петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.09.2019. у 21:00 Дејан Спаловић
ИНТЕРВЈУ: ДУШАНКА ГОЛУБОВИЋ, градоначелница Сомбора

Сомбор ће бити један од првих градова са 5Г мрежом

(Фото А. Васиљевић)

Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић каже да је од пре неколико година, захваљујући бројним мерама државе и одлукама локалне самоуправе, овај град постао велико градилиште. Поред чињенице да су приватни инвеститори у грађевинарству пронашли свој интерес да започну изградњу станова и пословних простора, хотела и поликлиника, отварају се и нови трговински ланци и тржни центри, а с градњом су започели и држава и град.

– Захваљујући томе, Сомбор ће бити један од првих градова у којима је могуће повезати се на 5Г мрежу. Поред радова на њеном увођењу, у току је и реконструкција пута Сомбор–Баја, започињу радови на изградњи новог пута Стапар–Сивац. Истовремено, очекујемо обнову пута Сомбор–Врбас, али и прве радње у циљу изградње брзе саобраћајнице од Врбаса до граничног прелаза у Бачком Брегу. Осим тога, да би се уредило заштићено језгро нашег града, започети су радови на реконструкцији објеката јавне намене: Грашалковић палати, Галерији „Милан Коњовић”, згради Жупаније... – каже у разговору за „Политику” Душанка Голубовић.

Шта је у вашем раду на месту градоначелнице био приоритет у овом сазиву?

Осим улагања у инфраструктуру, генерално, приоритет је да избалансираним улагањима у свим областима, у најширем смислу те речи, унапредимо квалитет живота свих наших суграђана и тиме, између осталог, покушамо да зауставимо тренд опадања броја становника, посебно када су млади у питању. Отворени су нова амбуланта и вртић, а реконструисане су и саниране централне просторије Дома здравља и основне школе. У области здравства и социјалне заштите приоритети су: изградња новог великог објекта унутар болничког комплекса и санација хируршког блока болнице, адаптација свих објеката Геронтолошког центра, као и зграде Центра за социјални рад.

Помаже ли општина најбољим студентима и како?

Младе подржавамо на различите начине, кроз бројне и разноврсне програме и активности, мерама у области запошљавања, али и подршком у току школовања. Сваке године бира се најбољи међу најбољим матурантима средњих школа, који уписом на факултет стиче студентску стипендију до окончања студија. Расписујемо и конкурс за стипендирање до педесет студената који својим успехом, као најзначајнијим критеријумом, остварују право на годишњу стипендију. Поред тога, помоћ и подршку ученицима и студентима пружамо и приликом одласка на симпозијуме и такмичења где излажу своје радове или на други начин достојно репрезентују свој град.

Како је бити жена на челу Сомбора и с каквим проблемима сте се суочили у раду?

Бити на челу Сомбора је велики изазов и шанса да средину у којој си рођен, у којој живиш и коју волиш, на одређени начин мењаш и чиниш другачијом и унапређенијом. Верујем да не постоји локална самоуправа у којој грађани, институције или привреда немају проблема, те сваки долазак на чело исте подразумева решавање како наслеђених, тако и оних проблема који тек настају. Тако је било и 2016. године, када су нас дочекали недостатак потребне комуналне и друге инфраструктуре, задуженост локалног буџета, јавних предузећа, превисока издвајања за сталне трошкове у односу на инвестиције и др... Но, за мене, проблем већи од наведених било је вишедеценијско и готово потпуно одсуство система и квалитетних механизама за његово успостављање у оквиру локалног јавног сектора, као и отпор ангажованих у њему како би био уведен и почео да функционише.

Да ли је било предрасуда да бисте као припадница лепшег пола могли да управљате градом?

Иако је жена у историји Сомбора, само једном раније и свега годину дана, имала прилику да води наш град, мислим да није било већих или битнијих предрасуда да бих као припадница женског пола могла да водим град мање квалитетно или одговорно.

Шта бисте издвојили као најзначајније резултате свог тима?

