понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Полански – тражен и пожељан

Аутор: Јасмина Бојићпетак, 30.05.2008. у 22:00
Марина Зеновић

ФИЛМ
Специјално за Политику
Парк Сити, Утах – „У Европи Роман Полански је цењен режисер, у Америци тражени бегунац; у Европи су људи импресионирани креативношћу Поланског и сматрају да је жртва Хитлера, Чарлса Менсона и америчког лицемерја када је у питању секс, а у Америци је за многе криминалац”, коментарише један од пријатеља Романа Поланског у документарном филму „Роман Полански – тражен и пожељан” Марине Зеновић. Чувени режисер је признао да је имао однос са малолетном девојком, и кад је требало да оде у затвор, побегао је из Америке и наставио нормално да живи у Паризу. Објашњавајући после светске премијере на Санденс фестивалу да се њен нови документарац не бави биографијом чувеног режисера, већ околностима под којима му је забрањен повратак у САД, Марина Зеновић је нагласила да је и после 30 година случај остао неразјашњен до краја и трагичан за све учеснике. У филму говори и Саманта Гајмер, девојка коју је мајка тада као тринаестогодишњу девојчицу довела на састанак са Поланским, док њена мајка није пристала на интервју.

Филм није биографска прича него истраживачка, више новинарска, о томе шта се догодило када је Роман Полански пре тридесет година оптужен за силовање малолетне Саманте.

Тешко је састављати причу за филм и комбиновати толике судске податке у јединствену целину. Пре свега је требало објаснити како се десило то што се десило и шта је све претходило случају. То је значило радити на две различите теме и онда их повезати тако да све буде разумљиво и интересантно.

У Европи имају потпуно другачији став према целој причи. Много су спремнији да оправдавају Поланског, кога виде као човека чији је читав живот обележен трагедијама. Као мали је доживео да му мајку убију нацисти, да би касније његова велика љубав са супругом Шерон Тејт завршила њеним убиством у осмом месецу трудноће.

Међутим, постоји још једна страна приче – она која се бави процесом, судијом и суђењем, и факторима који су утицали на пресуду због које Полански не сме више никада да се врати у САД. Филм открива управо тај део приче који људи јако мало знају, иако постоје судска документа. Нажалост, нико не жели да чита сувопарне судске извештаје и коментаре. Сви радије укључе компјутер и читају сензационалистичке трачеве о суђењу, бежању, прогонству. Већина претпоставља да је суд детаљно претресао чињенице, али у овом случају начин на који је судија радио је у великој мери узрок што је Полански морао да напусти Америку.

Како сте успели да убедите Саманту Гајмер да говори у филму?

Контакт са њом ми је омогућио њен адвокат кога сам упознала у Лос Анђелесу. Саманта је прихватила интервју јер јој се допао мој концепт и став да треба изнети чињенице које ће заинтригирати публику да дубље размисли о случају, а не да одмах оптужује једну или другу страну сходно предрасудама.

Роман Полански не учествује у документарцу?

(/slika2)И њега смо пар пута контактирали и на крају је прихватио да само поразговара о филму, али не и да да интервју. Срели смо се у Паризу и одмах ми је рекао да је заинтересован за филм, али да не жели да учествује. Прихватио је ситуацију да су неке ствари нерешене у његовом животу и да му сва врата нису отворена. Његова породица може да путује где год жели, али он не може, јер ризикује хапшење. Читав случај има једну врло тужну конотацију – тинејџерка је желела да постане звезда, њена мама је желела да јој ћерка постане славна, судија је хтео парче холивудске славе, а дебљи крај је извукао Роман Полански.

Саманта је још пре десет година јавно опростила Роману, појавивши се са својим адвокатом у телевизијској емисији „Лари Кинг уживо”.

Да, али се ту више не ради о Саманти. Ово није случај Саманта против Романа, него јавни тужилац државе Калифорније против Романа Поланског. Саманта је опростила Роману, али зато што је судија забрљао у вођењу случаја, Роман не може да се на основу тога врати у САД. У питању су слојеви и слојеви бирократије. Полански се неће вратити у САД уколико не постоји некакав споразум, а споразум не може да се направи уколико се Роман претходно не врати у САД. Зато је то „квака 22”. Адвокати обе стране треба да траже од новог судије да се направи нови споразум. Све зависи од њих и од новог судије, који не би смео да подлегне холивудском медијском спектаклу, као што се то догодило претходном судији. Недавно је Поланском било понуђено да се врати у САД и да се појави на суђењу, с тим да му се гарантује да неће бити притворен, али да читава ствар мора бити отворена телевизији. Полански је то одбио. (У САД нису дозвољени директни ТВ преноси из судница – прим. Ј. Б.)

Ваш отац, Џорџ Зеновић, не само да је пореклом из бивше Југославије, него је такође дуго година био угледни политичар и судија. Колико су ова два фактора – европско порекло и познавање америчког правног система у вашој непосредној фамилији утицали да се упустите у истраживачке воде о случају Полански?

– Мој отац зна доста о односу медија, правног система и наше опседнутости славним личностима. Као правник је скандализован како је сензационализам утицао на судију, и желео је да осветлим овај случај и за љубав његових професионалних идеала. Без обзира што је Роман Полански прихватио кривицу за једну од шест оптужби, поставља се питање какав је био његов однос са судијом и зашто је добио такав третман какав је имао. Један од разлога зашто је мој отац престао да се бави судством и прешао у политику јесте што се разочарао у сличне неправилности. Увек су га занимали међуљудски односи и сплет околности који доводе до судске одлуке. Овај филм је управо прича о два фасцинантна човека – о калифорнијском судији Ритенбанду и режисеру Поланском и како су их њихове несавршености, уз помоћ медија, довеле до једног тужног исхода.


Коментари0
39652
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља