понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:06

Нови Трампов саветник преговарач за талачке кризе

Џона Болтона замењује Роберт О’Брајен, који се отворено залаже за чвршћу политику према Ирану, Русији и Кини
Аутор: Јелена Стевановићпетак, 20.09.2019. у 22:00
Роберт О’Брајен и Доналд Трамп (Фото АП)

У изјавама америчког председника свет често изгледа као отмичар који је америчке интересе узео за таоце па не чуди што је Доналд Трамп за новог саветника за националну безбедност изабрао управо стручњака за талачке кризе.

Роберт О’Брајен (53) досад је у Трамповој влади био преговарач за ослобађање америчких држављана широм света, а сада постаје Трампов четврти спољнополитички и војни саветник за непуне три године. Као саветник за националну безбедност у Белој кући, предлагаће шта треба предузети поводом ситуације с Ираном, Северном Корејом, Венецуелом и другим спољнополитичким и безбедносним изазовима.

Један од његових последњих задатака на старој функцији у Стејт департменту био је летошњи одлазак у Шведску на суђење афроамеричком реперу који је тамо ухапшен због насиља. О’Брајен је добио лоше коментаре јер није било јасно шта је тражио у Стокхолму кад Ејсап Роки није био киднапован, већ законито ухапшен у демократској земљи. Како су медији тада оценили, Трамп је послао О’Брајена у Шведску да би извршио притисак на тамошњу владу и судство да пусте репера на привремену слободу. То се коначно и догодило па се афроамерички музичар вратио кући пре изрицања пресуде, која га је осудила на условну казну затвора.

Овај догађај је за Трампа био приоритет јер су се поједини славни Американци, попут Ким Кардашијан и Кањеа Веста, заложили за Ејсапа Рокија. О’Брајену је било тешко да објасни зашто се бави овим случајем док су бројни други Американци из различитих разлога заточени негде у свету, а на крају је признао да је деловао на личну председникову молбу. Оданост шефу администрације била је један од разлога зашто се Бела кућа одлучила за О’Брајена, а велику улогу играло је и то што је уживао подршку државног секретара Мајка Помпеа и председниковог зета Џареда Кушнера, пише „Бизнис инсајдер”.

Кад је обелоданио ко је наследник Џона Болтона, Трамп је похвалио О’Брајена као преговарача који је ослободио бројне Американце. О’Брајен је договорио да Анкара пусти америчког свештеника осумњиченог да ради против турске државе као и да Пјонгјанг ослободи америчког студента који је убрзо преминуо по повратку у домовину. За време Трампове владавине, ослобођено је око 20 Американца који су из једних или других разлога били задржавани у некој страној земљи против своје воље. Међу њима још није новинар који је заробљен у Сирији за време Барака Обаме, као ни некадашњи маринац који је почетком године ухапшен у Русији под сумњом за шпијунажу, на шта медији упорно подсећају администрацију.

Иако замењује Болтона, који је био исувише ратоборан за Трампов укус, и О’Брајен је јастреб, оцењује „Политико”. Показао је то у књизи о Обаминој спољној политици, истичући да је она ослабила америчку моћ у свету. Писао је да су за време Обаме Русија и Кина ојачале, али да ће се САД вратити на место које им припада. „Сигуран сам да Американци и даље верују у победе, да још виде нашу земљу као ’светлећи град на врху брда’”, констатовао је, апелујући на Вашингтон да се супротставити „аутократама, тиранима и терористима”. Његов идеал је Америка из времена Роналда Регана, а Обамин споразум с Техераном о иранском нуклеарном програму изједначио је са споразумом из Минхена и пристајањем европских сила да Немачка припоји Судет.

Ипак, радио је за Стејт департмент и док је државна секретарка била Хилари Клинтон, као и пре тога у време Бушове владавине. Блиско је сарађивао и с Болтоном у Уједињеним нацијама док је овај био амерички амбасадор на Ист Риверу.

О’Брајен се бавио и правом у адвокатској фирми коју је основао у родном Лос Анђелесу, а радио је и као политички саветник републиканских председничких кандидата. На прошлим изборима ангажовао се за Трамповог унутарстраначког ривала Теда Круза, критикујући њујоршког милијардера управо на пољу националне безбедности. Како је тада говорио, највише га је бринуо Трампов однос према Русији и планови да среже буџет Пентагону (актуелни председник је у ствари повећао издвајања за војску), али се суздржао од оваквих коментара када су стигли резултати избора. Ако и није подједнако ратоборан колико и његов претходник Болтон, отворено се залаже за чвршћу политику према Ирану, Русији и Кини.

Биће највише рангирани мормон у Трамповој администрацији, а један од првих задатака на новој функцији биће оцена шта треба урадити поводом напада на саудијска нафтна поља, које Ријад приписује Ирану. Ипак, медији оцењују да ће Помпео бити далеко моћнија фигура у Трамповој влади од О’Брајена и да ће председник више пажње обраћати на оно што каже државни секретар него саветник за националну безбедност.


Коментари1
15d6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Врабац
Добро је одабрао. Америчка спољна политика се данас и своди на управљањње великом талачком кризом. А таоци смо ми - тј. цео свет.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља