недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Увођење трамваја – модернизација Београда

Пут од Славије до Калемегдана трајао је 18 минута, а на линији се налазило осам кола која су саобраћала у интервалима од 10 до 12 минута
Аутор: Горан Весићпетак, 20.09.2019. у 11:09

За десет дана биће тачно 126 година од како је први трамвај почео да саобраћа у Београду. Тог 1. октобра 1892. године од  Славије ка Калемегдану кренуо је трамвај са коњском запрегом. Београдска општина организовала је тим поводом велику свечаност. Испред зграде Општине постављена су два вагона у која су ушли председник београдске општине Милован Маринковић, чланови општинске управе, одборници и чиновници.

Трамвај је тачно у 11 сати кренуо према грађанима који су чекали на Теразијама, а дуж трасе било је неколико хиљада људи који су желели да виде „варошки воз”. Митрополит Михаило освештао је на Теразијама први трамвај. Пут од Славије до Калемегдана трајао је 18 минута, а на линији се налазило осам кола која су саобраћала у интервалима од 10 до 12 минута. Трамвај су вукла два коња, а свака композиција је имала шест коња који су се смењивали на свака два сата. У једним колима било је 16 места за седење и исто толико за стајање. Станица, осим почетне и завршне, није било и путници су сами заустављали трамвај и улазили и излазили, по жељи. Ондашње новине су писале да се „саобраћај обављао у духу нимало званичних, већ врло патријархалних односа између трамвајског особља и путника”, ма шта то значило.

Београд је у то време из оријенталне вароши постајао европски град. Како је то изгледало описао је француски историчар Албер Мале.

„Куће су ниске, са истуреним баштама заграђеним искривљеним тарабама, а крај њих високе палате. На угловима кафанице оријенталског типа, мусаве и димљиве; из њих се разлежу севдалинке и шири мирис ракије и роштиља, а у Позоришту се даје европска представа чисто париског комада ’Госпођа са камелијама’ од Александра Диме.”

Само годину дана пре увођења трамваја београдска општина донела је одлуку о увођењу електричног осветљења. Записници са седница Општинског одбора који се чувају у Историјском архиву Београда показују да се на седницама водила тешка борба између заступника „јавне расвете на гас” и оних који су били напреднији, па су желели „расвету на струју”. Било је и оних који су били против увођења јавне расвете, додуше у Народној скупштини (која се налазила на месту садашњег Одеона на углу Милоша Великог и краљице Наталије), где је један посланик на седници рекао да „поштен свет ноћу спава, а багра нека ломи ноге”.

Београд је уз тешку муку донео одлуку о увођењу електричне расвете и посао је поверен Периклосу Циклосу из Милана који је у име свог Српско-француског друштва добио концесију на јавну расвету у српској престоници. Одмах потом са истом компанијом Београдска општина закључује уговор о изградњи „варошке железнице” у дужини од 21 километар. Поред већ поменуте прве линије, друга линија је спајала Славију са Железничком станицом и Пристаништем, а трећа линија је од Теразија водила до Новог гробља. Потом је грађена пруга за Топчидер на механичку вучу.

Први шеф трамвајског саобраћаја у Београду био је Чех Винченц Блажек, а благајник Француз Жан Сало. Коњи су били смештени у трамвајском депоу, изграђеном на Цариградском друму (данас Булевар краља Александра), који се тада називао „трамвајске штале”. Коњски трамваји коришћени су у Београду све до 1904. године иако је већ 5. јуна 1894. године пуштен први електрични трамвај на топчидерској прузи. Због велике низбрдице у Улици Милоша Великог, трамваји су испадали из шина па су се Београђани бунили, али су их општинске власти умиривале да нема никакве опасности „јер су трамвајска кола тешка и одмах стану”. Исте године, због штрајка трамвајских радника варошка железница је стала на неколико дана. Разлог побуне запослених био је тај што је управа трамвајског друштва желела да им укине једина два дана одмора која су имали у месец дана. Штрајк је завршен повећањем плата на 10 динара.

Занимљиве су примедбе Београђана на трамвајски саобраћај које се могу наћи у представкама Општинском одбору о чему је писала Дубравка Стојановић у књизи „Калдрма и асфалт”. Грађани су се жалили да су „трамваји каснили у поласку и да је саобраћај несигуран и непоуздан”, као и да „Друштво није пуштало у саобраћај онај број трамваја који је уговором предвиђен”.

Путници су се жалили да су трамваји често испадали из саобраћаја због напона струје, а то је доводило до расправе са трамвајским особљем јер је Друштво према уговору било „обавезно да врати новац за карту ако трамвај стоји дуже од два минута”, што су они одбијали да ураде. Посебно су биле бизарне свађе око висине деце у превозу јер малишани до висине од једног метра нису плаћали карту. Да би то проверили, кондуктери су имали штапове дужине од једног метра којима су премеравали децу, али су родитељи тврдили да су њихова деца нижа иако је штап показивао другачије. Било је проблема са „зимским” и „летњим” колима или, како би се данас то рекло, са климом. Упркос сталним сукобима Београда и Друштва, уговор је проширен 1911. године на још две линије и то Славија – Чубура кроз Макензијеву улицу и другу према Гробљанској улици ка Трошарини на Смедеревском путу. Било је предвиђено да посао траје осам месеци, али Друштво је каснило, па је Општина претила наплатом пенала од 50 динара за дан. Посао је завршен тек 1913. године без наплате пенала. Тако је увођење трамваја у наш град представљало модернизацију Београда и коначну победу Европе над Оријентом. Као када данас причамо о електричним аутобусима.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари0
0cff0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља