недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:36

После обуке код послодавца, половина полазника задржи запослење

У 2020. држава ће издвојити 350 милиона динара за преквалификацију и доквалификацију 2.000 људи за послове у ИТ индустрији, а у специјалистичке информатичке обуке НСЗ-а планирана да укључи 1.000 незапослених
Аутор: Марија Бракочевићнедеља, 22.09.2019. у 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

Држава ће у 2020. издвојити 350 милиона динара за преквалификацију и доквалификацију 2.000 људи за послове у ИТ индустрији, најавио је недавно Зоран Ђорђевић, министар за рад и запошљавање, на Регионалној конференцији о трендовима у телекомуникацијама „Дигитал 2019”. Да ли ће тај новац бити искоришћен као подршка незапосленима који иначе посредством Националне службе за запошљавање похађају специјалистичке информатичке обуке или можда за нешто друго, на пример за стицање додатних знања и вештина већ запослених грађана, у ресорном министарству не прецизирају, иако су били упитани. У НСЗ-у подсећају да према овогодишњем програму рада планирају реализацију специјалистичких ИТ обука за упола мање људи од броја који је најавио министар, односно за 1.000 незапослених.

Додају и да остваривање тог плана још није почело јер обучавање из 2018. и даље траје.

– Након процене ефеката на запошљавање обука које су почеле у прошлој години биће донета одлука о потреби реализације специјалистичких информатичких обука. Што се тиче мера активне политике запошљавања за 2020, у току је израда Националног акционог плана запошљавања тако да у овом моменту још немамо прецизне информације о програму и броју незапослених који ће бити укључени – истичу у НСЗ-у и подвлаче да у претходним годинама програмом рада нису планиране преквалификације.

Захваљујући програмима обука које спроводи НСЗ, као и креирањем нових радних места, Србија би донекле могла да спречи одлив радне снаге. Какве резултате заправо дају обуке и преквалификације радника и колико се људи заиста трајно домогне радне књижице захваљујући додатним знањима које нуди држава, питање је које највише интересује теже запошљиве, особе с недостајућим знањима које иначе траже послодавци, незапослене који су напустили школовање, жене, дугорочно незапослене...

– Анализа прошлогодишњих података показала је да половина полазника која је завршила уговорене обавезе задржала запослење код послодавца. Када је реч о курсевима за потребе тржишта рада, досадашња искуства потврђују да се трећина полазника запосли након завршетка обуке – истичу у НСЗ-у и подсећају да ће у овој години бити обухваћено 1.200 незапослених, и то кроз обуке за тржиште рада, од којих је 500 особа с инвалидитетом. За ту намену у буџету је одвојено око 120 милиона динара. Око 50 милиона динара више издвојено је за реализацију специјалистичких ИТ обука у које је планирано укључивање 1.000 незапослених, док је за 530 незапослених који ће до краја године постати део програма обуке на захтев послодавца опредељено 80 милиона динара.

Према подацима НСЗ-а, највише интересовања незапослени показују за обуке из ИТ области, за курсеве страних језика, затим следе обуке које својим сертификатом дају могућност обављања конкретних послова, као што су козметичар, пекар, посластичар, оператер на ЦНЦ машинама...

Новчана помоћ за оне који се укључе у обуке на захтев послодавца

Послодавци често истичу да би се увек пре одлучили за готовог радника који има праксу и старијег од 50 година, него за младог, неквалификованог или неискусног на којег треба да потроши неко време да би га обучили за рад. Разлог је, између осталог, и тај што додатно обучавање може да пада на терет послодаваца, а мало је оних који хоће финансијски да им помогну у старту.

– Уколико су укључени у обуке на захтев послодавца, имају право и на новчану помоћ, рефундацију трошкова превоза и трошкове осигурања за случај повреде на раду и професионалне болести – истичу у НСЗ-у.

Извођачи обука и послодавци су у обавези да полазници обука обезбеде адекватне уџбенике и материјале који ће пратити обуку. У 2019. у програм обуке на захтев послодавца досад је укључен 421 незапослени, од чега 15 особа с инвалидитетом. Такође, кроз пројекат „Подршка програму запошљавања НСЗ – ИПА 2013” укључено је 168 незапослених.


Коментари1
bc1cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đorđe
U Srbiji se dobri đaci i dobri studenti uglavnom zapošljavaju u stranim firmama ili odlaze u inostranstvo a ovi loši đaci i studenti koje neće niko se preko stranaka zapošljavaju u državnoj i lokalnoj upravi i to je ozbiljan problem za celo društvo. O nekim vrlo bitnim stvarima odlučuju nedovoljno školovani i obrazovani ljudi. To je kao da date dečku koji ima dozvolu za vožnju mopeda da vozi autobus pun dece na ekskurziju. Razmislite malo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља