уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.09.2019. у 12:53

Трагедија песника у нашој средини

Тин Ујевић (Фото Википедија)

У „Политици” 14. септембра 2019. објављен је текст госпође Марлене Павловић који ме је подстакао да се огласим. Када је Тин Ујевић протеран из Београда, огласио се Станислав Винавер 14. новембра 1925. године у београдском „Времену”: „Када би наша Књижевна задруга, сабрала списе овога значајнога песника, разбацане по часописима и новинама, добиле би се три опширне књиге узбудљивих лиризама, кристалне прозе и мајсторских фраза – а то је много више но што је дао Бодлер или Китс, којима се горди  Француска или Енглеска. У ствари, Тин има много дела са којима иде у историју наше књижевности и на име књижевника има право као један од првих у нашој земљи. Полиција протерује Тина као беспосличара, сматрајући да три изванредне збирке песама и све удесне прозе његове не могу да се назову радом ни послом. (...) Трагедија Тина Ујевића, у ствари, је трагедија песника у нашој средини... И нека га сви осуде за нерад, ипак ће, у своје време, деца учити у читанкама песме Тина Ујевића и детаље његове кукавне биографије.”

Тим поводом огласила се и „Политика” (15. новембра): „... Протеран због беспосличења и скитње! А кроз педесет, сто, сто педесет година, питаће ђаке на матури: – Шта је радио Августин Ујевић? И кандидат који то не буде знао, падаће на испиту зрелости. А наследник оног председника (Макарске) који ће га данас примити на реверс, откриваће, са много свечаности и лепих речи, спомен-плочу на кући у којој се песник родио. Али не кроз сто педесет, него кроз педесет година, ко ће знати шта је радио и да ли је уопште нешто радио г. Манојло Лазаревић (шеф опште полиције Управе града)

У књизи Недељка Јешића „Тин Ујевић и Београд” налази се и памфлетски чланак у листу „Балкан”, где између осталог се налази и ово: „Замислите само, једна држава, која се назива просвећеном, протерује из своје престонице једнога свога песника! Таква држава не би заслуживала да је поштује цивилизовани свет. Баш је дивљак тај г. Манојло Лазаревић, префект Београда!”

У наведеној књизи налази се  „Отворено писмо Ујевићу” Љубомира Мицића, које је објављено у његовом часопису „Зенит”, где се између осталог налазе и ови редови: „Пробудите се, Ујевићу. Још је младост на вашој страни. Пљуните у лице тој европској културетини и одбаците све прљаве рите њезине цивилизације коју Ви баш овакав – тако одлично персонификујете. Ослободите се те заводљиве напасти: баласта боемства и васкрсните једне ноћи као Балканац и Варварин, чист и спреман за борбу – са буздованом у мозгу са новим духом у руци!...”

Не заборавимо да је Ујевић у кафани превео Прустово „Трагање за изгубљеним временом”.

О Винаверовим преводима не треба трошити речи, колико нас је обогатио додирима са великанима духа из света. А ових дана у Шапцу су одржани „Европски дани јеврејске културе у Шапцу”, иако их више нема у „Малом Паризу”, како називају мој град. А Винавер је рођен, похађао гимназију у Шапцу, и оставио дубоког трага, као и његова породица...

Јован Рукавина,
Шабац

Коментари4
761d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Тин Ујевић, као велики хрватски песник, заслужћује посебно српско поштовање и зато што је у Београду, док је био, објавио своје две збирке песама на српском писму ћирилици и на екавском изговору. У том смислу грех је протерати човека који се, као Хрват, увиђајно односио према српском језику, српском писму и прилагодио се свом домаћину. Свако пиоштоавње за Тина Ујевића и због тога.
Decak
Ovog leta sam u Splitu video lepu izlozbu posvecenu Tinu
JorgeLB
Tin se rodio u Vrgorcu. U Makaskoj mu je podignut lijep spomenik.
Matko
Lep članak g.Rukavina! Još lepše je saznanje da još uvek imamo normalnih ljudi spremnih da se imenom i prezimenom otvoreno stave u odbranu istine i ljudskog dostojanstva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља