уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Тајанствен сваки пети власник фирме

Обавеза регистровања стварних власника један је од прописа којим се држава (превентивно) бори проти прања новца
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 21.09.2019. у 10:00
(Фото Танјуг/Данило Петернек)

Упркос чињеници да држава чини све како би поједноставила поступак евидентирања правих власника фирми, убрзала процес легализације, или послодавцима омогућила да преко електронских пријава регулишу стаж за запослене, остаје нејасно како је могуће да се поред свега тога и даље не зна стварни власник сваког петог привредног друштва у Србији.

Ово је утолико занимљивије ако се зна да је електронски поступак евидентирања бесплатан, а Закон о Централној евиденцији стварних власника је донет како би се коначно стало на пут прикривању правних власника домаћих и страних компанија, а тиме и спречио уплив сумњивог новца и његов улазак у легалне токове.

Упитани како је могуће да се избегне евидентирање правих власника фирми и зар се приликом оснивања фирми они који је отварају не легитимишу, Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор у Пореској управи, за „Политику” каже да ствар ипак није тако компликована. Наиме, ради се о обавезама које је прописао Закон о централној евиденцији стварних власника, а који је донет у циљу откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. Пропис је донет у првој половини прошле године, а обавезао је све привредне субјекте да до 31. јануара 2019. у за то посебној формираној евиденцији упишу свог стварног власника. Посебна евиденција води се у АПР.

– У пракси је то од 80 до 90 одсто случајева једноставна радња. Грубо речено, преписивање већ постојећих јавно објављених података којима је АПР и раније располагала. Наиме, према наведеном закону стварним власником привредног друштва најчешће – д. о. о сматра се власник који има 25 одсто или више удела у друштву. Ти подаци (име и презиме и проценат удела сваког власника) се већ налазе на страници сваког привредног друштва у делу чланови. Исто тако стварним власником удружења, задруге, фондације, задужбине и установе сматра се физичко лице које је регистровано за заступање и тај податак се налази такође на страници тог субјекта у АПР-у делу законски заступници – објашњава Пап.

– Дакле, обавеза регистровања стварног власника привредног друштва нема никакве везе с грађанско-правним (купопродајним) и облигационим обавезама које то лице заснива са својим купцима (добављачима). Привредна друштва су правна лица који имају свој сопствени правни субјективитет и за своје обавезе одговарају независно од тога ко им је стварни власник. Обавеза регистровања стварног власника један је од прописа којим се држава (превентивно) бори против прања новца – каже овај порески стручњак.

Горан Радисављевић, проф. јавних финансија на ФЕФА факултету, каже да не може да се региструје фирма уколико се не зна власник, оснивач и овлашћено лице. Проблем је што власник на папиру и стварно власник нису увек исти. Зато је донет правни акт који обавезује упис стварних власника у регистар.

– За предузећа која се сада оснивају дат је рок да се након оснивања упишу у регистар стварних власника. Ако то не ураде у датом року, следи санкција. Предузећа која су била основана пре доношења регулативе, имала су рок да се у регистар упишу. Дакле, то што не постоји податак о стварним власницима за сва предузећа, не значи да се не зна одговорно лице односно власник „на папиру”.


Коментари8
7494c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Павле Неранџић
To je znak da je sve korumpirano.
milic
Sve bi bilo u redu da smo,a ovo je samo jedan dokaz da nismo,postali u dovoljnoj meri prava drzava.Ne mogu da verujem da se i ovaj zakon ili pravilo napravilo toliko komplikovanim da je nemoguce kontrolisati postovanje istog.Ponekad pomislim da se,ne od juce,svaka vlast trudila da namerno u svoju korist pravi ovakve zakone,a ima ih gomila sa"izbusenim"rupama u njima.Zato sam ubedjen i podsecam gospodu pravnike,da su sigurno sposobni da prave jednostavne zakone kojim se i ovo lako kontrolise.
Мр Радомир Шћепановић
Цела Србија је продата на офшор, а ви и даље утврђујете власнике?
dipl. agronom
Sve ce to digitalizacija,dovesti u nered...!! Dok se ne preispita vozni park,uz zakon o ispitivanju porekla imovine,od 1990. pa do zlatnog doba...Ovako,smo Knezevina Srbija....
Gliša
Kako će drugačije da operu novac?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља