недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Зашто приватне компаније не улажу више у Србију

уторак, 17.09.2019. у 15:35
Топлица Спасојевић (Фото Танјуг)

Вест да је Србија у 2018. години привукла више страних директних инвестиција него било која друга привреда у свету те величине, у делу јавности поново је покренула дилему зашто велике српске компаније и бизнисмени не улажу више у земљи, те да ли држава више подстиче странце.

„Све државе на свету траже стране инвеститоре. То раде и у Америци, иако та земља важи за најразвијенију у свету”, указује за Танјуг члан клуба Привредник и власник ИТМ Групе Топлица Спасојевић и истиче да треба коначно отклонити ту, пре свега политичку, дилему да ли су Србији потребни страни инвеститори.

Различите инвестиције, додаје, из држава са свих континената које су усмерене у бројне секторе, добре су за нашу привреду, како укупна економија не би зависила од неколико великих гиганата у Србији.

Држава у том смислу, оцењује, иде у добром правцу.

И професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић сматра, као и Спасојевић, да је обим инвестиција из других земаља протеклих година свакако добра вест за нашу економију.

Обојица указују да је држава раније била принуђена да доводи стране компаније, који у фабрикама широм земље данас запошљавају десетине хиљада радника, махом нижих квалификација, док је, истичу, у последње време приметан другачији курс, односно да долази све више инвеститора који доносе нове технологије и траже образованији домаћи кадар.

Како год, домаће компаније немају капацитет да инвестирају колико и стране и није реално очекивати да „тас на ваги”, у смислу висине улагања, буде на страни српских привредника, каже Грубишић.

Инвестиције из света су важне, каже он, како би се „изнивелислала” спољнотрговинска равнотежа у платном билансу, а да би се то десило, неопходно је довести свеж капитал у земљу.

„Принуђени смо да будемо земља која привлачи капитал из иностранства. Када је то већ тако, тражите и одговарајућу структуру и нудите бенифиције, субвенције и усмеравате инвестиције тамо где држави одговара”.

Било би, међутим, добро, сматра, да стране инвестиције буду праћене домаћим, али тако што ће се наше фирме више укључивати као „подизвођачи”.

Топлица Спасојевић сматра да питање страних инвестиција треба посматрати дугорочно кроз развојни циклус сваке државе и њене економије.

Протеклих десет година држава је имала огроман проблем са незапосленошћу и реално је било, каже, да власт на сваки начин стимулише запошљавање.

Данас, када се појављује мањак радне снаге у Србији, указује, креатори економске политике треба да поставе нову агенду „на дневни ред”, а то је довођење страних инвеститора који уносе нове технологије у земљу, како би се тиме спречио одлазак стручњака у иностранство.

На питање Танјуга кога држава више помаже, домаће или стране бизнисмене, Спасојевић подсећа на време од пре неколико година када домаћи привредници нису ни могли да конкуришу за субвенције.

С обзиром на то да данас постоји значајан број странаца који већ улажу, а нови су вољни да дођу у Србију, и број субвенција, каже, иде у њихову корист.

Однос субвенција је, оцењује, 90 према 10 у корист страног капитала.

Један од разлога зашто домаће компаније нису потпомогнуте колико и стране јесте, каже, чињеница да већина наших привредника нема капацитет за огромна улагања, како због кризе која је оставила траг на њихово пословање, тако због скепсе банака да им одобри повољне кредите.

Одређени број привредника, каже, због ранијих негативних искустава у сарадњи са влашћу не желе да траже субвенције, како им се не би пребацивала политичка повезаност са одређеним партијама.

У Министарству привреде кажу за Танјуг да Закон о улагањима не прави разлику између домаћих и страних инвеститора који, кажу, имају једнаке услове да конкуришу за средства подстицаја.

„Оно што прави разлику, јесте пре свега капацитет конкретне компаније за улагање”, кажу надлежни.

У овој години потписано је 27 уговора о додели подстицаја, од чега је девет уговора потписано са домаћим, а 18 са страним инвеститорима.

Примера ради, додају, у прошлој години је од 24 потписана уговора, 13 потписано са домаћим компанијама.

Последња анализа Народне банке Србије, иначе, показује да су кредити привреди од стране водећих банака у Србији повећани у другом тромесечју ове године за 25,2 милијарде динара, при чему је преко 60 процената нових кредита одобрено сегменту микро, малих и средњих предузећа.

У Србију је прошле године ушло 3,5 милијарди евра страних инвестиција, што чини 8,2 одсто БДП-а и у том периоду било је 107 пројеката СДИ у различитим секторима, највише у производњи, аутоиндустрији, индустрији хране и дувана, текстила, некретнина...


Коментари20
bcba6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedna učiteljica
A ko kaže da iza stranog kapitala često ne stoje domaći ljudi. Zar su svi zaboravili privatizacione transakcije u kojima je firma-kupac registrovana tri dana pre kupovine, i to u nekom poreskom raju?
dipl. agronom
Ipak,ocekuje se skok traznje naseg ajvara,na probirljivom svetskom trzistu...
MMM
Kapitalistički biznis u bivšim socijalističkim društvima nije misaon, tj. ne vode ga kultivisani poslovni ljudi već neobrazovani milioneri. Nemaju visoke buržoaske kulture u smislu u kome je Marks hvalio buržoaziju u Manifestu komunističke partije kada je rekao: „Buržoazija je u istoriji odigrala krajnje revolucionarnu ulogu“.
MMM
Zašto privatne kompanije ne ulažu više u Srbiju? Odgovor zahteva odgovarajući kontekst. Savremeni evropski kapitalizam ima trostepenu strukturu: centar, poluperiferija (istoč. evrop. drž. EU) i periferija ( drž. izvan EU). Razvijeni kapitalizam (stare kapit. države) je u centru a novi kapitalizam na periferiji. Razvoj globalnog tržišta omogućava nesmetano seljenje kapitala uz svesrdnu podršku država novog kapitalizma, koje pravdaju svoju vlast ulaskom kapitala koji beži iz centra Evr. odn. EU.
dušan
Svi ovi dosadašnji komentari kad se saberu daju odgovor zašto su strani investitori i brojniji i poželjniji na tlu Srbije. Ali mi je žao što taj profesor Grubišić koji tako lepo i dobro vidi i analizira situaciju nije u stanju ili nema volje ili nezna da taj svoj rad i talenat pretstavi. Domaće banke ne prate domaće kapitaliste jer jedni u druge nemaju poverenja. Tako i jedni i drugi ostaju mali dok organizovani i bogati stranci 'beru kajmak' a poreski obveznik sve to plaća.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља