среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34
ИНТЕРВЈУ: ТОМАС ОСТЕРМАЈЕР, редитељ

Враћам се теми радничке класе

Насиље је део позоришта још од доба античких комада. Нема окрутнијих комада од грчких трагедија, погледајте само „Персијанце” или „Едипа” или „Баханткиње”, то су ужасне, врло окрутне приче
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 20.09.2019. у 22:24
(Фото: Brigite Lacombe)


53. БИТЕФ

После 16 година паузе долазак Томаса Остермајера и његовог позоришта Шаубине из Берлина на овогодишњи 53. Битеф ишчекује се с великом знатижељом посебно ако се зна да је овај немачки редитеља за режију Ибзенове „Норе” на 37. Битефу 2003. године добио награду „Политике” за најбољу режију.

Остермајерова представа „Историја насиља” биће изведена вечерас од 20 сати на сцени Позоришта на Теразијама, као пета фестивалска премијера. Поклоници Битефа свакако памте и гостовање Остермајерове представе „Disco Pigs” на 34. Битефу 2000. године.

Недавно сам поставио четири представе о успону деснице у Немачкој, и то је тема која ме тренутно највише окупира

– Волим атмосферу која влада у Београду и дух људи, а и добар сам пријатељ с Биљаном Србљановић. Први пут када сам био у Београду, Милошевић је још увек био на власти. Давао сам интервјуе под условом да могу после тога да интервјуишем и ја њих. И даље код куће имам траке на којима су интервјуи с тим новинарима. Тада сам се у великој мери упознао са ситуацијом у Србији. Новинари Радија Б92 су ме водили по граду, и тек тада сам схватио размере бомбардовања 1999. Био сам шокиран, поготово јер је у то време министар иностраних послова Немачке био Јошка Фишер, који је био на челу Зелених, левичар, а био је, дакле, одговоран за то да су први пут после Другог светског рата немачке бомбе напустиле немачко тло и биле бачене на једну страну земљу. Тако да је све то за мене било од изузетног значаја. Сада поново долазим у Србију и шалио сам се с Иваном Меденицом да, будући да Велика Британија напушта Европу, ви можете да се прикључите Европској унији, остало је упражњено место. Изузетно уживам у Србији. Прошли пут сам ишао на сплавове и стекао сам утисак да је млада генерација заиста пуна живота.

На 53. Битеф долазите представом „Историја насиља”. Аутобиографску причу младог француског писца Едуара Луија склапате као слагалицу, комбинујући временске перспективе и мање целине наратива. Шта вас је мотивисало да се бавите овим делом?

Основне теме тог романа су ксенофобија, расизам и хомофобија, а истовремено представља интиман поглед на врло личну причу у којој се сусрећу многобројне контрадикције садашњег тренутка. То је врло савремена љубавна прича о два младића од којих је један са севера Африке, а други из Француске, и то из радничке породице. Роман доноси веома комплексну причу о друштвеној стварности која се ретко виђа на сцени јер нема много комада о радничкој класи. Зато сам био заиста решен да се позабавим тим романом.

Историја насиља је одувек била инспиративна тема историчарима, социолозима, политичарима. Зашто савремено доба изводи насиље на светло позорнице?

Не бих рекао да је насиље нешто што је својствено савременом театру, не. Насиље је део позоришта још од доба античких комада. Нема окрутнијих комада од грчких трагедија, погледајте, само „Персијанце” или „Едипа” или „Баханткиње”... То су ужасне, врло окрутне приче. Постоји лепа теорија о томе како је настала античка трагедија, а која каже да су се та друштва суочавала с проблемом младића, ратника, који се враћају из рата под теретом тешких траума. Како би се с тим траумама изборили, они су се у позоришту суочавали с тим окрутним ратним причама, после чега су се поново могли интегрисати у друштво. Не мислим да насиље на сцени или филму изазива насиље, већ сматрам да је обрнуто.

Представом „Историја насиља” као да се враћате у своју рану, младалачку фазу коју су одликовале савремене теме, жестока глумачка игра, видео-радови и извођење музике уживо. Ваша редитељска посластица, колико памтимо, јесте осавремењивање класичних драмских текстова. Шта данас заокупља вашу уметничку знатижељу уопште?

Све контрадикције с којима се данас суочавамо. Један од комада који је, сасвим неочекивано, поново добио на актуелности јесте Ибзенов „Непријатељ народа”, с којим смо на турнеји и гостујемо у Загребу 1. октобра. То је драма која се бави еколошким скандалом, темом еколошке истине и снагом политике и економије које се боре да се та истина на дозна. А то је оно што се дешава данас с климатским променама и кризом глобалног загревања. Поред тога, све више се враћам питањима радничке класе, питањима левице, то су све проблеми којима се бавим у представи „Повратак у Ремс”, који је на турнеји по Француској, и зато сам тренутно у Милану јер припремамо италијанску верзију. Недавно сам поставио четири представе о успону деснице у Немачкој и то је тема која ме тренутно највише окупира.

Како доживљавате глобалне токове чији смо и ми део? Да ли је данас свако кретање политичко?

Наравно, сваки покрет је политички, иначе, не би био покрет. Мене не брине то што деца не иду у школу већ то што се њихова генерација бори против наше. Наиме, њихов непријатељ нисмо ми већ политика, политичка моћ и њен интерес за моћ економије, а управо ти млади људи су они који могу да утичу на то да дође до неке промене. Они могу да донесу законе против индустрије која загађује атмосферу јер то је прави непријатељ с којим се треба суочити. Не треба генерализовати ствари. Да парафразирам Хоркхајмера: „Они који хоће да причају о климатским променама, морају да причају о капитализму.”

Колико смо спремни да разумемо другу културу, различите људе и њихове судбине? Да ли свет може да се мења емоцијама?

Не, позориште не може да промени свет. Време у којем сада живимо и претње с којима се суочавамо широм Европе, успон национализма и екстремне деснице, фашизма, то је ситуација која захтева да се из позоришта изађе на улицу. Једино што може да донесе промене јесте коалиција свих осталих странака и друштвених група, сви морамо да се удружимо и изађемо на улице јер то је једини начин да се суочимо с том претњом.

Од оснивања Битефа до данас немачко позориште је присутно на овом фестивалу. Нисмо му ни овога пута одолели. Које теме, догађаје, појаве тренутно заокупљају пажњу немачких уметника?

Тешко је дати неку тако уопштену слику. Лично представљам, у извесном смислу, усамљену фигуру у немачком позоришту јер мене и даље занимају савремени комади какав је и „Историја насиља” Едуара Луија. Занима ме причање приче, док у немачком позоришту увек имате, у данашње време поготово, фасцинацију формом. Узмете класичан комад и направите врло стилизовану верзију која се више бави естетиком, а мање садржајем.


Коментари5
7e00b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Antikapitalizam
Reditelj Tomas Ostermajer je borac protiv duha vremena, a ne "legionar trenutka" (F. Niče). Biti borac protiv duha vremena danas je izuzetno teško jer je duh vremena kapitalistički. Ali, "na muci se poznaju junaci".
Antikapitalizam
Sadržaj odgovora reditelja T. Ostermajera pokazuje da se i u polju pozorišne umetnosti može odvijati semantička subverzija za rušenje monopola pojmova kojim se neoliberalizam (finansijski kapitalizam) čini bezalternativnim. Takav sadržaj semantičke subverzije je u funkciji idejne pripreme za jačanje delatnog potencijala levice u Evropi.
Konstantin
Ko sponzoriše okupljanja ovih dokonih marksističkih propovednika, da li se novac poreskih obveznika upotrebljava za to da slušamo o sudbini migranata, fašističkoj pretnji, ugroženoj demokraciji, svetkoj pravdi, itd?
Vlad
Novac poreskih obveynika se sliva u džepove pojedinaca, koji se danas ne zovu kapitalisti (jer to i nisu) već menadžeri. Svest o tome ne postoji, a posledice njihovog delovanja su navedene pojave.....itd.
Препоручујем 2
Antikapitalizam
Reditelj Tomas Ostermajer bavi stemama koje su voma značajne za vreme u kojem živimo: nasilje, klimatske promene, pitanja radničke klase, uspon nacionalizma i ekstremne desnice, povezanosti kapitalizma sa fašizmom, problemi mlade generacije itd. To su pretnje sa kojim se suočava savremeni svet i koje moraju da se nađu kako u pozorištu tako i u centru delovanja progresivnih društvenih pokreta. Kritika kapitalizma i kroz umetnost može da dotakne njegove temelje i ospori mu pravo na postojanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља