петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:26
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВЛАДИМИР ВАСИЋ, генерални секретар Удружења банака Србије

Четири понуде за Комерцијалну банку утицаће на цену

Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 22.09.2019. у 23:30
Владимир Васић (Фото: Удружење банака Србије)

За куповину Комерцијалне банке стигле су четири понуде и сигуран сам да ће утакмица међу понуђачима утицати на коначну постигнуту цену. Удружењу банака Србије, као пословном, струковном удружењу добродошао је сваки купац тако значајне банке за кога се определе надлежни државни органи као већински власници. Реч је о банци која у знатној мери утиче на укупне перформансе банкарског сектора Србије и у том смислу Комерцијална банка је у великој мери присутна у свим активностима Удружења банака Србије (УБС). Верујемо да ће тако и остати и по промени њеног већинског власника, каже у интервјуу за наш лист Владимир Васић, генерални секретар УБС, одговарајући на питање да ли ова највећа државна банка може добро да се прода.

У ком правцу ће ићи ова индустрија? Да ли ће и даље бити консолидације, укрупњавања банака?

Банке послују на тржишту и будуће одлуке о укрупњавању морамо препустити њиховом менаџменту и власницима. Ипак, важно је указати да је тренд спајања  као и промене власника банака присутан и да је условљен приликама на тржишту које му иду наруку. Тренд куповине банака приметан је у целом региону, али и у светским оквирима, и у том погледу се наше тржиште не разликује.

Да ли су банке задовољне како су конвертовани зајмови у „швајцарцима” у евре и процентом одазива клијената? Банке су се дуго опирале да изађу у сусрет клијентима. Да ли је било потребно да се укључи држава и да поднесе део трошка? Јесу ли одахнуле сада када је проблем због кога су имале негативан имиџ у јавности решен?

Желим да вас подсетим да су банке у неколико наврата од 2009. до 2015. године нудиле договор и конверзију спорних кредита у кредите индексиране у еврима, када је неколико хиљада корисника већ решило свој проблем, тако да не могу да се сложим с констатацијом да су се банке опирале да изађу у сусрет клијентима. Напротив, нашим чланицама је највише стало да спорна питања буду решена, јер је то, између осталог, утицало и на њихово редовно пословање. Због тога су и подржале иницијативу за тражење најбољег модела који би био економски одржив и када се појавила држава, са жељом да законски реши ово питање, банке су то прихватиле јер је интерес свих био да се тај дугорочни проблем затвори. Резултат је познат, донет је лекс специјалис који је ступио на снагу 7. маја, а током три месеца више од 15.000, односно 90 одсто корисника одлучило се за конверзију.

У сваком извештају НБС о контроли банкарског сектора наведено је да десетак банака, и то све оне највеће, нису поштовале Закон о заштити корисника финансијских услуга, односно кршиле су га на штету клијената. НБС их је и кажњавала. Како коментаришете такво понашање банака?

У деценији за нама НБС је донела више прописа који директно или индиректно прописују обавезе пословних банка за детаљно уређење заштите корисника, чиме је увела високе стандарде заштите корисника, који не заостају за стандардима већ присутним у Европској унији. С друге стране, банке су у знатној мери унапредиле своје пословање у делу који се тиче заштите корисника, односно транспарентног пружања информација о својим производима. Извештај НБС у сваком случају даје преглед уочених проблема и кључно је да се о томе дискутује, да се активно ради на изналажењу решења и да се кроз тај процес континуирано ради на побољшању услуга банкарског сектора и односа према заштити корисника. Такође морам истаћи да су банке препознале потребу да посвете посебну пажњу овој теми, а УБС је, на њихову иницијативу, основало радну групу за приговоре клијената у чијем раду учествују експерти више банака задужени за ову област. Поред тога, ово је трећа година заредом како УБС организује округли сто с тематиком управљања приговорима клијената на којем учествују релевантни експерти из готово свих пословних банка које раде у Србији.

У Србији постоји већ неколико удружења банкарских клијената који сматрају да су банке оштетиле њихова права. Пуно је тужби судовима. Оспоравано је, на пример, право банкама да наплате обраду кредитног захтева. Како ви на то гледате?

Нема сумње да спорови оптерећују и банке, и клијенте, а и правосудни систем у целини. Став Врховног касационог суда о праву банке на наплату накнаде за обраду кредита је по мом мишљењу сасвим јасан, али је, упркос томе, и даље предмет различитих тумачења. Суштина тог става ВКС-а јесте да је банка била дужна да јасно са својим клијентом уговори плаћање ове накнаде. Свако даље тумачење овог става, мимо онога што је у њему написано, сматрам подгревањем неоснованих очекивања клијената, и верујем да ће судска власт то ускоро разрешити. Даље, макар и летимична упоредно-правна анализа говори да у окружењу нема оваквих дилема, да су и оне које су отворене непосредно по избијању светске економске кризе врло брзо разрешене у правосудним системима Аустрије, Италије. Нигде није био случај да се у судском поступку на овакав начин преиспитује сама накнада чији износ је јасно и недвосмислено наведен у свим актима банке и документацији која прати уговор. Наравно, остајемо и даље усредсређени на ову тему, покушавајући да допринесемо њеном решавању кроз неки нови приступ и с новом енергијом.

Да ли има простора за повећање банкарских пласмана с обзиром на актуелни привредни раст и висину просечних плата?

Евидентно је да српска привреда из године у годину бележи привредни раст и перманентно повећање просечних зарада с изгледним шансама да се тај тренд настави. У таквом привредном амбијенту стварају се услови за повећану кредитну активност банака и према корпоративним клијентима и према становништву. Банке су то и те како препознале и из дана у дан креирају нове банкарске производе намењене различитим циљним групама. Просечна задуженост становника Србије по основу кредита и других услуга банака износи око 1.100 евра, што је најниже у региону. Поређења ради, у Бугарској је тај износ 1.300, у Румунији 1.400, у Хрватској око 4.000, а у Словенији око 5.000 евра.

Питање висине камата је увек актуелно за привреду и становништво. Има ли простора да оне иду наниже или је по том питању додирнуто дно?

Сведоци смо да се већ дуги низ година, као последица светске економске и финансијске кризе из 2008, монетарним мерама делује на тржишна кретања како би се неутралисао улазак у зону зачараног круга неликвидности, али и стимулисала потрошња и инвестиције, односно у крајњој инстанци привредни раст. Мере квантитативних олакшица које Европска централна банка спроводи, упркос најавама постепених ограничења, биће и даље настављене. Колико дуго, зависиће од укупног економског опоравка у зони евра, али и одлука и реакција монетарних власти у земљама најважнијим спољнотрговинским партнерима, пре свега САД. Оно што је важно за домаће прилике, односно за наставак повољног задуживање грађана и привреде, јесте да је у условима постигнуте финансијске стабилности (ниских пројекција инфлације, стабилности девизног курса, економског раста, побољшања кредитног рејтинга земље) потребно очувати и доследно спроводити мере одрживог, стабилног и предвидивог пословног амбијента, укључујући ту и праћење кретања свих најважнијих економских параметара како из домаћег тако и из међународног окружења. Ово се свакако односи и на кретање каматних стопа на кредите.

Банке су се углавном решиле проблематичних кредита. Да ли и то отвара простор за нови кредитни узлет?

Успешним спровођењем националне Стратегије за решавање питања проблематичних кредита у претходне три и по године, знатно су смањени износи проблематичних кредита који су оптерећивали билансе банака у годинама након светске економске кризе. То свакако доприноси повољним изгледима за раст кредитне активности банака. Банкарски сектор у Србији је добро капитализован и високо ликвидан, а каматне стопе за новоодобрене кредите су на најнижем нивоу у последњих неколико година. Уз повољније макроекономске показатеље може се очекивати даљи раст тражње за кредитима сектора привреде и сектора становништва. Код сектора привреде расту тражње знатно доприноси сегмент малих и средњих предузећа, при чему је раст тражње вођен потребом за финансирањем обртних средстава и капиталних инвестиција. У домену готовинских кредита становништву можемо очекивати одређено пооштравање услова у погледу рочности кредита. Може се очекивати даљи раст тражње стамбених кредита становништву, чему доприносе позитивни трендови на тржишту рада као и опоравак тржишта некретнина. Имајући у виду све наведене факторе, очекујемо да се тренд раста кредитне активности банака настави и у наредном периоду.

Утисак је да у новије време Народна банка комерцијалне банке држи под строгим надзором. Има прописе о њиховим рекламама, о дужини отплате зајма, о трошковима банака. Како банке на то гледају? Да ли им се то чини као превелико мешање или не?

Регулатива коју доноси НБС и надзор који се у делу управљања ризицима и капиталом спроводи јесте појачана у последњих неколико година, али исто тако треба истаћи да је таква ситуација у целом свету, а нарочито у ЕУ. Након светске економске кризе, ради јачања финансијске стабилности, у Европској унији формиран је низ институција и појачан надзор над комплетним финансијским сектором, како би се предупредила нова криза, а један од циљева је и уједначавање супервизорских режима и пракси. У том смислу наша регулаторна решења и пракса надзора у највећем степену су у складу с решењима која се у овом домену примењују у ЕУ, уз извесне мере које су типичне само за тржиште Србије, а којима се подстиче опрезно преузимање ризика од стране банака. Важно је напоменути да УБС, као струковно удружење свих банака које послују на територији Србије, има активну и значајну улогу у дијалогу банака и регулатора у доношењу нових и изменама постојећих прописа, заступајући интересе банака, уз уважавање потенцијалних макроекономских импликација и потребе очувања финансијске стабилности.


Коментари6
53bf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelisaveta
Nastavak“ cuvene“ Dinkiceve skole.Sada samo da vidimo koja strana banka ce da kupi ovu nasu banku za koju kazu da je uspesna.Medjutim nije logicno da se prodsje nesto sto je uspesno
Vladimir Cokanovic
Domace banke su opljackane i unistene iznutra. Sistem je jednostavan domaci klijenti orocuju stednju, ta sredstva se pozajmljuju propalim drzavnim firmama koje nemaju nameru kredit da vracaju . Kes se izvlaci preko namestenih tendera koje te firme sklapaju sa trecim privatnim licima. Drzava otpisuje dug firmi , firma banci a banka pada u stecaj a klijenti moraju da traze povracaj sredstava od agencije za osiguranje depozita do 50 000 eura. Depoziti se vracaju preko podizanja poreza gradjanima.
miroslav sarcanski
Izostalo je pitanje vezano za odluku vrhovnog suda Hrvatske, koji je osporio deviznu klauzulu u "svajcarskim" kreditima, pa ce tamosnji duznici sada moci traziti povrat celokupne kursne razlike. Ako se zna da je u Madjarskoj u startu ceo dug pretvoren u forinte, moguce su nove tuzbe protiv banaka koje posluju u sve tri zemlje. Ili se u Udruzenju uzdaju u sporost nasih sudova, a najveci "podvig" je stecaj velikih banaka koji traje vise od 17 godina uz brojne propratne manipulacije.
aca
Ovo je propast. Ostavite nesto da bude samo nase. Pa makar i na 51%
Мр Радомир Шћепановић
Зашто продајете овако успешну банку? Зашто акције не понудите грађанима Србије или српској дијаспори? Уништење Србије се наставља!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља