уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Први и последњи чачански кнез

Обелиск Милошу Великом, први чачански споменик, није поживео ни пола столећа, сада се припрема белег Страцимиру Немањићу
Аутор: Г. Оташевићсреда, 18.09.2019. у 20:30
Рањеник у кругу „Цера”, склоњен са трга 1961. (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Управа града наумила је да на главном чачанском тргу постави споменик кнезу Страцимиру Немањићу, утемељивачу места, и од вајара затражила идејно решење скулптуре, обeћавши три награде за најбоље радове, милион, пола милиона и 350.000 динара. На том средишном простору град шест деценија нема никакво историјско споменичко обележје, што и није необично, јер изрека вели да је Балкан увек производио више историје него што је народ могао да поднесе.

Сад се све препушта уметницима на машту, јер нема сачуваног лика кнежевог, нити јасних података о његовом животопису.

У папирима око конкурса наводи се само:

„Старији брат Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, кнез Страцимир, рођен je око 1110. Управљао је између 1168. и 1189. подручјем на северној граници српске државе, облашћу око Западне Мораве, данашњег Чачка и даље од Бреснице...

Градња Манастира Богородице Градачке (данашња Црква Светог Вазнесења у Чачку) била је око 1186–1189. године, јер се последњи пут њен ктитор, кнез Страцимир, помиње у историјским изворима, 25. новембра 1189. у писму папе Климента трећег (којим препоручује новог дубровачког надбискупа). Није сачуван лик кнеза Страцимира, нити ближи историјски подаци. Један његов печат чува се у Народном музеју Србије, фотографија печата се налази у прилогу конкурсне документације...”

Историчар овдашњи, др Милош Тимотијевић бележи да је први јавни споменик у Чачку подигнут у част другог доласка кнеза Милоша Обреновића на власт у Србији, 1859. То је био обелиск од дрвета на каменом постаменту, рад Јакова Крена, а уклоњен је већ деведесетих година тог столећа када се приступило регулацији касабе.

После Другог светског рата нови владари и победници поставили су 1955. на тргу композицију Градимира Алексића, академског вајара из Београда.

„Централни део споменика направљен је од усправног мермерног стуба, а лево и десно од њега била су постављена два полулежећа мушка акта од бронзе у натприродној величини наглашене мускулатуре, са болним грчевима који им изобличују лица. Цела композиција постављена је на мермерни плато на главном градском тргу којем је 29. октобра 1955. године име промењено из Трга палих бораца у Трг устанка”.

Склоњен је већ 1961. јер није био по вољи политичарима тог доба. Приповедало се тада, увек у пола гласа дабоме, да није био по укусу председника СФРЈ Јосипа Броза Тита док је пролазио кроз Чачак, па је већ 1961. уклоњен и од тада сељен све даље од трга који је у првој половини прошлог века био пијаца, сточна и општа.

Данас ти ливени рањеници бораве у кругу фабрике „Цер”, где су доспели 4. јула 1991, окружен је коровиштем и наслаганима палетама. Посећују их само делегације чачанског СУБНОР-а, углавном једаред годишње.

У књизи „Знамења слободе”, објављеној пре четврт века, историчар Милован Вуловић забележио је да је тада на подручју Чачка постојало шест споменика посвећених устаницима против Турака, 23 су била подигнута ратницима из балканских и Првог светског рата, а 155 је постављено у славу учесника НОР-а.

Видели смо како је прошао први чачански споменик посвећен Милошу Великом који данас у Чачку нема своје обележје, сматра се да је довољна и улична табла. А нека будућа поколења мештана сведочиће о судбини белега кнезу Страцимиру, ако се и тај далеки предак замери политичкој елити долазећег доба.


Коментари5
4ed3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan1 Čačak
Čačak ima burnu istoriju kao i mnogo mesta u Srbiji . Nažalost nema toliko trgova da bi se svakoj važnoj ličnosti ili događaju postavio spomenik. Pametnije bi bilo da gradska vlast potroši novac da se nekoliko raskrsnica 'crnih tačaka' preurede u kružne tokove . Tako će imati i mesta za spomenike. A ako im je do spomenika baš na trgu neka premeste vojvodu Stepu ili Nadeždu Petrović ili neki od spomenika iz parka kod autobuske stanice.
Slavica
У Чачку је све сређено само је остало да имамо један споменик Страцимиру. Боље је председнику као вођи да пође у болницу и да види да ли треба нешто да се поправи. Претворили су Чачак у мртав град, народ не може да га оживи јер је власт у рукама погрешних појединаца. А ако баш хоће имамо ослободиоца Дражу Михаиловића, где је Чачански крај бранио са борцима, а потом страдале многе породице. Никада нисмо желели да докажемо да нисмо били издајници ти баш ти су волели свој народ и бранили, поштовање за Страцимира, вратимо се животу.
Nebojša Joveljić
@Nemo. Potpuno ste u pravu. Ne znam kako je došlo do toga da su županu Stracimiru počeli dodavati prezime Nemanjić. On je bio Stracimir Vukanović (Zavidović), jedan od četvorice sinova Zavida Markovića (Vukanovića) rodjenog u Crnoj Gori, koji je bio župan Zahumlja. Ostala trijica Zavidovih sinova su bili Tihomir, Miroslav i Stefan Nemanja. Sve u svemu, ja ne vidim nikakvog razloga da mu se danas diže spomenik.
Nemo
@ "споменик кнезу Страцимиру Немањићу"!? Слава и част жупану Страцимиру (он не може да буде кнез) - који НЕ МОЖЕ да буде Немањић! Чак ни Немања није био Немањић, него су то постали тек његови потомци, а камоли Немањин брат?!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...Склоњен је већ 1961. јер није био по вољи политичарима тог доба. Приповедало се тада, увек у пола гласа дабоме, да није био по укусу председника СФРЈ Јосипа Броза Тита док је пролазио кроз Чачак, па је већ 1961. уклоњен ..." Тачно! Споменик се налазио на спомен-костурници, на шта је Загорац прокоментарисао: "Шта ће вам гробље у сред града?" Није било битно што су то биле кости оних, који су полетели за њим као овце: њихове кости су пребачене на периферију, а споменик у круг бившег "Цер-а"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља