за лабораторијске инструменте, за прање флаша, четке за прање руку, за бријање...

– Имамо и четке од фибриса, мексичког кактуса. Оне су отпорне на високу температуру и узимају их пекари за чишћење пица пећи и пећи за хлеб. Фибрис увозимо из Италије, док из „Перлона” из Немачке увозимо длаку од полипропилена танку као влат косе. Она служи за прављење четкица за нискоемисионо стакло, ПВЦ и АЛУ столарију – каже Стојановић.

Све је мање посла, сведочи он, јер се људи окрећу роби увезеној из Кине. На робу увезену из Азије прешли су одавно и молери. Они купе комплет за кречење код Кинеза, окрече једном стан и баце га. Тврде да им је то јефтиније него да набаве разређивач и у њему перу праву четку. Због тога у четкарску радњу долазе само они стари, прави мајстори.

– Зато те добре четке радимо само по наруџби. Деси се да шајбну за кречење, ону округлу четку са свињском длаком, произведемо само једном годишње. Некоме коме треба он је наручи и траје му десет, двадесет година. Муштерије које долазе углавном су средњих година. То су они који четком још перу флаше за парадајз – истиче уз осмех Стојановић.

У радњи могу да се виде и пазаре округле четке које користе књиговесци, посебне тапер четке намењене тапетарима. Они употребљавају и милвиш, четку коју су некада користиле шеширџије за чишћење шешира, а сада њоме тапетари лепе тапете. На посебном месту су четке од месинга за чишћење медаља, одликовања, затим од четке за косу за даме и господу од чекиње дивље свиње, оне намењене чишћењу вештачке траве, фарбању радијатора, за оружје, перионице... али и оне рибаће.

Посебан комплет у радњи некада су регрути носили у војску. Састоји се од блатарице за уклањање блата, гланцарице и мазалице, уз тај комплет иде и четкица од месинга и природне длаке за антилоп. И данас овај комплет може представљати леп поклон за господу која воли да им се ципеле сијају, тако да се у њима можете огледати.


Коментари1
184a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Ovi zanati su zlata vredni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља