Седница Генералне скупштине Интерпола одржаће се у главном граду Чилеа за мање од месец дана (од 15. до 18. октобра). Док у Приштини наводно размишљају да ли да ове године уопште аплицирају за улазак у Интерпол, Србија не одустаје од активног лобирања против чланства Косова у међународној полицијској организацији.

У тиму који се бави онемогућавањем Приштине да уђе у Интерпол јесу функционери МУП-а Србије, али и Министарства спољних послова и Канцеларије за Косово и Метохију.

У МУП-у за „Политику” истичу да су три кључна контрааргумента Београда да Косово не уђе у Интерпол. То би, како кажу, било кршење међународног права, директно кршење статута Интерпола и отворило би врата многим политичким злоупотребама.

У статуту Интерпола се наводи да држава која није чланица УН, или не учествује у његовом раду макар у својству посматрача, не може бити чланица Интерпола, а Косово није члан УН, а није ни посматрач. Улазак Косова у Интерпол може да наруши безбедност Срба на Косову, кажу у МУП-у.

Моћ коју би власти у Приштини добиле чланством у Интерполу омогућила би им да потенцијалне потернице искористе у политичке сврхе и на тај начин изврше притисак на Београд, додају. То се посебно односи на више од 5.000 припадника МУП-а и велики број припадника Војске Југославије. Евентуалним потерницама њима би били угрожени безбедност и кретање.

Из канцеларије Рамуша Харадинаја, одлазећи премијер привремених приштинских институција, нису желели да изнесу његов став о томе да ли Косово треба да настави да инсистира на чланству у Интерполу. Рекли су да тај процес води тамошње Министарство спољних послова на челу с Беџетом Пацолијем.

Међутим, Антон Бериша, заменик министра у том министарству, изјавио је недавно да процесу чланства Косова у Интерполу треба приступити опрезно како се не би поновила прошлогодишња ситуација када Косово није успело да се учлани јер није добило довољно гласова.

Бериша је истакао и да ситуација тренутно није побољшана и да су остали ту где су били и прошле године, пренео је Радио Слободна Европа (РСЕ).

Он је изјавио и да би Србија требало да поштује одлуке у вези са чланством (Косова) у организацијама, на основу Бриселског споразума, јер се сложила да неће да их омета.

„Али Србија иде својим путем. С друге стране, свако аплицирање или свака иницијатива која има међународни карактер ради се заједно с нашим партнерима, ЕУ и САД”, рекао је Бериша, преноси РСЕ.

Овакав став косовског званичника у вези с овогодишњим аплицирањем у Интерпол српски политичари виде као замку.

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије, који ће предводити нашу делегацију у Чилеу, уверен је да ће се Приштина до самог краја борити да постане члан Интерпола, али и да ће Србија, уз подршку својих партнера, успети да то спречи.

„Те изјаве су покушај да се ублажи та тема да бисмо ми мислили да Приштина неће аплицирати и да одустанемо од активног рада на спречавању њиховог деловања. Ми смо потпуно свесни да они то намеравају да ураде и да морамо да се боримо. Нећемо одустати, наше лобирање је активно и ми ћемо до гласања 18. октобра лобирати и представити све разлоге зашто мислимо да би то био погрешан потез”, рекао је Стефановић.

Косово још има рок да аплицира, а према правилима то може да уради до 14. октобра. Интересантно је да ће држава известилац, која би требало да се бави захтевом Косова бити Ангола, а Чиле, земља домаћин, а и Ангола, нису признале независно Косово те ове чињенице у неку руку иду Србији у корист.

На прошлогодишњој седници у Дубаију два круга тајног гласања нису била довољна делегацији КиМ да обезбеди двотрећинску подршку за пријем – 68 чланица гласало је за, али је на страни Србије било њих 51. На једном од претходних покушаја Косова да уђе у Интерпол, у Кини, представницима Приштине нису одобрене визе, па је у старту њихов покушај пропао.

Косово од 2010. покушава да се учлани у Интерпол. Тада се захтев за пријем уопште није узео у обзир. Касније, 2015. и 2016. године, Косово није успело да то уврсти на дневни ред Генералне скупштине, док се 2017. самовољно повукло из процеса због недостатка подршке.

Према расположивим подацима, Хрватска, Словенија, Црнa Горa, Македониja и Албанија су прошле године подржале улазак Косова у Интерпол. Против су биле Босна и Херцеговина и Румунија.

Србија је једна од земаља које су основале Интерпол 7. септембра 1923. у Бечу. Рад ове међународне полицијске организације усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговину белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.

Дан након прошлогодишњег неуспеха чланства Косова у Интерполу влада Косова повећала је таксу на робу из Србије на 100 одсто.