Пре три и по године имали смо јасан план шта је потребно и могуће спровести у периоду који нам је поверен на управљање и отуда је можда најзначајнији резултат да смо овај план највећим делом и испунили. Кроз релативно исту висину локалних прихода у односу на ранији период успели смо више да инвестирамо, али и обезбедимо додатне изворе финансирања како из земље, тако и из иностранства. Увођењем различитих видова комуникације с грађанима кроз отворене дане и обиласке месних заједница, преко нових апликација и могућности за пријаву проблем путем интернета, до партиципативног буџетирања где грађани сами гласају за идеју чија ће реализација бити финансирана у наредној години средствима градског буџета, настојали смо да процесе у локалној заједници учинимо транспарентнијим, али и да приоритете у спровођењу наших планова определимо управо према ономе што грађани препознају као важно.

Који су резултати сарадње с грађанима?

Резултат свега наведеног јесу највеће инвестиције у области водоснабдевања и обезбеђивања пијаће воде, како за потребе Сомбора, тако и насељених места на територији града, затим улагања у изградњу и комунално опремање индустријске и пословно – стамбене зоне и стварање повољног пословног амбијента за привреду и инвеститоре, изградња нових и реконструкција старих путева и улица, али и остале комуналне инфраструктуре... Мој тим је био ангажован на изградњи вртића и фискултурних сала у школама, које смо и опремали. Радили смо на афирмацији спорта за све и повећавали број бесплатних спортских садржаја, водили смо рачуна и о реконструкцији и отварању нових амбуланти, а посебно смо поносни на профилисање Сомбора као града културе и образовања кроз реализацију стратешког пројекта Палате културе.

Колико новца сте добили из ЕУ и ИПА фондова и за шта је тај новац искоришћен?

У протеклом периоду конкурисали смо на већину актуелних позива с максималним бројем пријављених пројеката и остварили успех од око 80 одсто. Укупна средства остварена на овакав начин су нешто већа од седам милиона евра.

На које пројекте је утрошен новац?

Ова средства су искоришћена за различите намене – од прилагођавања туристичке понуде слепим и слабовидим лицима, преко повећања енергетске ефикасности пречистача отпадних вода, успостављања иновативног центра у пољопривреди, до оснивања кластера за производњу лаванде, изградње кајак центра, одморишта за бициклисте и бициклистичких стаза, те организацију бројних манифестација како туристичког карактера, тако и оних намењених повезивању и сарадњи младих. Највећу финансијску подршку до сада, од око два милиона евра, добио је пројекат „Сомбор – Баја Два”, којим се реализује проширење и повећање носивости пута од Сомбора ка мађарском граду Баји, за отварање граничног прелаза на овом путу за теретни саобраћај. Од посебног значаја за нас је то што смо кроз ове активности оформили добар и квалитетан тим младих људи, који учешћем у реализацији пројеката стичу неопходна знања потребна за даље и веће изазове.

Јесте ли задовољни пројектом „Развој женског предузетништва у руралним подручјима” и какве су користи имале ваше суграђанке?

На првом месту, задовољна сам чињеницом да је Европска унија препознала потребу жена из руралних подручја да дугорочно обезбеде своју егзистенцију и запослење, а поред тога и околношћу да се до сада у реализацију овог пројекта укључило преко 180 жена којима ћемо имати прилику да помогнемо у успостављању и опремању социјалног предузећа, а оне ће се током 10 година бавити узгојем и прерадом лаванде.

Каква је туристичка понуда Сомбора?

У претходне три године Сомбор бележи константан и значајан пораст броја туриста. Поред богате историје и културне понуде, Сомбор нуди и боравак и уживање у чарима заштићеног резервата биосфере Бачко Подунавље, које се од прошле године налази под заштитом Унеска.

Развој циклотуризма и за њега потребне инфраструктуре, квалитетније старе и бројне и разноврсне нове манифестације, али и боља промоција туристичке понуде Сомбора и њено проширење утичу и на повећање броја туриста. Међутим, још је много неискоришћених потенцијала у нашем граду, од бројних извора термалних вода и лековитог блата до повећања броја и квалитета смештајних капацитета.

Некада је у Сомбору било много фабрика текстилне, прехрамбене, металске индустрије („Трепча”, „Застава”, „Сунце”, „Борели”, „Бане Секулић”...), а данас раде „Протеинка” и неколико приватизованих компанија. Да ли су инвеститори препознали свој интерес и уложили капитал у Сомбор?

Данас привреда и њени токови функционишу на другачијим принципима у односу на време које наводите. Иза нас је и време транзиције и приватизације, које је оставило дубоке негативне последице на постојање и опстанак великих компанија. Отуда се сомборска привреда мање заснива на пословању великих компанија, а више на делатности малих и средњих предузећа, којих има преко 1.000. Оно што са сигурношћу можемо тврдити јесте да је у протекле три до четири године Сомбор препознат од стране инвеститора као град сигурног улагања који, поред повољних услова пословања и потпуно опремљене индустријске зоне, може да обезбеди и адекватно опремљене просторе за почетак бизниса. Захваљујући томе, на територији града се реализује неколико великих инвестиција у области индустријске производње, а тренд њиховог пораста очекујемо и у будућности. Охрабрује и чињеница да се некадашњи индустријски гиганти, попут Фабрике акумулатора, враћају у привредни живот Сомбора кроз нове инвестиције, производњу и запошљавање. С друге стране, у сарадњи с Министарством пољопривреде, предузимамо последње радње на гашењу „Протеинке”, које очекујемо крајем ове и почетком следеће године.

Како задржати младе брачне парове у Сомбору?

У време када млади одлазе у развијеније земље или у веће градске центре, заиста је велики изазов задржати их у свом окружењу, у мањим срединама. Ослушкујући потребе наших суграђана, у Сомбору је свако дете добило место у вртићу, започели смо куповину кућа младим брачним паровима и установили сервис за прање и пеглање веша за самохране родитеље и породице с више деце. Покренут је програм подршке очувању и унапређењу репродуктивног здравља и финансирање четвртог покушаја вантелесне оплодње. Ове године овакав вид подршке до сада је искористило осам парова.

Шта још планирате да урадите?

У наредном периоду у плану је и једна нова мера, оснивање агробизнис центра, који ће помагати младим брачним паровима који живе на селу да у оквиру својих могућности развију пољопривредно газдинство, производњу или обављање друге делатности у пољопривреди користећи све расположиве ресурсе. Поред наведеног, свеукупно побољшање услова и већи број различитих могућности за живот, развој и напредовање чини се једини пут којим младе људе и брачне парове можемо задржати у нашем граду.

Коментари39
f5756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Toma
Hteo bih kao neko ko živi u Somboru da podelim svoje mišljenje o stanju u Somborskoj opštini. Preko raznih medija vidimo kako se po čitavoj zemlji otvaraju razne fabrike, grade putevi jednom rečju razvija zemlja, bar tako kažu. Stanje u Somboru sledeće, otvorenenih fabrika u proteklih godina NULA, kilometara izgrađenih puteva NULA, svake godine 1000 ljudi manje,pojedine škole zbog manjka dece rade samo jednu smenu, prosek plata po glavi stanovnika na dnu republičkog nivoa. Mislim da je dosta!
Molim za objasnjenje
Koja je konkretna korist za gradjane Sombora od 5g mreže?
Slobodan
Kafilerija je bio nerešiv problem decenijama , i vest da će se ugasiti me je veoma obradovala!
Liduska
Moram da priznam da je Sombor daleko razvijeniji grad u odnosu na ostale gradove.Zgrade samo niču a praznih stanova ne moze se naci godinu dana unapred.To je znak da Sombor zivi!
Tanja
Moja sestra iz Hrvatske kaže - " ako si tužan, kupi kartu za Sombor u jednom pravcu "

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља