понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:33
ИНТЕРВЈУ: БОЈАН СУЂИЋ, диригент, уметнички директор Бемуса

Неопходна је битка за уметничку музику

Бемус је некада био чедо државе, с огромним буџетом, а данас је буџет мањи, док су најистакнутији музичари достигли астрономске цене хонорара
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 19.09.2019. у 21:16
(Фото: Небојша Бабић)

Ове године на Београдске музичке свечаности (Бемус) доводимо заиста светске звезде, пре свих Анђелу Георгију, једног од водећих сопрана данашњице и двоструког „Женског уметника године” у избору енглеског специјализованог магазина, као и планетарну сензацију, виолинисткињу Ванесу Меј. Тешко ми је да се овде зауставим, јер су и сви остали концерти атрактивни, каже Бојан Суђић, уметнички директор Бемуса, али и извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС-а, који је уједно и шеф диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а. Наш саговорник често гостује и у свету, био је резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму и шеф диригент оркестра Народног позоришта у Београду. Концерти на отвореном су његов заштитни знак, а недавно је на Ушћу приредио спектакл „Ноћ музике” за бројну публику.

На овогодишњем фестивалу ће гостовати врхунске звезде попут сопрана Анђеле Георгију и виолинисткиње Ванесе Меј

Ово је прва година да маестро Суђић креира Бемус, наш најстарији фестивал уметничке музике, који ће нам понудити низ концерата у свом 51. издању од 6. до 19. октобра, под мотом „Класика данас више него икад”. Поред оних које је наш саговорник поменуо, слушаћемо и мајсторе домаћег џеза, трубаче Душка Гојковића и Стјепка Гута, доајена флауте код нас Љубишу Јовановића, који обележава четири деценије уметничког рада. Из Енглеске стиже ансамбл „Квинс сикс”, секстет професионалних певача Виндзорске капеле, потом челисткиња Натали Клајн, Дмитриј Синковски, виртуоз на барокној виолини, некадашњи вундеркинд пијаниста из Шангаја Ниу Ниу. Бемус се придружује обележавању 150 година постојања Народног позоришта с извођењем опере „Коштана” Петра Коњовића, а затвара се концертом Хора РТС-а, који обележава осам деценија постојања уз Хор ХРТ-а.

Нагласили сте да Београд заслужује репрезентативан фестивал уметничке музике, али да његов успех зависи и од расподеле средстава из буџета?

Када погледамо уназад, видећемо да је Бемус првих деценија био чедо државе, с огромним и данас готово незамисливим буџетима. Како сам и лично био у тадашњим саветима фестивала, сећам се да су троструко веће своте од овогодишње изазивале праве ламенте чланова и селектора, а да по садржају и именима уметника селекције нису биле амбициозније од садашње. Морам да истакнем да је град препознао потребу да се Бемус и буџетски враћа у време пре кризе од пре десетак година, што ће му свакако додатно дати ветар у једра. Ту је и парадокс – најистакнутији музичари данашњице су достигли астрономске цене хонорара, који се ближе највећим спортским звездама, али су спремни да у најскупљим и најугледнијим музичким центрима наступају и за далеко ниже своте новца управо због престижа, који се не гради у малим срединама.

Колико се позиција првог човека Бемуса коси с вашим сталним послом директора Музичке продукције РТС-а или је то предност? Да ли ће бити места на фестивалу и за Београдску филхармонију?

Трагајући за новим селектором, верујем да су се одговорни за избор водили једноставном логиком. Симфонијски оркестар и Хор РТС-а, који су били неупитни избор свих претходних селектора и редовно наступали на Бемусу, те били последњих година и једини стабилни велики ансамбли у селекцијама, управо јесу велика предност, уколико су у тесној вези с фестивалом. То важи и за диригента који их представља, а сам је такође вероватно најзаступљеније име међу уметницима у протеклих пола века Бемуса, диригујући с различитим ансамблима. Високо ценим Београдску филхармонију и не могу да домислим разлог због кога овај оркестар, с којим сам раније имао дивну дугогодишњу сарадњу, није годинама свирао на најзначајнијем домаћем фестивалу, што се, срећом, ипак разрешило прошле године, када су коначно то учинили. Веома брзо после наименовања упутио сам им позив за учешће на овогодишњем Бемусу, на коме су се љубазно захвалили, због већ претходно уговорених обавеза. Надам се да ће позив за идући фестивал прихватити, свакако под условима који су за Бемус могући.

На спектаклу „Ноћ музике” на Ушћу недавно сте, диригујући својим ансамблима СО и Хором РТС-а, окупили хиљаде људи?

У времену које препознаје велике бројке, прегледе, лајкове и рекламерство често без покрића, док су квалитети истина постали веома релативна категорија, мислим да је неопходно да се води битка различитим средствима за опстанак и место уметничке музике и вредности које она са собом носи. Класична музика мора да повремено изађе из оквира концертне дворане и већ познате публике, која је ипак све малобројнија уколико јој се не прикључује нова. Концерт на Ушћу, као и претходни на Ташмајдану, те широм Србије и региона, огромном посетом, фантастичном енергијом и дирљивом захвалношћу стотине хиљада присутних људи сведоче о великој потреби да се овакви догађаји приређују.

Како унапредити домаћу музичку сцену и сазидати акустичне дворане које би сви хтели – и Београдска филхармонија и Народно позориште, а и ваши ансамбли у Музичкој продукцији?

Питање врхунске концертне тј. оперске дворане јесте готово вековни чвор који је изазивао бројне научне студије и процене. Можда би се дворане најпре могле упоредити с визијом метроа у Београду, који је после пола века ипак ушао у неку озбиљнију фазу припремних радова, док су се дворане стално наслеђивале као нерешиви проблем ранијих гарнитура на власти. Да би се правилно и објективно ушло у поменуту проблематику, неопходно је сагледати постојећу ситуацију и доминантне музичке институције и њихову заступљеност у Београду. Препознате институције не смеју да се доведу у неравноправну ситуацију. Већина европских престоница има адекватно (гламурозно) оперско-балетско здање, једну или више изузетно акустичних концертних дворана за симфонијске оркестре и (или) филхармоније, велику концертну дворану, студио за РТВ ансамбле, као и музичку академију са сјајном концертном двораном у оквиру објекта. На држави је да ове потребе сагледа и донесе адекватан план. Било какво арогантно понашање само једне институције, наметање само сопствених интереса, „гурање преко реда” и незаинтересованост за било кога и било шта ван себе, у друштво може само да унесе додатни примитивизам и ударце испод појаса од нас, који би требало да управо културу схватамо и широко промовишемо не само као музички догађај кроз број наплаћених улазница већ као начин живота окренут ка најплеменитијим људским вредностима и врлинама.


Коментари11
14af8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jeremija
Poštovani gospodin je monopolista muzičkog života.Orkestar RTS se raspada,ljudi beže iz njega,nijedan drugi dirigent nije dopušten da gostuje.Beogradska filharmonija je nedostižni pojam za Sudjićev orkestar.A maestro je pokazao da je zavidan,čim pokušava da ospori pravo BF da dobije svoju adekvatnu salu koju svojim kvalitetom i zaslužuje.Uostalom,cela priča o sali je i počela od Filharmonije.Sad Sudjic zvani Jeremija hoće kao padobranac da se uvali.Neće moći.
Olja
Maestro Sudjic ima viziju, putuje po svetu sa ansamblem RTS i privatno, dovodi u Beograd slavna imena, na čemu smo kao publika vrlo zahvalni. Neverovatno kako stiže da uskladi brojne obaveze sa obavezama na fakultetu. Ima sjajne studente, koji su čak i doktorirali ( on je bio mentor). Šteta što ne pruža priliku i ne uključuje iste u značajne događaje. Razumem da je maestro u najboljim godinama, ali srpskoj muzičkoj sceni potreban i mladi školovani kadar, koji bi nasledio slavnog Maestra.
primedba
Negovanje umetnicke muzike ne moze da se svede na monopol jednog dirigenta. Tako mlade snage odlaze iz zemlje, gube svi. Bojane, malo se makni, ko ima krunu na glavi nece je izgubiti gibanjem.
Nina
Potpuno ste u pravu!
Препоручујем 6
Nedim
Gostovanja čuvenih solista oduvek su bila skupa.Za jubilej operske primadone Radmile Bakočević-"Toska" sa Domingom plaćeno je slavnom tenoru 50.000DM.Kaže da je zbog simpatija prema Beogradu spustio cenu.Bio sam na 1.BEMUSU i kasnije na nekih još 5-6.U okviru BEMUSa bilo je tu velikih predstava i koncerata.Bojan voli da diriguje ali i traži da samo njega snima posebna kamera to mi kaže prijatelj iz RTS-a.Dobar je i sugestivan dirigent.
Sasa Trajkovic
Bojan S. je oličenje umetnika, humaniste koji svojim predanim i kontinuiranim radom podiže naše muzičke standarde ali i popularizuje klasičnu umetničku muziku van elitističkkih krugova prosvećenih i obrazovanih. Naš obrazovni sistem ne neguje vaspitanje i kulturu kao osnovne vrednosti društva pa smo kao narod u vaspitanju i kulturi od estetske, lične, kulture izražavanja do ekološke na začelju Evrope. U eri medijskog šunda i kiča kojim su kontaminirani komercijalni mediji to je Sizifov POSAO.
Aleksandra
Neka slobodno podeli taj Sizifov posao.sa mladjim kolegama, kojima predavao i bio mentor na mastersu i doktoratu.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља